Интерконтинентална балистичка ракета

Izvor: Vojna Enciklopedija
Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Пробно лансирање интерконтиненталне балистичке ракете Минјутмен III из ваздухоплонве базе Ванденберг, Калифорнија, САД.

Интерконтинентална балистичка ракета, (или ICBM, iz Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted) је балистичка ракета великог домета већим од 5.500 километара (3.400 миља), обично направљена за лансирање нуклеарног оружја, то јест ношење једне или више нуклеарних бојевих глава. Слично томе, конвенционално, хемијско и биолошко оружје такође се може испоручити са различитом ефикасношћу, али никада није распоређено на ИЦБМ. Већина модерних ИЦБМ-ова подржава више независних бојевих глава (МИРВ), омогућавајући једној ракети да носи неколико бојевих глава, од којих свака може да погоди различиту мету и то по више стотина удаљене једна од друге. Русија, Сједињене Државе, Кина, Француска, Индија, Уједињено Краљевство и Северна Кореја једине су земље за које се зна да имају оперативне ИЦБМ. Неки новији ИЦБМ-ова су конструисани и за ношење конвенционалне или чак инертне (без експлозива) бојне главе. Они се поуздају у велику брзину удара бојеве главе као средства за наношење велике штете. Због великог домета и снаге бојевих глава у случају нуклеарног рата већину штете би направили ИЦБМ-ови лансирани из силоса или с подморница, а бомбардери би носили остатак.

Ранији примерци ИЦБМ-ова су имале ограничену прецизност, што их је чинило погодним за употребу само против највећих циљева, као што су градови. На њих се гледало као на „сигурну“ опцију базирања, која би држала снаге за одвраћање (ПВО) близу ракетне базе где би је било тешко напасти. Напади на војне циљеве (посебно оне покретне) и даље су захтевали употребу прецизнијег оружја и то са бомбардерима са посадом. Дизајн друге и треће генерације (као што је ЛГМ-118 Пеацекеепер) драматично је побољшао прецизност до тачке у којој чак и најмањи тачкасти циљеви могу бити успешно нападнути.

Интерконтиненталне балистичке ракете (ИЦБМ) се разликују по томе што имају већи домет и брзину од других балистичких пројектила: балистичке ракете средњег домета (ИРБМ), као и балистичке ракете средњег домета (МРБМ), балистичке ракете кратког домета (СРБМ) и тактичке балистичке ракете (ТБМ). Категоризација ракета по домету је субјективне природе, и границе између категорија су изабране произвољно, тако да ни ове класе нису чврсто разграничене.

====================================================================

Фазе лета

Код већине ИЦБМ-ова лет се одвија на сличан начин:

  • узлетање - траје од 3 до 5 минута (краће за пројектиле на чврсто гориво, дуже за оне на течно гориво); на крају ове фазе пројектил се налази на висини од 150 до 400 km и креће се брзином од око 7.000 м/с.
  • лет - траје око 25 минута - у њему пројектил изводи подорбитални лет по елиптичној путањи. Апогеј се налази отприлике на висини од 1.200 km, а већа ос елиптичне путање је између 3.186 и 6.372 km. Тиме се постиже пресецање путање пројектила с точком на Земљи коју пројектил гађа. Приликом ове фазе пројектил може избацити више бојевих глава, балона с метализираним премазом, ометаче радара или сличне мамце.
  • обрушавање - задња фаза лета која траје око 2 минуте. У њој се бојева глава обрушава на своју мету брзином од око 4 км/с (код првих ИЦБМ-ова је та брзина била мања од 1 км/с). Притом бојева глава може маневрирати ради избегавања и збуњивања одбране.

Историја

Први ИЦБМ развијан је у Немачкој крајем Другог светског рата. Вон Браун је добио задатак да направи ракету способну за бомбардовање Северне Америке. Пројект је започет као двостепена ракета А9/А10 "Америкаракете". Америкаракете је требала имати домет од око 4.100 до 5.000 km и бојеву главу од 1.000 кг. Након краја рата, нацистички научници који су радили на немачким ракетама су тајно превезени у САД и СССР након чега су те државе и саме започеле развој ракетног наоружања.

Године 1953. СССР је започео са иницијативом за развој ИЦБМ-а. Сергеј Корољов је постао главни дизајнер пројектила и његов рад уродио је плодом када се 1957. појавио пројектил Р-7. Р-7 је први пут тестиран у августу 1957., а 4. октобра те године је искоришћен за лансирање Спутњика 1 у орбиту.

У САД-у је сваки поједини огранак војске развијао свој ИЦБМ што је успоравало њихов развој. САД је свој програм развоја ИЦБМ-а започео 1946. године с ракетом МX-774. Први је програм отказан 1948. након само три делимично успешна лансирања. Тек је 1951. САД започео нови програм развоја ИЦБМ-а који је резултирао пројектилом Атлас. Прво успешно лансирање ИЦБМ-а САД су извели 17. децембра 1957., четири месеца након првог лета Р-7.

Наставком трке у наоружању ИЦБМ-ови су постајали све прецизнији и имали су све већи домет. Појавили су се пројектили који су носили више независних нуклеарних бојевих глава. Свака од тих бојевих глава може погодити засебан циљ удаљен и неколико стотина километара.

У жељи да осигурају оружје "другог удара", у случају да у првом нуклеарном нападу буду уништени силоси с ракетама на копну, СССР и САД развиле су подморнице које су биле способне носити ИЦБМ-ове. Подморнице су могле скривене причекати крај првог напада и онда лансирати своје пројектиле на непријатељске градове. Пример су совјетска класа Тyпхоон с 20 пројектила Р-39 и америчка Охио с 24 пројектила Тридент II.

ИЦБМ-ови и данас, после краја Хладног рата, имају важну улогу у демонстрацији моћи те се они редовно унапређују ради избегавања све напреднијих система противодбране.

Модерни ИЦБМ-ови

Модерни ИЦБМ-ови носе углавном више бојевих глава (МИРВ) што омогућује једном пројектилу да погоди више мета. МИРВ се појавио као одговор на развој антибалистичких пројектила.

ИЦБМ-ови данас могу бити постављени на сљедећи начин:

  • У силосу који пружа одређену заштиту од напада.
  • На подморницама: тада су ИЦБМ-ови познати као СЛБМ (submarine launched ballistic missiles). Они пружају готово једнак домет и носивост као копнени ИЦБМ-ови.
  • На покретним лансирним рампама: концепт који је примењен код ИЦБМ-а Топол-М. Предност покретних рампи је њихово теже уништавање.
  • Мобилне лансирне рампе на железничким пругама, пример за то је ИЦБМ РТ-23 Молодетс.

Активни и неактивни пројектили

 SAD

 Rusija (i SSSR)

 Kina

 Francuska

 Indija

Povezano

Eksterni linkovi

  • (језик: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted Estimated Strategic Nuclear Weapons Inventories (septembar 2004)
  • (језик: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted Intercontinental Ballistic and Cruise Missiles na stranicama FAS-a (Federation of American Scientists)
  • (језик: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted "A Tale of Two Airplanes", Ltc. Kingdon R. Hawes

Види још

Спољашње везе

Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted

Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com//index.php?title=Interkontinentalna_balistička_raketa&oldid=49864”