Притхви (ракета)

Притхви (ракета)
Ракета Притхви II током лансирања 11. марта 2011 Приказ полетања Притхви II ракете са полигона
Врста	Балистичка ракета кратког домета
Држава порекла	Индија
Историја употребе
У служби	од 1994. (Притхви I)
У употреби у	Индији
Ратови	Не
Историја производње
Пројектант	Дефенце Ресеарцх анд Девелопмент Органисатион
Пројектовано	1983. године
Произвођач	Бхарат Динамицс Лимитед
Раздобље производње	25. фебруар 1988. (Притхви I); 27. јануар 1996. (Притхви II); 23. јануар 2004. (Притхви III);
Произведено комада	30 (2017. проц.)
Верзије	Притхви I; Притхви II; Притхви III;
Својства
Дужина	9 м (Притхви I); 8,56 м (Притхви II и Притхви III);
Маса	4.400 кг (Притхви I); 4.600 кг (Притхви II); 5.600 кг (Притхви III);
Ширина	110 цм (Притхви I и Притхви II); 100 цм (Притхви III);
Бојева глава	Високо експлозивна глава, продорна, касетна муниција, фрагментациона, термобарична, хемијско оружје и тактичко нуклеарно оружје
Погонско гориво	Једностепена ракета на течност (Притхви I и Притхви II), двостепена чврста ракета (Притхви III)
Прецизност	50 м ЦЕП (Притхви I и Притхви II); <10 м ЦЕП (Притхви II надоградња); 25 м ЦЕП (Притхви III)
Систем навођење	Инерцијални навигациони систем
Лансирна платформа	8x8 Тата, Лансирни транспортни камион
Тежина бојеве главе	1.100 лб) - 1.000 кг (2.200 лб)
Оперативни домет ракете	150 км (Притхви I); 250–350 км (Притхви II); 350–750 км (Притхви III);

Притхви (Санскрт: пртхви "Земља"), име су добили по хиндуистичкој богињи Притхви, персонификацији мајке земље, а то је тактичка балистичка ракета кратког домета земља-земља (СРБМ) коју је развила Организација за истраживање и развој у области одбране (ДРДО) Индије у оквиру Интегрисаног програма за развој вођених ракета (ИГМДП). Индијска команда стратешких снага је задужена за распоред тих ракета.

Развој и историја

Влада Индије покренула је Интегрисани програм развоја вођених ракета 1983. године како би постигла самодовољност у развоју и производњи широког спектра балистичких пројектила, ракета земља-ваздух итд. Ракете је развијала Организација за истраживање и развој одбране Министарства одбране Индије (Организација за истраживање и развој одбране, ДРДО) у оквиру Интегрисаног програма за развој вођених ракета (ИГМДП). Варијанте ракете Притхви користе погона мотора која су течна или на чврста горива а развијени су на бази мотора совјетске противваздушне вођене ракете V-755 противваздушног ракетног система С-75. Притхви је био први пројектил који је развијен у оквиру тог програма. ДРДО је покушао да направи ракету земља-ваздух у оквиру пројекта Девил. Развијен као пројектил на бојном пољу, могао би да носи нуклеарну бојеву главу у својој улози тактичког нуклеарног оружја.

Прво лансирање ракете Притхви-I изведено је 25. фебруара 1988. године, Притхви-II 27. јануара 1996. године, Притхви-III 23. јануара 2004. године.

Прва земаљска тестирања лансера на мору Дханусх обављена су 11. априла 2000. године, прво лансирање са брода (Субхадра патролни брод) 21. септембра 2001. године.

Варијанте

Пројект пројектила Притхви обухватао је развој три варијанте за употребу од стране индијске војске, индијског ваздухопловства и индијске морнарице. Почетни пројектни оквир Интегрисаног програма за развој вођених ракета наводи варијанте на следећи начин.

• Притхви I (СС-150) – Верзија за копнене снаге. Једностепена ракета на течно гориво кратког домета на мобилном лансеру. Домет лансирања до 150 км (93 ми) са максималном носивошћу бојеве главе од 1.000 кг (2.200 лб));
• Притхви II (СС-250) – верзија ваздухопловних снага. Једностепена ракета на течно гориво кратког домета на мобилном лансеру. Домет лансирања - 350 км (220 ми). Тежина носивости бојеве главе - 500-750 кг;
• Притхви III (СС-350) – Поморска верзија двостепене ракете кратког домета на чврсто гориво. Домет лансирања - 350 км (220 ми). Тежина носивости бојеве главе - 1000 кг (2.200 лб);
• Притхви Аир Дефенсе (ПАД) – верзија против балистичке ракете за пресретање на великим висинама развијена у оквиру индијског програма одбране од балистичких пројектила.

Експлоатација

У октобру 1995. године, првих 20 предпроизводних пројектила Притхви-I предато је индијским копненим снагама за опремање 333. ракетне групе стациониране у Секундерабаду. Група је наоружана са 12 лансера.

У децембру 1998. године, јединице наоружане ракетама Притхви-I учествовале су у вежби индијских оружаних снага Схив Схакти-98 .

Покушај лансирања балистичке ракете Притхви-II завршио се неуспехом 23. септембра 2010. на полигону Чандипур у држави Ориша у источној Индији. Претходна четири лансирања ове ракете, извршена током прошле године на полигону Чандипур, успешно су завршена.

Непознати број пројектила стациониран је у близини Јаландхара и Пенџаба. Са ових позиција ракете могу да стигну до града Исламабада и других важних центара Пакистана.

Ракете Притхви су способне да носе нуклеарне бојеве главе, али се званично користе високоексплозивне фрагментационе, касетне и запаљиве бојеве главе.

Опис

Притхви I

Модели ракета АГНИ и Притхви у ДРДО

Притхви I је једностепена балистичка ракета земља-земља на течно гориво која има могућност монтирања бојеве главе максимално од 1.000 кг, са дометом до 150 км (93 миље). Има прецизност од 10–50 м (33–164 фт) и може се лансирати из транспортних лансера са рампом за усправно дизање ракете и стављањем у борбени положај. Ова класа пројектила Притхви уведена је у индијску војску 1994. Као што је рекао шеф (ДРДО) Авинаш Чандер, тактичка ракета Притхви домета 150 км биће замењена ракетом Прахаар, која је способнија и има већу прецизност. Према Чандеру, ракете Притхви I повучене су из употребе и биће надограђене да би се користиле за веће домете.

Притхви II

Притхви II је такође једностепена ракета на течно гориво са могућношћу постављања бојеве главе од максимално 500 кг, али са проширеним дометом до 250 км (160 миља). Развијен је са индијским ваздухопловством као примарним корисником. Први пут је пробно испаљен 27. јануара 1996. године, а развојне фазе су завршене 2004. Ова варијанта је такође уведена у војску. На тесту је ракета лансирана са продуженим дометом од 350 км (220 миља) и имала је побољшану навигацију захваљујући инерцијском навигационом систему. Ракета садржи мере за обмањивање антибалистичких пројектила.

Ракета је уведена у стратешке снаге Индије 2003. године и била је то прва ракета развијена у оквиру ИГМДП-а. После неуспелог теста 24. септембра 2010, још две ракете лансиране су на две различите мете и то 22. децембра 2010. године и овог пута тестови су били успешни. Према изворима вести, домет ракете је сада повећан на 350 км (220 миља), а носивост бојне главе се сада креће између 500 – 1000 кг. Индија је 2. јуна успешно тестирала своју аутохтону нуклеарну ракету Притхви-II. Лансирање се догодило на интегрисаном полигону за тестирање у Чандипуру у Одиши у 9:50 ујутро. Ракета, способна да носи бојеву главу максимално до 1.000 кг, уведена је у оружане снаге 2003. године. То је прва коју је развила Организација за истраживање и развој одбране у оквиру свог Интегрисаног програма за развој вођених ракета.

Индијска команда стратешких снага тестирала је ноћу две балистичке ракете кратког домета у оквиру свог годишњег циклуса обуке за тестирање борбене спремности ракетних снага индијске војске. Две Притхви-II тактичке балистичке ракете малог домета земља-земља су пробно испаљене са интегрисаног полигона за тестирање (ИТР) на острво Др Абдул Калам у Бенгалском заливу код обале Одише у ноћи 20. новембра. Лансирање пројектила извршено је између 19 часова и 19:15 часова, према владиним изворима цитираним у извештајима локалних медија. Проба ракете земља-земља са дометом удара од 350 км изведена је из мобилног лансера из лансирног комплекса-3 ИТР-а у 19.05, рекли су извори за ТВ Индиа Тодаи, додајући да је то било рутинско испитивање.

Индија је у уторак извела ноћно испитивање своје аутохтоно развијене ракете земља-земља Притхви-II са нуклеарном способношћу код обале Одише. Команда стратешких снага извела је ноћно испитивање балистичке ракете кратког домета Притхви-II из лансирног комплекса-3 Интегрисаног полигона за тестирање у Чандипуру. Извори одбране су рекли да ракета има домет од 350 км, да је пробно испаљена у 19.48 часова у уторак 4. децембра 2020.

Притхви III

Притхви III је двостепена ракета земља-земља. Прва фаза је на чврсто гориво са мотором потиска од 16 метричких тона (157 кН). Друга фаза је на течно гориво. Ракета може носити бојеву главу од 1.000 кг на удаљености од 350 км (220 миља) и бојеву главу од 500 кг на удаљености од 600 км (370 ми) и бојеву главу од 250 кг до удаљености од 750 км (470 миља).

Притхви III је први пут тестиран 2000. године са ИНС Субхадра, патролног брода класе Суканиа. Ракета је лансирана са обновљене ојачане хеликоптерске палубе брода. Први тест лета варијанте од 250 км (160 миља) био је само делимично успешан. Комплетна оперативна тестирања су завршена 2004.

Дханусх (ракета)

Дханусх
Ракета Дханусх током лансирања
Врста	Балистичка ракета кратког домета
Држава порекла	Индија
Историја употребе
У служби	Активна
У употреби у	Индијској морнарици
Ратови	Не
Историја производње
Пројектант	Дефенце Ресеарцх анд Девелопмент Органисатион
Произвођач	Бхарат Динамицс Лимитед
Својства
Дужина	8.53 м
Маса	4.500 кг
Ширина	0.9 м
Бојева глава	Конвенционално, продорна, касетна муниција, фрагментациона, термобарична, хемијско оружје и тактичко нуклеарно оружје
Оперативни домет	350 км са бојевом главом од 1000 кг. 600 км са бојевом главом од 500 кг. 750 км са бојевом главом од 250 кг.

Дануш (Санскрит: धनष , „Пук“) је варијанта ракете Притхви III земља-земља или брод-брод, која је развијена за индијску морнарицу. Способна је да носи и конвенционалне и нуклеарне бојеве главе носивости од 500-1000 кг и може да погоди циљеве у домету од 350 км. Дханусх је систем који се састоји од стабилизацијске платформе и пројектила. То је прилагођена верзија Притхвија и сертификована је за циљеве на море. Дханусх мора бити лансиран са хидраулички стабилизоване лансирне рампе. Дханусх се сматра оружјем које се користи за уништавање носача авиона или непријатељске луке. Ракета је више пута тестирана са површинских бродова морнарице.

Историја

Пројектил је успешно тестиран са брода ИНС Субхадра, који је био усидрен око 35 км (22 ми) од обале од интегрисаног полигона у Чандипуру 13. децембра 2009. То је био шести тест ракете.

Пројектил је са успехом прошао тестове 5. октобра 2012., 23. новембра 2013., 9. априла 2015., и 24. новембра 2015., и то са брода индијске морнарице ИНС Субхадра (П51) у Бенгалском заливу код обале Орисе.

У децембру 2015, побољшана верзија Дханусха домета од 350 км тестирана је од стране ИНС Рајпута и успешно је погодила мету на копну.

Притхви III или Дханусх је поново тестиран 26. новембра 2015. из ИНС Субхадра у Бенгалском заливу.

Команда стратешких снага је 23. фебруара 2018. спровела успешно тестирање са поморског брода код обале Одише.

Могућности

Ракета Дханусх се може користити као противбродско оружје, као и за уништавање копнених циљева у зависности од домета.