Interkontinentalna balistička raketa
Интерконтинентална балистичка ракета, (или ICBM, iz Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted) је балистичка ракета великог домета (преко 5.500 km), обично направљена за лансирање нуклеарног оружја, то јест ношење једне или више нуклеарних бојевих глава. Неки новији ИЦБМ-ови су конструисани за ношење конвенционалне или чак инертне (без експлозива) бојне главе. Они се поуздају у велику брзину удара бојеве главе као средства за наношење велике штете. Због великог домета и снаге бојевих глава у случају нуклеарног рата већину штете би направили ИЦБМ-ови лансирани из силоса или с подморница, а бомбардери би носили остатак.
Интерконтиненталне балистичке ракете се по већем домету и брзини разликују од других балистичких ракета : балистичких ракета средњег, кратког домета, и тактичких балистичких ракета. Категоризовање ракета по домету је субјективне природе, и границе између категорија су изабране унеколико произвољно, тако да ни ове класе нису чврсто разграничене.
Свих пет земаља сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација имају оперативне системе интерконтиненталних балистичких ракета: све имају подморничке ракете, а Русија, Сједињене Државе и Кина такође имају копнене ракете.
Фазе лета
Код већине ИЦБМ-ова лет се одвија на сличан начин:
- узлетање - траје од 3 до 5 минута (краће за пројектиле на чврсто гориво, дуже за оне на течно гориво); на крају ове фазе пројектил се налази на висини од 150 до 400 km и креће се брзином од око 7.000 м/с.
- лет - траје око 25 минута - у њему пројектил изводи подорбитални лет по елиптичној путањи. Апогеј се налази отприлике на висини од 1.200 km, а већа ос елиптичне путање је између 3.186 и 6.372 km. Тиме се постиже пресецање путање пројектила с точком на Земљи коју пројектил гађа. Приликом ове фазе пројектил може избацити више бојевих глава, балона с метализираним премазом, ометаче радара или сличне мамце.
- обрушавање - задња фаза лета која траје око 2 минуте. У њој се бојева глава обрушава на своју мету брзином од око 4 км/с (код првих ИЦБМ-ова је та брзина била мања од 1 км/с). Притом бојева глава може маневрирати ради избегавања и збуњивања одбране.
Историја
Први ИЦБМ развијан је у Немачкој крајем Другог светског рата. Вон Браун је добио задатак да направи ракету способну за бомбардовање Северне Америке. Пројект је започет као двостепена ракета А9/А10 "Америкаракете". Америкаракете је требала имати домет од око 4.100 до 5.000 km и бојеву главу од 1.000 кг. Након краја рата, нацистички научници који су радили на немачким ракетама су тајно превезени у САД и СССР након чега су те државе и саме започеле развој ракетног наоружања.
Године 1953. СССР је започео са иницијативом за развој ИЦБМ-а. Сергеј Корољов је постао главни дизајнер пројектила и његов рад уродио је плодом када се 1957. појавио пројектил Р-7. Р-7 је први пут тестиран у августу 1957., а 4. октобра те године је искоришћен за лансирање Спутњика 1 у орбиту.
У САД-у је сваки поједини огранак војске развијао свој ИЦБМ што је успоравало њихов развој. САД је свој програм развоја ИЦБМ-а започео 1946. године с ракетом МX-774. Први је програм отказан 1948. након само три делимично успешна лансирања. Тек је 1951. САД започео нови програм развоја ИЦБМ-а који је резултирао пројектилом Атлас. Прво успешно лансирање ИЦБМ-а САД су извели 17. децембра 1957., четири месеца након првог лета Р-7.
Наставком трке у наоружању ИЦБМ-ови су постајали све прецизнији и имали су све већи домет. Појавили су се пројектили који су носили више независних нуклеарних бојевих глава. Свака од тих бојевих глава може погодити засебан циљ удаљен и неколико стотина километара.
У жељи да осигурају оружје "другог удара", у случају да у првом нуклеарном нападу буду уништени силоси с ракетама на копну, СССР и САД развиле су подморнице које су биле способне носити ИЦБМ-ове. Подморнице су могле скривене причекати крај првог напада и онда лансирати своје пројектиле на непријатељске градове. Пример су совјетска класа Тyпхоон с 20 пројектила Р-39 и америчка Охио с 24 пројектила Тридент II.
ИЦБМ-ови и данас, после краја Хладног рата, имају важну улогу у демонстрацији моћи те се они редовно унапређују ради избегавања све напреднијих система противодбране.
Модерни ИЦБМ-ови
Модерни ИЦБМ-ови носе углавном више бојевих глава (МИРВ) што омогућује једном пројектилу да погоди више мета. МИРВ се појавио као одговор на развој антибалистичких пројектила.
ИЦБМ-ови данас могу бити постављени на сљедећи начин:
- У силосу који пружа одређену заштиту од напада.
- На подморницама: тада су ИЦБМ-ови познати као СЛБМ (submarine launched ballistic missiles). Они пружају готово једнак домет и носивост као копнени ИЦБМ-ови.
- На покретним лансирним рампама: концепт који је примењен код ИЦБМ-а Топол-М. Предност покретних рампи је њихово теже уништавање.
- Мобилне лансирне рампе на железничким пругама, пример за то је ИЦБМ РТ-23 Молодетс.
Активни и неактивни пројектили
Povezano
- Balistička raketa kratkog dometa
- Balistička raketa srednjeg dometa
- Balistička raketa intermedijernog dometa
Eksterni linkovi
- (језик: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted Estimated Strategic Nuclear Weapons Inventories (septembar 2004)
- (језик: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted Intercontinental Ballistic and Cruise Missiles na stranicama FAS-a (Federation of American Scientists)
- (језик: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted "A Tale of Two Airplanes", Ltc. Kingdon R. Hawes
Види још
Спољашње везе
Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted