Vojna Enciklopedija:Patent

Patent je skup ekskluzivnih prava, koja pronalazaču garantuje država ili neki drugi autoritet, štiteći njegov pronalazak od upotrebe, iskorišćavanja i prodaje od strane drugih fizičkih i pravnih lica. Patenti se dodeljuju za nove mašine, značajno poboljšanje već postojećih, industrijske proizvode, procese industrijske proizvodnje ili značajno poboljšanje već postojećih. Takođe se dodeljuju za nove hemijske smese, hranu, medicinske i farmaceutske proizvode, kao i procese za njihovu proizvodnju. U nekim zemljama, kao SAD, patenti se dodeljuju i za nove forme genetičkim inženjeringom modifikovanih, biljki i životinja.

Prinudna licenca

Razlog odobravanja prinudne licence je upotreba patenta u privredne svrhe od strane zainteresovanih lica, kojima je nosilac prava uskratio saglasnost za korišćenje patenta. Ove licence se nazivaju zakonskim licencama, za razliku od licenci koje nastaju na dobrovoljnoj bazi, zaključivanjem ugovora o licenci između nosioca prava i trećeg lica. Propisi većine zemalja predvidđaju ograničenja u obliku prinudne licence samo za patente. Ostala prava industrijske svojine ne mogu da budu predmet iskorišćavanja na osnovu zakona.

Prinudna licenca se može odobriti u u dva slučaja:

1. Ako nosilac prava ne iskorišćava patent a ne želi da ustupi svoje pravo

2. Ako postoje dva zavisna patenta

1. Smatra se da se patent ne koristi ako nosilac patenta odbija da drugim licima ustupi pravo korišćenja zaštićenog pronalaska ili im postavlja neopravdano teške uslove, odnosno ako odbija da zaključi ugovore o licenci na dobrovoljnoj bazi. Prinudna licenca nije mera koja se izriče protiv nosioca patenta po službenoj dužnosti, već samo na zahtev preduzeća. Pri tome, firma koja je podnela zahtev za odobravanje prinudne licence, mora da dokaze da poseduje tehnološke mogućnosti i proizvodne kapacitete potrebne za iskorišćavanje patenta za koji se traži prinudna licenca. Kada Zavod za intelektualnu svojinu odobri licencu firmi, ona dobija pravo da privredno iskorišćava zaštićeni pronalazak. Za privredno korišćenje, firma je dužna da plaća naknadu nosiocu patenta. 2. Prinudna licenca se može dodeliti i nosiocu patenta za patent koji se ne može koristiti, bez korišćenja pronalaska zaštićenog ranijim patentom na ime drugog lica. Pošto je rec o zavisnim patentima, nosilac kasnije odobrenog patenta, može da dobije prinudnu licencu za ranije zaštićen patent, kao i nosilac ranije zaštićenog patenta, može da dobije prinudnu licencu za kasnije zaštićen patent. Iako je prinudna licenca predviđena u skoro svim nacionalnim zakonima o pravnoj zaštiti pronalazaka, ona se retko koristi . Osnovni razlog je u sve komplikovanijoj tehnologiji koju obuhvata zaštićeni pronalazak i nemogućnosti da se taj pronalazak koristi, bez tehničke pomoći nosioca patenta.

Prinudna licenca u javnom interesu

Ako je korišćenje zaštićenog pronalaska od opštedruštvenog interesa za zdravstvo, narodnu odbranu, zaštitu i unapređenje čovekove sredine, ili je od posebnog značaja za određenu privrednu granu, može se izdati prinudna licenca u javnom interesu. Ona se može odobriti i pre roka predviđenog za izdavanje prinudne licence . O zahtevu za izdavanje prinudne licence u javnom interesu, odlučuje Savet ministara. Drugi slučaj izdavanja prinudne licence u javnom interesu je kada nosilac patenta zloupotrebljava svoj monopolistički položaj i ostvaruje neopravdano visoku zaradu zahvaljujući cenama koje on, kao isključivi proizvođač diktira.

Literatura

• Vesna Besarović, Intelektualna svojina-Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Peto neizmenjeno izdanje, Beograd 2011
• Nacrt Zakona o patentima-Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije