Vojna Enciklopedija:Декларација о заједничком језику

Izvor: Vojna Enciklopedija
Ово је најновија верзија ове странице; нема одобрених измена.
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Декларација о заједничком језику је програматско-протестни текст односно декларација о хипотетском заједничком језику који се говори у Босни и Херцеговини, Хрватској, Србији и Црној Гори, припремљена крајем 2016. и почетком 2017. у круговима лингвистâ, књижевникâ и других стручњака из све четири државе, и објављена 30. марта 2017. с потписом више од 200 истакнутих босанскохерцеговачких, хрватских, српских и црногорских интелектуалаца.[1] На трагу Декларације о називу и положају хрватског књижевног језика из 1967,[2][3] чија је 50. годишњица обиљежена средином истог мјесеца, и пред захтјевима новог доба и појава које је оно донијело, Декларација о заједничком језику указује на важне теме везане за међусобно разумљиве језике језике бошњачки, хрватски, српски и црногорски.[4]

Садржај Декларације

У Декларацији се констатује да Бошњаци, Срби, Хрвати и Црногорци говоре заједничким полицентричним стандардним језиком.[5] Такође је речено и да је језичка политика наглашавања разлика у језичким варијантама довела до низа негативних појава у којима се језичко изражавање намеће као критеријум националне етничке припадности и средство исказивања политичке лојалности. Потписници Декларације наводе да се језик и народ не морају подударати, да сваки национални колектив може своју варијанту самостално нормирати и да су оне међусобно равноправне.[6] Позивају на престанак етнократијом узрокованих раздвајања дјеце по националној основи у школама у име тога што наводно говоре другим језиком,[4] те се залажу за слободу језичког изражавања сваког појединца.[7]

Регионални пројекат Језици и национализми

Декларацији је претходио регионални пројекат Језици и национализми, у оквиру којег су се током 2016. одвијале конференције у четири државе, чиме је на терену добијен увид у актуелно стање и проблеме.[8] Пројекат је инспирацију имао у књизи Језик и национализам,[9] а организовала су га четири невладина удружења из сваке од укључених земаља: П.Е.Н. Центар у БиХ из Сарајева, удруга Курс из Сплита, КРОКОДИЛ из Београда те Центар за грађанско образовање из Подгорице.[10] Организована интердисциплинарно, серија експертских конференција одржаних у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву одвијала се тако да су уз лингвисте учествовали и књижевници, новинари, антрополози и др.[11][12] Велик значај дат је и укључивању бројне публике.[13][14] Наслови дебатних кругова у оквиру конференцијâ дати су у табели испод.

Серија регионалних експертских конференција Језици и национализми
Мјесто Назив дебатног круга Датум
Подгорица Говори ли сваки народ у Црној Гори другим језиком? <спан дата-сорт-валуе="Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед">21. 4. 2016.
Какав је смисао повећавања језичких разлика? <спан дата-сорт-валуе="Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед">22. 4. 2016.
Сплит Пријети ли анархија ако не прописујемо како говорити? <спан дата-сорт-валуе="Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед">19. 5. 2016.
Што ако Хрвати и Срби имају заједнички језик? <спан дата-сорт-валуе="Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед">20. 5. 2016.
Београд Ко коме краде језик? <спан дата-сорт-валуе="Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед">5. 10. 2016.
Идеологија исправног језика <спан дата-сорт-валуе="Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед">6. 10. 2016.
Сарајево Политичке манипулације темом језика <спан дата-сорт-валуе="Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед">23. 11. 2016.
Лектори као утјеривачи националности <спан дата-сорт-валуе="Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед">24. 11. 2016.

Састављање текста Декларације

У састављању текста Декларације учествовало је преко 30 стручњака разних профила и националности из све четири државе, а процес писања је трајао више мјесеци.[15] Иницијатива се појавила непосредно након посљедње конференције у Сарајеву, када је група младих људи у том граду[16] — који су образовање прошли кроз тзв. двије школе под једним кровом[17] — дошла на идеју да састави текст којим би потакнула на промјену језичке политике у све четири земље, а насловили су га Декларација о заједничком језику.[18] Послије неколико још разрађенијих верзија препустили су даљу дораду професионалним лингвистима, тако да је сљедећих мјесеци Декларација дорађивана у Загребу па се зато може звати и новом Загребачком декларацијом.[15] Одлучено је да израда Декларације буде наставак пројекта Језици и национализми. Посљедњу верзију у 2016. потписало је на индивидуално упућен позив 40 истакнутих интелектуалаца, великим дијелом из Хрватске. Неочекивано бројан одазив као и неколико приједлога у којем смјеру фокусирати текст навели су на закључак да у друштву постоји велика потреба за оваквом декларацијом. Настављен је рад формирањем одбора стручњака различитих националности из све четири земље, који су 16. и 17. јануара 2017. у Загребу радили на коначној верзији Декларације.[18] Након састанка текст је упућен и на рецензију двадесетак консултаната, чији су неки приједлози затим уграђени у завршну форму текста. Декларација о заједничком језику с више од 200 потписа истакнутих интелектуалаца из Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије истовремено је представљена јавности 30. марта 2017. у Загребу, Подгорици, Београду и у Сарајеву, гдје је уприличена и конференција за медије и два дебатна круга за јавност с насловима Шта је заједнички језик? и Језик и будућност. Затим је Декларација понуђена за даље потписивање свим заинтересованим особама.[19]

Текст

Суочени с негативним друштвеним, културним и економским посљедицама политичких манипулација језиком и актуалних језичних политика у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији, ми, дољепотписани, доносимо

ДЕКЛАРАЦИЈУ О ЗАЈЕДНИЧКОМ ЈЕЗИКУ

На питање да ли се у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији употребљава заједнички језик – одговор је потврдан.

Ријеч је о заједничком стандардном језику полицентричног типа – односно о језику којим говори више народа у више држава с препознатљивим варијантама – какви су њемачки, енглески, арапски, француски, шпањолски, португалски и многи други. Ту чињеницу потврђују штокавица као заједничка дијалекатска основица стандардног језика, омјер истога спрам различитога у језику и посљедична међусобна разумљивост.

Кориштење четири назива за стандардне варијанте – босански, црногорски, хрватски и српски – не значи да су то и четири различита језика.

Инзистирање на малом броју постојећих разлика те насилном раздвајању четири стандардне варијанте доводи до низа негативних друштвених, културних и политичких појава, попут кориштења језика као аргумента за сегрегацију дјеце у неким вишенационалним срединама, непотребних ”превођења” у административној употреби или медијима, измишљања разлика гдје оне не постоје, бирократских присила, као и цензуре (те нужно ауто-цензуре), у којима се језично изражавање намеће као критериј етно-националне припадности и средство доказивања политичке лојалности.

Ми, потписници ове Декларације, сматрамо да

  • чињеница постојања заједничког полицентричног језика не доводи у питање индивидуално право на исказивање припадности различитим народима, регијама или државама;
  • свака држава, нација, етно-национална или регионална заједница може слободно и самостално кодифицирати своју варијанту заједничког језика;
  • све четири тренутно постојеће стандардне варијанте равноправне су и не може се једна од њих сматрати језиком, а друге варијантама тог језика;
  • полицентрична стандардизација је демократски облик стандардизације најближи стварној употреби језика;
  • чињеница да се ради о заједничком полицентричном стандардном језику оставља могућност сваком кориснику да га именује како жели;
  • између стандардних варијанти полицентричног језика постоје разлике у језичним и културним традицијама и праксама, употреби писма, рјечничком благу као и на осталим језичним разинама, што могу показати и различите стандардне варијанте заједничког језика на којима ће ова Декларација бити објављена и кориштена;
  • стандардне, дијалекатске и индивидуалне разлике не оправдавају насилно институционално раздвајање, већ напротив, доприносе огромном богатству заједничког језика.

Стога, ми, потписници ове Декларације, позивамо на

  • укидање свих облика језичне сегрегације и језичне дискриминације у образовним и јавним установама;
  • заустављање репресивних, непотребних и по говорнике штетних пракси раздвајања језика;
  • престанак ригидног дефинирања стандардних варијанти;
  • избјегавање непотребних, бесмислених и скупих ”превођења” у судској и административној пракси као и средствима јавног информирања;
  • слободу индивидуалног избора и уважавање језичних разноврсности;
  • језичну слободу у књижевности, умјетности и медијима;
  • слободу дијалекатске и регионалне употребе;
  • и, коначно, слободу мијешања, узајамну отвореност те прожимање различитих облика и изричаја заједничког језика на свеопћу корист свих његових говорника.[20]

У Загребу, Подгорици, Београду и Сарајеву, 30. 3. 2017.

Критике

Критике појединих политичких кругова су негативне, тако да Хрватска академија наука и умјетности — у изјави њеног предсједника Звонка Кусића — поводом Декларације каже да су:

... апсурдне, узалудне и бесмислене сваке иницијативе које би доводиле у питање право хрватског народа на свој властити језик с његовим националним именом...[21]

Хрватска министарка културе Нина Обуљан Коржинек, Декларацију је назвала политичком иницијативом,[22] док је неколико портала објавило коментаре ниског културног стила.

Потписници

Декларацију је потписало 228 интелектуалаца, новинара, глумаца, књижевника, режисера и историчара,[23] те преко 8.500 људи свеукупно (октобар 2017).[23] Неки од првих 200 потписника Декларације су:[19]

Такође погледајте

Референце

  1. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  2. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  3. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  4. ↑ 4,0 4,1 Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  5. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  6. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  7. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  8. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  9. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  10. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  11. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  12. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  13. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  14. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  15. ↑ 15,0 15,1 Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  16. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  17. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  18. ↑ 18,0 18,1 Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  19. ↑ 19,0 19,1 Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  20. ↑ „Декларација о заједничком језику”. језицинационализми.цом.
  21. ↑ „ХАЗУ коментирао Декларацију о заједничком језику”. индеx.хр.
  22. ↑ „Министрица Обуљен Коржинек: Декларација о заједничком језику политичка је иницијатива”. вецерњилист.хр.
  23. ↑ 23,0 23,1 „Листа потписника”. језицинационализми.цом. Приступљено 12. 10. 2017.

Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед

Спољашње везе

Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед

Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед

Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com//index.php?title=Vojna_Enciklopedija:Deklaracija_o_zajedničkom_jeziku&oldid=6418”