Помоћ:Formule

Iz Vojne Enciklopedije
Ово је најновија верзија ове странице; нема одобрених измена.
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

MedijaViki softer koristi podskup TeX oznaka, uključujući neke ekstenzije iz paketa LaTeX i AMSLaTeX, za matematičke formule. On generiše ili PNG slike, ili proste HTML oznake, u zavisnosti od korisničkih podešavanja i kompleksnosti izraza. U budućnosti, kako Internet pregledači budu postajali pametniji, biće moguće da se generiše unapređeni HTML ili čak MathML u mnogim slučajevima (Vidi blahtex za više informacija o trenutnom radu na dodavanju podrške za MathML.)

Preciznije, MedijaViki filtrira markap kroz Texvc, koji sa svoje strane prosleđuje komande ka TeX-u, koji vrši renderovanje. Stoga je samo ograničeni deo celokupnog TeX jezika podržan; videti dole za detalje.

Da bi matematičke formule bile renderovane neophodno je da se postavi $wgUseTeX = true; u LocalSettings.php.

Tehnika

Sintaksa

Matematičke oznake idu unutar <math> ... </math> tagova. Među dugmićima iznad polja za unos teksta se nalazi dugme za dodavanje ovih tagova.

Slično kao i HTML, i TeX ignoriše dodatne razmake i nove redove.

TeX kod mora da bude naveden doslovno: MedijaViki šabloni, predefinisani šabloni i parametri ne mogu da se koriste unutar matematičkih tagova: dvostruke uglaste zagrade se ignorišu, a korišćenje # proizvodi grešku. Međutim, matematički tagovi rade u then i else delu #if, izd. Vidi demo korišćenja parametara unutar TeX-a za više informacija.

Renderovanje

PNG slike su crne na beloj pozadini (nisu transparentne). Ove boje, kao i veličina i tip fonta, su nezavisne od podešavanja brauzera ili CSS podešavanja. Veličina i tip fonta se često razlikuju od onih koje renderuje HTML. Vertikalno poravnanje sa okolnim tekstom takođe može da predstavlja problem. CSS selektor za slike je img.tex. Treba istaći da su rešenja za većinu ovih nedostataka već predložena, ali još nisu implementirana.

alt atribut PNG slika (tekst koji se prikazuje ako brauzer ne može da prikazuje slike; Internet eksplorer taj tekst pokazuje kada se mišem pređe preko slike) je vikitekst koji je proizveo te slike, isključujući <math> i </math>.

Osim imena funkcija i operatora, kao što je uobičajeno u matematici za promenljive, slova su kurzivna; cifre nisu. Za ostatak teksta, (kao što su natpisi za promenljive), da bi se izbeglo da bude kurzivan nalik promenljivima, koristi se \text, \mbox, ili \mathrm. Na primer, <math>\text{abc}</math> daje .

TeX ili HTML

Pre opisivanja TeX oznaka za dobijanje posebnih karaktera, treba istaći da se, kao što donja tabela pokazuje, slični rezultati ponekada mogu postići i u HTML-u (vidi Pomoć:Specijalni karakteri).

TeX sintaksa (forsirani PNG) TeX render HTML sintaksa HTML render
<math >\alpha\,</math > {{math|<VAR >α</VAR >}} α
<math >\sqrt{2}</math > {{math|{{radical|2}}}} √2
<math >\sqrt{1-e^2}</math > {{math|{{radical|1 − ''e''²}}}} √1 − e²

Kodovi sa leve strane daju simbole sa desne, ali se simboli sa desne strane mogu koristiti i direktno u vikitekstu, izuzev ‘=’. 

α β γ δ ε ζ
η θ ι κ λ μ ν
ξ ο π ρ σ ς
τ υ φ χ ψ ω
Γ Δ Θ Λ Ξ Π
Σ Φ Ψ Ω
α β γ δ ε ζ
η θ ι κ λ μ ν
ξ ο π ρ σ ς
τ υ φ χ ψ ω
Γ Δ Θ Λ Ξ Π
Σ Φ Ψ Ω
∫ ∑ ∏ √ − ± ∞

≈ ∝ {{=}} ≡ ≠ ≤ ≥ 
× · ÷ ∂ ′ ″
∇ ‰ ° ∴ ø ø
∈ ∉ 
∩ ∪ ⊂ ⊃ ⊆ ⊇
¬ ∧ ∨ ∃ ∀ 
⇒ ⇔ → ↔ ↑ 
ℵ - – —
∫ ∑ ∏ √ − ± ∞
≈ ∝ = ≡ ≠ ≤ ≥
× · ÷ ∂ ′ ″
∇ ‰ ° ∴ Ø ø
∈ ∉

∩ ∪ ⊂ ⊃ ⊆ ⊇
¬ ∧ ∨ ∃ ∀
⇒ ⇔ → ↔ ↑
ℵ - – —

Još uvek se raspravlja da li treba koristiti HTML umesto TeX-a. Argumenti obe strane ukratko slede.

Prednosti HTML-a

  1. Inlajn HTML formule se uvek poravnavaju ispravno sa ostatkom HTML teksta.
  2. Pozadina formule i veličina fonta se slažu sa ostatkom HTML sadržaja, i njihov prikaz poštuje CSS i podešavanja brauzera, dok je font na zgodan način izmenjen da se olakša uočavanje formula.
  3. Stranice koje koriste HTML kod za formule se učitavaju brže, i ostavljaju manje nepotrebnih fajlova na hard disku (keširani fajlovi sa Interneta).
  4. Formule koje koriste HTML su dostupne klijentskim skript linkovima (takozvanim skriptletima).
  5. Prikaz formule korišćenjem matematičkih šablona može biti na zgodan način izmenjen izmenom korišćenih šablona; ove izmene će uticati na sve formule, bez ručnih intervencija.
  6. HTML, ako se brižljivo unese, može da sadrži sve semantičke podatke neophodne da se formula transformiše u TeX ili bilo koji drugi kod. Ovako čak mogu da se označe razlike koje TeX ne pravi, kao na primer {{math|''i''}} za imaginarnu jedinicu i {{math|<VAR >i</VAR >}} za indeksnu promenljivu.

Prednosti TeX-a

  1. TeX je semantički superioran u odnosu na HTML. U TeX-u, <math>x</math> znači matematička promenljiva , dok u HTML-u x može da znači bilo šta. Informacija je nepovratno izgubljena.
  2. Sa druge strane, ako se ista formula enkodira kao "{{math|<VAR >x</VAR >}}", dobije se isti vizuelni rezultat x ali bez gubitka informacija. Ovo zahteva više truda pri pisanju formule, i može da bude teže razumeti ovakvu formulu dok se piše. Međutim, kako ima mnogo više onih koji čitaju nego onih koji pišu tekst, ovaj napor može čak da bude i prihvatljiv.
  3. TeX je dizajniran posebno za unos formula, tako da je pisanje lakše i prirodnije kada se čovek navikne na TeX, a rezultat je vizuelno lepši ako se posmatra pojedinačna formula a ne cela stranica.
  4. Jedna posledica tačke 1 je da se TeX kod može transformisati u HTML, ali ne važi obratno[1]. Ovo znači da se sa serverske strane formula uvek može transformisati u skladu sa njenom kompleksnošću, položajem unutar teksta, korisničkim podešavanjima, tipom brauzera i slično. Stoga, tamo gde je moguće, sve pogodnosti HTML formula mogu da se sačuvaju, zajedno sa prednostima TeX formula. Tačno je da trenutna situacija nije idealna, ali to nije dovoljan razlog da se izgubi na sadržaju/podacima. To je pre razlog da se pomogne u popravljanju situacije.
  5. Još jedna posledica tačke 1 je da TeX može da se konvertuje u MathML u slučaju da ga brauzer podržava, čime se čuva semantika i omogućava renderovanje prilagođenije grafičkom uređaju koji koristi čitač.
  6. Kada korist TeX, uređivači ne moraju da brinu da li ova ili ona verzija ovog ili onog brauzera podržava ovaj ili onaj HTML entitet. Teret svih ovih odluka je na serveru. Ovo ne važi za HTML formule, kod kojih se lako može desiti da budu renderovane pogrešno, ili drugačije nego što je autor nameravao, kad se koristi drugi brauzer.[2].
  7. Još važnije, serif font koji se koristi za renderovanje formula je zavisan od brauzera, i može da se desi da mu nedostaju neki važni glifovi. Iako je brauzer obično sposoban da zameni neki glif odgovarajućim iz druge familije fontova, to ne mora da bude slučaj kod kombinovanih glifova (uporedi ‘ a̅ ’ i ‘ a̅ ’).
  8. TeX je preferirani jezik za formatiranje teksta većine profesionalnih matematičara, naučnika i inženjera. Lakše ih je ubediti da doprinose člancima ako mogu da koriste TeX.
^ osim ako vikitekst ne prati stil iz tačke 2
^ Problem podrške entiteta nije ograničen samo na matematičke formule; on se lako može rešiti korišćenjem odgovarajućih karaktera umesto entiteta.

Funkcije, simboli, specijalni karakteri

Akcenti/dijakritici

\acute{a} \grave{a} \hat{a} \tilde{a} \breve{a}
\check{a} \bar{a} \ddot{a} \dot{a}

Standardne funkcije

\sin a \cos b \tan c
\sec d \csc e \cot f
\arcsin h \arccos i \arctan j
\sinh k \cosh l \tanh m \coth n
\operatorname{sh}\,o\,\operatorname{ch}\,p\,\operatorname{th}\,q
\operatorname{arsinh}\,r\,\operatorname{arcosh}\,s\,\operatorname{artanh}\,t
\lim u \limsup v \liminf w \min x \max y
\inf z \sup a \exp b \ln c \lg d \log e \log_{10} f \ker g
\deg h \gcd i \Pr j \det k \hom l \arg m \dim n

Modularna aritmetika

s_k \equiv 0 \pmod{m}
a\,\bmod\,b

Izvodi

\nabla \, \partial x \, dx \, \dot x \, \ddot y\, dy/dx\, \frac{dy}{dx}\, \frac{\partial^2 y}{\partial x_1\,\partial x_2}

Skupovi

\forall \exists \empty \emptyset \varnothing
\in \ni \not \in \notin \subset \subseteq \supset \supseteq
\cap \bigcap \cup \bigcup \biguplus \setminus \smallsetminus
\sqsubset \sqsubseteq \sqsupset \sqsupseteq \sqcap \sqcup \bigsqcup

Operatori

+ \oplus \bigoplus \pm \mp -
\times \otimes \bigotimes \cdot \circ \bullet \bigodot
\star * / \div \frac{1}{2}

Logika

\land (or \and) \wedge \bigwedge \bar{q} \to p
\lor \vee \bigvee \lnot \neg q \And

Koreni

\sqrt{2} \sqrt[n]{x}

Relacije

\sim \approx \simeq \cong \dot= \overset{\underset{\mathrm{def}}{}}{=}
\le < \ll \gg \ge > \equiv \not\equiv \ne \mbox{or} \neq \propto

Geometrija

\Diamond \Box \triangle \angle \perp \mid \nmid \| 45^\circ

Strelice

\leftarrow (or \gets) \rightarrow (or \to) \nleftarrow \not\to \leftrightarrow \nleftrightarrow \longleftarrow \longrightarrow \longleftrightarrow
\Leftarrow \Rightarrow \nLeftarrow \nRightarrow \Leftrightarrow \nLeftrightarrow \Longleftarrow \Longrightarrow \Longleftrightarrow (or \iff)
\uparrow \downarrow \updownarrow \Uparrow \Downarrow \Updownarrow \nearrow \searrow \swarrow \nwarrow
\rightharpoonup \rightharpoondown \leftharpoonup \leftharpoondown \upharpoonleft \upharpoonright \downharpoonleft \downharpoonright \rightleftharpoons \leftrightharpoons
\curvearrowleft \circlearrowleft \Lsh \upuparrows \rightrightarrows \rightleftarrows \Rrightarrow \rightarrowtail \looparrowright
\curvearrowright \circlearrowright \Rsh \downdownarrows \leftleftarrows \leftrightarrows \Lleftarrow \leftarrowtail \looparrowleft
\mapsto \longmapsto \hookrightarrow \hookleftarrow \multimap \leftrightsquigarrow \rightsquigarrow

Specijalni simboli

\eth \S \P \% \dagger \ddagger \ldots \cdots
\smile \frown \wr \triangleleft \triangleright \infty \bot \top
\vdash \vDash \Vdash \models \lVert \rVert \imath \hbar
\ell \mho \Finv \Re \Im \wp \complement
\diamondsuit \heartsuit \clubsuit \spadesuit \Game \flat \natural \sharp

Nesortirano (novo)

\vartriangle \triangledown \lozenge \circledS \measuredangle \nexists \Bbbk \backprime \blacktriangle \blacktriangledown
\blacksquare \blacklozenge \bigstar \sphericalangle \diagup \diagdown \dotplus \Cap \Cup \barwedge
\veebar \doublebarwedge \boxminus \boxtimes \boxdot \boxplus \divideontimes \ltimes \rtimes \leftthreetimes
\rightthreetimes \curlywedge \curlyvee \circleddash \circledast \circledcirc \centerdot \intercal \leqq \leqslant
\eqslantless \lessapprox \approxeq \lessdot \lll \lessgtr \lesseqgtr \lesseqqgtr \doteqdot \risingdotseq
\fallingdotseq \backsim \backsimeq \subseteqq \Subset \preccurlyeq \curlyeqprec \precsim \precapprox \vartriangleleft
\Vvdash \bumpeq \Bumpeq \geqq \geqslant \eqslantgtr \gtrsim \gtrapprox \eqsim \gtrdot
\ggg \gtrless \gtreqless \gtreqqless \eqcirc \circeq \triangleq \thicksim \thickapprox \supseteqq
\Supset \succcurlyeq \curlyeqsucc \succsim \succapprox \vartriangleright \shortmid \shortparallel \between \pitchfork
\varpropto \blacktriangleleft \therefore \backepsilon \blacktriangleright \because \nleqslant \nleqq \lneq \lneqq
\lvertneqq \lnsim \lnapprox \nprec \npreceq \precneqq \precnsim \precnapprox \nsim \nshortmid
\nvdash \nVdash \ntriangleleft \ntrianglelefteq \nsubseteq \nsubseteqq \varsubsetneq \subsetneqq \varsubsetneqq \ngtr
\ngeqslant \ngeqq \gneq \gneqq \gvertneqq \gnsim \gnapprox \nsucc \nsucceq \succneqq
\succnsim \succnapprox \ncong \nshortparallel \nparallel \nvDash \nVDash \ntriangleright \ntrianglerighteq \nsupseteq
\nsupseteqq \varsupsetneq \supsetneqq \varsupsetneqq
\jmath \surd \ast \uplus \diamond \bigtriangleup \bigtriangledown \ominus
\oslash \odot \bigcirc \amalg \prec \succ \preceq \succeq
\dashv \asymp \doteq \parallel
\ulcorner \urcorner \llcorner \lrcorner

Veći izrazi

Indeksi, eksponenti i integrali

opcija sintaksa kako izgleda renderovano
HTML PNG
eksponent a^2
indeks a_2
grupisanje a^{2+2}
a_{i,j}
kombinovanje indeksa i ekspomenta x_2^3
višestruki eksponent 10^{10^{ \,\!{8} }
višestruki eksponent 10^{10^{ \overset{8}{} }}
višestruki eksponent (neispravno za HTML kod nekih brauzera) 10^{10^8}
prethodeći i(li) dodatni indeksi i eksponenti \sideset{_1^2}{_3^4}\prod_a^b
{}_1^2\!\Omega_3^4
slaganje \overset{\alpha}{\omega}
\underset{\alpha}{\omega}
\overset{\alpha}{\underset{\gamma}{\omega}}
\stackrel{\alpha}{\omega}
izvod (forsirani PNG) x', y'', f', f''\!  
izvod (kurzivno f može da prekrije ' kod HTML-a) x', y'', f', f''
izvod (pogrešno kod HTML-a) x^\prime, y^{\prime\prime}
izvod (pogrešno kod PNG-a) x\prime, y\prime\prime
tačkice izvoda \dot{x}, \ddot{x}
donje crte, gornje crte, vektori \hat a \ \bar b \ \vec c
\overrightarrow{a b} \ \overleftarrow{c d} \ \widehat{d e f}
\overline{g h i} \ \underline{j k l}
strelice A \xleftarrow{n+\mu-1} B \xrightarrow[T]{n\pm i-1} C
gornje zagrade \overbrace{ 1+2+\cdots+100 }^{5050}
donje zagrade \underbrace{ a+b+\cdots+z }_{26}
suma \sum_{k=1}^N k^2
suma (forsirano \textstyle) \textstyle \sum_{k=1}^N k^2
proizvod \prod_{i=1}^N x_i
proizvod (forsirano \textstyle) \textstyle \prod_{i=1}^N x_i
koproizvod \coprod_{i=1}^N x_i
koproizvod (forsirano \textstyle) \textstyle \coprod_{i=1}^N x_i
limes \lim_{n \to \infty}x_n
limes (forsirano \textstyle) \textstyle \lim_{n \to \infty}x_n
integral \int\limits_{1}^{3}\frac{e^3/x}{x^2}\, dx
integral (alternativni stil za granice) \int_{1}^{3}\frac{e^3/x}{x^2}\, dx
integral (forsirano \textstyle) \textstyle \int\limits_{-N}^{N} e^x\, dx
integral (forsirano \textstyle, alternativni stil za granice) \textstyle \int_{-N}^{N} e^x\, dx
dvostruki integral \iint\limits_D \, dx\,dy
trostruki integral \iiint\limits_E \, dx\,dy\,dz
četvorostruki integral \iiiint\limits_F \, dx\,dy\,dz\,dt
linijski integral \int_C x^3\, dx + 4y^2\, dy
zatvoreni linijski integral \oint_C x^3\, dx + 4y^2\, dy
preseci \bigcap_1^n p
unije \bigcup_1^k p

Razlomci, matrice, formule i više redova

osobina sintaksa kako izgleda renderovano
razlomci \frac{2}{4}=0.5
mali razlomci \tfrac{2}{4} = 0.5
veliki (normalni) razlomci \dfrac{2}{4} = 0.5 \qquad \dfrac{2}{c + \dfrac{2}{d + \dfrac{2}{4}}} = a
veliki (ugnježdeni) razlomci \cfrac{2}{c + \cfrac{2}{d + \cfrac{2}{4}}} = a
binomni koeficijenti \binom{n}{k}
mali binomni koeficijenti \tbinom{n}{k}
veliki (normalni) binomni koeficijenti \dbinom{n}{k}
matrice 
\begin{matrix}
x & y \\
z & v 
\end{matrix}
 
\begin{vmatrix}
x & y \\
z & v 
\end{vmatrix}
 
\begin{Vmatrix}
x & y \\
z & v
\end{Vmatrix}
 
\begin{bmatrix}
0 & \cdots & 0 \\
\vdots & \ddots & \vdots \\ 
0 & \cdots & 0
\end{bmatrix}
 
\begin{Bmatrix}
x & y \\
z & v
\end{Bmatrix}
 
\begin{pmatrix}
x & y \\
z & v 
\end{pmatrix}
 
\bigl( \begin{smallmatrix}
a&b\\ c&d
\end{smallmatrix} \bigr)
slučajevi 
f(n) = 
\begin{cases} 
n/2, & \mbox{if }n\mbox{ is even} \\
3n+1, & \mbox{if }n\mbox{ is odd} 
\end{cases}
jednačine u više redova 
\begin{align}
f(x) & = (a+b)^2 \\
& = a^2+2ab+b^2 \\
\end{align}

\begin{alignat}{2}
f(x) & = (a-b)^2 \\
& = a^2-2ab+b^2 \\
\end{alignat}
jednačine u više redova (mora da se definiše broj korišćenih kolona ({lcr}) (ne koristiti osim u slučaju potrebe) 
\begin{array}{lcl}
z & = & a \\
f(x,y,z) & = & x + y + z 
\end{array}
jednačine u više redova (dodatno) 
\begin{array}{lcr}
z & = & a \\
f(x,y,z) & = & x + y + z 
\end{array}
razbijanje dugih izraza tako da se prelamaju u slučaju potrebe 
<math>f(x) \,\!</math>
<math>= \sum_{n=0}^\infty a_n x^n </math>
<math>= a_0+a_1x+a_2x^2+\cdots</math>

simultane jednačine 
\begin{cases}
3x + 5y + z \\
7x - 2y + 4z \\
-6x + 3y + 2z 
\end{cases}
nizovi 
\begin{array}{|c|c||c|} a & b & S \\
\hline
0&0&1\\
0&1&1\\
1&0&1\\
1&1&0\\
\end{array}

Zagrade

osobina sintaksa kako izgleda renderovano
loše ( \frac{1}{2} )
dobro \left ( \frac{1}{2} \right )

Mogu se koristiti razne zagrade uz \left i \right:

osobina sintaksa kako izgleda renderovano
zagrade \left ( \frac{a}{b} \right )
četvrtaste zagrade \left [ \frac{a}{b} \right ] \quad \left \lbrack \frac{a}{b} \right \rbrack
vitičaste zagrade \left \{ \frac{a}{b} \right \} \quad \left \lbrace \frac{a}{b} \right \rbrace
uglaste zagrade \left \langle \frac{a}{b} \right \rangle
uspravne crte i dvostruke uspravne crte \left | \frac{a}{b} \right \vert \left \Vert \frac{c}{d} \right \|
zaokruživanje na dole i na gore \left \lfloor \frac{a}{b} \right \rfloor \left \lceil \frac{c}{d} \right \rceil
kose crte unapred i unazad \left / \frac{a}{b} \right \backslash
strelice na gore na dole i u oba smera \left \uparrow \frac{a}{b} \right \downarrow \quad \left \Uparrow \frac{a}{b} \right \Downarrow \quad \left \updownarrow \frac{a}{b} \right \Updownarrow

zagrade mogu da se mešaju,
sve dok se \left i \right slažu

\left [ 0,1 \right )
\left \langle \psi \right |


koristite \left. i \right. ako ne želite da se
zagrada prikazuje		 \left . \frac{A}{B} \right \} \to X
veličina zagrada \big( \Big( \bigg( \Bigg( \dots \Bigg] \bigg] \Big] \big]

\big\{ \Big\{ \bigg\{ \Bigg\{ \dots \Bigg\rangle \bigg\rangle \Big\rangle \big\rangle

\big\| \Big\| \bigg\| \Bigg\| \dots \Bigg| \bigg| \Big| \big|
\big\lfloor \Big\lfloor \bigg\lfloor \Bigg\lfloor \dots \Bigg\rceil \bigg\rceil \Big\rceil \big\rceil

\big\uparrow \Big\uparrow \bigg\uparrow \Bigg\uparrow \dots \Bigg\Downarrow \bigg\Downarrow \Big\Downarrow \big\Downarrow

\big\updownarrow \Big\updownarrow \bigg\updownarrow \Bigg\updownarrow \dots \Bigg\Updownarrow \bigg\Updownarrow \Big\Updownarrow \big\Updownarrow

\big / \Big / \bigg / \Bigg / \dots \Bigg\backslash \bigg\backslash \Big\backslash \big\backslash

Alfabeti i fontovi

Texvc ne može da renderuje proizvoljne Junikod karaktere. Oni koje može da koristi mogu da se unesu pomoću izraza prikazanih ispod.

Ostali, kao što su ćirilični, se mogu koristiti kao Junikod ili HTML entiteti u tekstu, ali ne mogu da se koriste u formulama.

grčki alfabet
\Alpha \Beta \Gamma \Delta \Epsilon \Zeta
\Eta \Theta \Iota \Kappa \Lambda \Mu
\Nu \Xi \Pi \Rho \Sigma \Tau
\Upsilon \Phi \Chi \Psi \Omega
\alpha \beta \gamma \delta \epsilon \zeta
\eta \theta \iota \kappa \lambda \mu
\nu \xi \pi \rho \sigma \tau
\upsilon \phi \chi \psi \omega
\varepsilon \digamma \vartheta \varkappa
\varpi \varrho \varsigma \varphi
masna slova
\mathbb{A} \mathbb{B} \mathbb{C} \mathbb{D} \mathbb{E} \mathbb{F} \mathbb{G}
\mathbb{H} \mathbb{I} \mathbb{J} \mathbb{K} \mathbb{L} \mathbb{M}
\mathbb{N} \mathbb{O} \mathbb{P} \mathbb{Q} \mathbb{R} \mathbb{S} \mathbb{T}
\mathbb{U} \mathbb{V} \mathbb{W} \mathbb{X} \mathbb{Y} \mathbb{Z}
masna slova (vektori)
\mathbf{A} \mathbf{B} \mathbf{C} \mathbf{D} \mathbf{E} \mathbf{F} \mathbf{G}
\mathbf{H} \mathbf{I} \mathbf{J} \mathbf{K} \mathbf{L} \mathbf{M}
\mathbf{N} \mathbf{O} \mathbf{P} \mathbf{Q} \mathbf{R} \mathbf{S} \mathbf{T}
\mathbf{U} \mathbf{V} \mathbf{W} \mathbf{X} \mathbf{Y} \mathbf{Z}
\mathbf{a} \mathbf{b} \mathbf{c} \mathbf{d} \mathbf{e} \mathbf{f} \mathbf{g}
\mathbf{h} \mathbf{i} \mathbf{j} \mathbf{k} \mathbf{l} \mathbf{m}
\mathbf{n} \mathbf{o} \mathbf{p} \mathbf{q} \mathbf{r} \mathbf{s} \mathbf{t}
\mathbf{u} \mathbf{v} \mathbf{w} \mathbf{x} \mathbf{y} \mathbf{z}
\mathbf{0} \mathbf{1} \mathbf{2} \mathbf{3} \mathbf{4}
\mathbf{5} \mathbf{6} \mathbf{7} \mathbf{8} \mathbf{9}
masna slova (grčki)
\boldsymbol{\Alpha} \boldsymbol{\Beta} \boldsymbol{\Gamma} \boldsymbol{\Delta} \boldsymbol{\Epsilon} \boldsymbol{\Zeta}
\boldsymbol{\Eta} \boldsymbol{\Theta} \boldsymbol{\Iota} \boldsymbol{\Kappa} \boldsymbol{\Lambda} \boldsymbol{\Mu}
\boldsymbol{\Nu} \boldsymbol{\Xi} \boldsymbol{\Pi} \boldsymbol{\Rho} \boldsymbol{\Sigma} \boldsymbol{\Tau}
\boldsymbol{\Upsilon} \boldsymbol{\Phi} \boldsymbol{\Chi} \boldsymbol{\Psi} \boldsymbol{\Omega}
\boldsymbol{\alpha} \boldsymbol{\beta} \boldsymbol{\gamma} \boldsymbol{\delta} \boldsymbol{\epsilon} \boldsymbol{\zeta}
\boldsymbol{\eta} \boldsymbol{\theta} \boldsymbol{\iota} \boldsymbol{\kappa} \boldsymbol{\lambda} \boldsymbol{\mu}
\boldsymbol{\nu} \boldsymbol{\xi} \boldsymbol{\pi} \boldsymbol{\rho} \boldsymbol{\sigma} \boldsymbol{\tau}
\boldsymbol{\upsilon} \boldsymbol{\phi} \boldsymbol{\chi} \boldsymbol{\psi} \boldsymbol{\omega}
\boldsymbol{\varepsilon} \boldsymbol{\digamma} \boldsymbol{\vartheta} \boldsymbol{\varkappa}
\boldsymbol{\varpi} \boldsymbol{\varrho} \boldsymbol{\varsigma} \boldsymbol{\varphi}
kurziv
\mathit{A} \mathit{B} \mathit{C} \mathit{D} \mathit{E} \mathit{F} \mathit{G}
\mathit{H} \mathit{I} \mathit{J} \mathit{K} \mathit{L} \mathit{M}
\mathit{N} \mathit{O} \mathit{P} \mathit{Q} \mathit{R} \mathit{S} \mathit{T}
\mathit{U} \mathit{V} \mathit{W} \mathit{X} \mathit{Y} \mathit{Z}
\mathit{a} \mathit{b} \mathit{c} \mathit{d} \mathit{e} \mathit{f} \mathit{g}
\mathit{h} \mathit{i} \mathit{j} \mathit{k} \mathit{l} \mathit{m}
\mathit{n} \mathit{o} \mathit{p} \mathit{q} \mathit{r} \mathit{s} \mathit{t}
\mathit{u} \mathit{v} \mathit{w} \mathit{x} \mathit{y} \mathit{z}
\mathit{0} \mathit{1} \mathit{2} \mathit{3} \mathit{4}
\mathit{5} \mathit{6} \mathit{7} \mathit{8} \mathit{9}
rimska slova
\mathrm{A} \mathrm{B} \mathrm{C} \mathrm{D} \mathrm{E} \mathrm{F} \mathrm{G}
\mathrm{H} \mathrm{I} \mathrm{J} \mathrm{K} \mathrm{L} \mathrm{M}
\mathrm{N} \mathrm{O} \mathrm{P} \mathrm{Q} \mathrm{R} \mathrm{S} \mathrm{T}
\mathrm{U} \mathrm{V} \mathrm{W} \mathrm{X} \mathrm{Y} \mathrm{Z}
\mathrm{a} \mathrm{b} \mathrm{c} \mathrm{d} \mathrm{e} \mathrm{f} \mathrm{g}
\mathrm{h} \mathrm{i} \mathrm{j} \mathrm{k} \mathrm{l} \mathrm{m}
\mathrm{n} \mathrm{o} \mathrm{p} \mathrm{q} \mathrm{r} \mathrm{s} \mathrm{t}
\mathrm{u} \mathrm{v} \mathrm{w} \mathrm{x} \mathrm{y} \mathrm{z}
\mathrm{0} \mathrm{1} \mathrm{2} \mathrm{3} \mathrm{4}
\mathrm{5} \mathrm{6} \mathrm{7} \mathrm{8} \mathrm{9}
gotica
\mathfrak{A} \mathfrak{B} \mathfrak{C} \mathfrak{D} \mathfrak{E} \mathfrak{F} \mathfrak{G}
\mathfrak{H} \mathfrak{I} \mathfrak{J} \mathfrak{K} \mathfrak{L} \mathfrak{M}
\mathfrak{N} \mathfrak{O} \mathfrak{P} \mathfrak{Q} \mathfrak{R} \mathfrak{S} \mathfrak{T}
\mathfrak{U} \mathfrak{V} \mathfrak{W} \mathfrak{X} \mathfrak{Y} \mathfrak{Z}
\mathfrak{a} \mathfrak{b} \mathfrak{c} \mathfrak{d} \mathfrak{e} \mathfrak{f} \mathfrak{g}
\mathfrak{h} \mathfrak{i} \mathfrak{j} \mathfrak{k} \mathfrak{l} \mathfrak{m}
\mathfrak{n} \mathfrak{o} \mathfrak{p} \mathfrak{q} \mathfrak{r} \mathfrak{s} \mathfrak{t}
\mathfrak{u} \mathfrak{v} \mathfrak{w} \mathfrak{x} \mathfrak{y} \mathfrak{z}
\mathfrak{0} \mathfrak{1} \mathfrak{2} \mathfrak{3} \mathfrak{4}
\mathfrak{5} \mathfrak{6} \mathfrak{7} \mathfrak{8} \mathfrak{9}
kaligrafija
\mathcal{A} \mathcal{B} \mathcal{C} \mathcal{D} \mathcal{E} \mathcal{F} \mathcal{G}
\mathcal{H} \mathcal{I} \mathcal{J} \mathcal{K} \mathcal{L} \mathcal{M}
\mathcal{N} \mathcal{O} \mathcal{P} \mathcal{Q} \mathcal{R} \mathcal{S} \mathcal{T}
\mathcal{U} \mathcal{V} \mathcal{W} \mathcal{X} \mathcal{Y} \mathcal{Z}
hebrejski
\aleph \beth \gimel \daleth
osobina sintaksa kako se renderuje
bez kurziva \mbox{abc}
mešani kurziv (loše) \mbox{if} n \mbox{is even}
mešani kurziv (dobro) \mbox{if }n\mbox{ is even}
mešani kurziv (čitljivije: na ~ se ne prelama tekst, dok "\ " forsira razmak) \mbox{if}~n\ \mbox{is even}

Boje

U jednačinama mogu da se koriste boje:

  • {\color{Blue}x^2}+{\color{YellowOrange}2x}-{\color{OliveGreen}1}
  • x_{1,2}=\frac{-b\pm\sqrt{\color{Red}b^2-4ac}}{2a}

Ovde videti spisak svih imena boja koje LaTeX podržava.

Treba imati u vidu da boje ne treba da se koriste kao jedini način da se identifikuju delovi formule, jer to postaje besmisleno kod crno-belih medija, ili za ljude koji ne razlikuju boje.

Pitanja formatiranja

Beline

TeX najčešće sam vodi računa o belinama i razmacima, ali ponekada je potrebno ručno kontrolisati beline.

osobina sintaksa kako se renderuje
dvostruki kvad razmak a \qquad b
kvad razmak a \quad b
tekst razmak a\ b
tekst razmak bez PNG konverzije a \mbox{ } b
veliki razmak a\;b
srednji razmak a\>b [nije podržano]
mali razmak a\,b
bez razmaka ab
mali negativni razmak a\!b

Poravnanje sa ostatkom teksta

Usled podrazumevanog CSS-a 

img.tex { vertical-align: middle; }

izrazi unutar linije, kao što je bi trebalo da izgledaju dobro.

Međutim, ako želite da poravnanje bude drugačije, koristite <font style="vertical-align:-100%;"><math>...</math></font> i eksperimentišite sa vertical-align argumentom dok ne dobijete željeni rezultat; međutim, rezultat može da zavisi od brauzera i od podešavanja brauzera.

Takođe, treba da imate u vidu da ako se oslanjate na ovakvo podešavanje, ako/kada renderovanje na serveru bude promenjeno u budućim verzijama, rezultat ovog ručno postavljenog poravnanja odjednom može da izgleda loše. Znači koristite ovakvo podešavanje umereno, ako uopšte morate.

Forsirano PNG renderovanje

Ako želite da forsirate da se formula renderuje kao PNG, dodajte \, (mala belina) na kraj formule (koja se ne renderuje). Ovo će forsirati PNG ako je korisnik u podešavanjima izabrao HTML ukoliko je vrlo jednostavno, inače PNG, ali ne i u slučaju da je izabrao HTML ukoliko je moguće, inače PNG (ova podešavanja se mogu naći pod jezičkom matematika u podešavanjima).

Takođe, možete da dodate \,\! (mali razmak, i negativni razmak, koji se potiru međusobno) bilo gde unutar math tagova. Ovo forsira PNG, čak i kada je u podešavanjima izabrano HTML ukoliko je moguće, inače PNG, za razliku od \,.

Ovo može da bude korisno kako bi renderovanje formula u nekom dokazu bilo konzistentno, ili da se ispravi formula koju HTML eventualno renderuje neispravno.

Na primer:

sintaksa kako izgleda renderovano
a^{c+2}
a^{c+2} \,
a^{\,\!c+2}
a^{b^{c+2}} (POGREŠNO sa opcijom HTML ukoliko je moguće, inače PNG!)
a^{b^{c+2}} \, (POGREŠNO sa opcijom HTML ukoliko je moguće, inače PNG!)
a^{b^{c+2}}\approx 5 (usled , \,\! nije potrebno)
a^{b^{\,\!c+2}}
\int_{-N}^{N} e^x\, dx


Ovo je testirano sa većinom formula na ovoj stranici, i izgleda da radi bez ikakvih problema.

Takođe može da bude dobra ideja da se uključi komentar u HTML-u, kako neko ne bi ispravo formulu uklonivši taj deo koda:

<!-- \,\! služi da bi se formula renderovala kao PNG umesto HTML. Ne uklanjajte taj deo koda.-->

Komutativni dijagrami

Da biste napravili komutativni dijagram, potrebno je da ispratite tri koraka:

Dijagrami u TeX-u

Xy-pic (onlajn uputstvo) je najmoćniji paket opšte namene za crtanje dijagrama u TeX-u.

Među jednostavnijim paketima su:

Sledi šablon za Xy-pic, zajedno sa dodatkom koji povećava margine u dvips-u, kako dijagram ne bi bio isuviše isečen: 

\documentclass{amsart}
\usepackage[all, ps, dvips]{xy} % Loading the XY-Pic package
% Using postscript driver for smoother curves
\usepackage{color} % For invisible frame
\begin{document}
\thispagestyle{empty} % No page numbers
\SelectTips{eu}{} % Euler arrowheads (tips)
\setlength{\fboxsep}{0pt} % Frame box margin
{\color{white}\framebox{{\color{black}$$ % Frame for margin

\xymatrix{ % The diagram is a 3x3 matrix
%%% Diagram goes here %%%
}

$$}}} % end math, end frame
\end{document}

Konvertovanje u SVG

Kada je napravljen TeX kod, SVG datoteka se dobija na sledeći način, pod pretpostavkom da se TeX fajl zove comm.tex: 

latex comm.tex
dvips -E -y 2500 -o comm.eps comm.dvi
eps2eps -dNOCACHE comm.eps comm2.eps
pstoedit -f sk comm2.eps comm.sk
inkscape -z -f comm.sk -l comm.svg

Ovo pravi DVI datoteku, konvertuje je u EPS (skalira za 2.5x), konvertuje font i linije, i konvertuje u SVG pomoću Sketch-a.

Ovde se koristi nekoliko softverskih paketa:

Slanje fajla

Vidi još: Commons:Commons:First steps/Upload form
Vidi još: en:Help:Contents/Images and media

Pošto dijagram predstavlja vaš rad, pošaljite ga na Vikimedijinu Ostavu, tako da svi projekti (najbitnije, svi jezici) mogu da ga koriste bez potrebe da ga kopiraju na svoju matičnu Vikipediju.

Proverite veličinu
Pre slanja, proverite da podrazumevana veličina slike nije ni prevelika niti premala tako što ćete je otvoriti u nekoj SVG aplikaciji, i pogledati je u podrazumevanoj veličini (100% skaliranje), u suprotnom podesite -y opciju u dvips.
Ime
Postarajte se da fajl ima smisleno ime.
Slanje
Ulogujte se na Ostavu, a zatim pošaljite fajl; u polje Summary, upišite kratak opis.

Sada idite na stranu slike i dodajte opis, uključujući i izvorni kod, korišćenjem ovog šablona:

{{Information |Description = {{sr| Opis [[:sr:Link ka strani na Vikipediji|teme]] }} |Source=Napravljeno po: [[:sr:Vikipedija:Formule#Komutativni dijagrami]] <pre> % TeX izvorni kod ide ovde </pre> |Date = datum pravljenja, na primer 1999-12-31 |Author = [[User:VašeKorisničkoIme|Vaše pravo ime]] |Permission = {{self|PD-self (ili druga licenca)|author=[[User:VašeKorisničkoIme|Vaše pravo ime]]}} }}

[[Category:Commutative diagrams]]

Izvorni kod
  • Uključite izvorni kod u stranu slike, u Source odeljak Information šablona, tako da kasnije bude moguće menjati dijagram.
  • Uključite ceo .tex fajl, ne samo fragmenat, tako da oni koji u budućnosti eventualno budu menjali vaš dijagram ne moraju da rekonstruišu ceo fajl.
  • (Nemojte da ga uključujete u Summary odeljak, koji je namenjen za kratak opis.)
Licenca
Najuobičajenija licenca za komutativne dijagrame je PD-self; neki autori koriste PD-ineligible, posebno za proste dijagrame, a u opticaju su i druge licence. Molimo vas da ne koristite GLSD licencu, jer ona zahteva da celokupan tekst GLSD licence bude uključen u svaki dokument koji koristi dijagram.
Opis
Ako je moguće, linkujte ka odgovarajućoj Vojno Enciklopedijskoj stranici, relevantnoj za dijagram.
Kategorija
Uključite [[Category:Commutative diagrams]], tako da se dijagram prikazuje u kategoriji commons:Category:Commutative diagrams. Možete da koristite i neku od potkategorija.
Uključivanje slike
Sada možete da uključite sliku na željenu stranu na sledeći način [[Image:Diagram.svg]]

Primeri

Primer dobro napravljenog dijagrama je commons:Image:PSU-PU.svg.

Primeri

Kvadratni polinom

<math>ax^2 + bx + c = 0</math>

Kvadratni polinom (forsirano PNG renderovanje)

<math>ax^2 + bx + c = 0\,\!</math>

Kvadratna formula

<math>x=\frac{-b\pm\sqrt{b^2-4ac}}{2a}</math>

Velike zagrade i razlomci

<math>2 = \left( \frac{\left(3-x\right) \times 2}{3-x} \right)</math>

<math>S_{\text{new}} = S_{\text{old}} - \frac{ \left( 5-T \right) ^2} {2}</math>

Integrali

<math>\int_a^x \int_a^s f(y)\,dy\,ds = \int_a^x f(y)(x-y)\,dy</math>

Sumiranje

<math>\sum_{m=1}^\infty\sum_{n=1}^\infty\frac{m^2\,n} {3^m\left(m\,3^n+n\,3^m\right)}</math>

Diferencijalne jednačine

<math>u'' + p(x)u' + q(x)u=f(x),\quad x>a</math>

Kompleksni brojevi

<math>|\bar{z}| = |z|, |(\bar{z})^n| = |z|^n, \arg(z^n) = n \arg(z)</math>

Limesi

<math>\lim_{z\rightarrow z_0} f(z)=f(z_0)</math>

Integralne jednačine

<math>\phi_n(\kappa) = \frac{1}{4\pi^2\kappa^2} \int_0^\infty \frac{\sin(\kappa R)}{\kappa R} \frac{\partial}{\partial R} \left[R^2\frac{\partial D_n(R)}{\partial R}\right]\,dR</math>

Primer

<math>\phi_n(\kappa) = 0.033C_n^2\kappa^{-11/3},\quad \frac{1}{L_0}\ll\kappa\ll\frac{1}{l_0}</math>

Nastavljanje i slučajevi

<math> f(x) = \begin{cases} 1 & -1 \le x < 0 \\ \frac{1}{2} & x = 0 \\ 1 - x^2 & \mbox{otherwise} \end{cases} </math>

Prefiksni indeks

<math>{}_pF_q(a_1,...,a_p;c_1,...,c_q;z) = \sum_{n=0}^\infty \frac{(a_1)_n\cdot\cdot\cdot(a_p)_n}{(c_1)_n\cdot\cdot\cdot(c_q)_n} \frac{z^n}{n!}</math>

Razlomci i mali razlomci

  <math> \frac {a}{b}\ \tfrac {a}{b} </math>

Prijavljivanje bagova

Za diskusije, prijavljivanje bagova i zahtev za nove opcije idite na Wikitech-l mejling listu, ili pošaljite bag na Mediazilla pod MediaWiki extensions.

Vidi još

Spoljne veze

Шаблон:H:f

Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com//index.php?title=Помоћ:Formule&oldid=8378”