Шаблон:Војномедицинска академија
Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted Војномедицинска академија у Београду (скраћено ВМА, устаљено „ве-ме-а“)[1] здравствена је установа и центар за постдипломско школовање медицинског кадра у Србији.Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted Комплекс академије се простире на површини од 21 хектара, а зграда установе је подељена на 60 техничко-технолошких целина. У свом саставу има 27 клиника и 17 института, дијагностичко-поликлинички центар, центар за контролу тровања, траума центар, центар хитне помоћи, центар за трансплантацију органа и костне сржи итд. Годишње се на њој збрине око 30.000 пацијената (војних и цивилних осигураника), обави исто толико хируршких интервенција и више од 500.000 специјалистичких прегледа.[2]
ВМА има око 2.500 запослених, од чега преко 500 лекара и 160 професора и другог наставног особља. У њој се школује око 400 лекара (на специјалистичким студијама из области медицине, стоматологије, фармације, биохемије, молекуларне биологије, ветерине, физичке хемије и психологије),[3] домаћи и страни студенти, а обавља се и практична настава средњих и виших медицинских школа.
Историја

Војномедицинска академија је основана указом кнеза Александра Карађорђевића 2. марта 1844. године, као прва централна војна болница. Један од њених лекара је био и др Владан Ђорђевић, оснивач српске хирургије. Године 1909, установа је пресељена у нову зграду са 400 болесничких постеља, лабораторијом, кабинетом за рендген, стоматолошким одељењем и сл.[4][5] Већ у то време је важила за најмодернију здравствену установу на Балкану. Након завршетка I светског рата, лекари ове болнице су учествовали у оснивању Медицинског факултета у Београду.[2]
Поликлиника ВМА је почела са радом 1. априла 1930. године, а њен први управник је био санитетски генерал др Сава Поповић. Имала је и пријемно одељење на чијем челу је био санитетски потпуковник Александар Милановић. У то време је Стална болница Прве армије преименована у Главну војну болницу Краљевине Југославије. Године 1948, основана је Специјалистичка поликлиника чији је начелник био генерал-мајор Андрија Дејак, а годину дана касније и пријемно одељење које је спојено са поликлиничком службом у јединствену целину. Године 1950, установа је поново преименована и добила је назив Војномедицинска академија[6]
У периоду од 1949. до 1976. године особље болнице су чинили медицински техничари, док су лекари имали стална постављења на матичним клиникама и одељењима. Временом се мењала организациона структура установе и отворен је велики број нових кабинета, посебно после 1976. године када је знатно увећан број војних осигураника. Од 1945. до 1962. године на ВМА су лечени и цивили, а затим је отворена посебна Специјалистичка поликлиника за грађанска лица. Нова зграда болнице је изграђена 1980. године и налази се на Бањици.[7]
Одлуком Владе Србије од 1. јануара 2008. године извршена је функционална интеграција ВМА у систем јавног здравства Србије. Тиме су створени услови за бесплатно медицинско збрињавање цивилних осигураника, под истим условима као у Клиничком центру Србије.[8]
Активности
Најзначајније активности ВМА су дијагностика и лечење пацијената. На њој се спроводи око 5.000 различитих дијагностичких и терапијских процедура, од најједноставнијих до веома сложених попут трансплантације ткива и органа. Свакодневно се обави око 70-90 сложених хируршких интервенција, а установа има и мобилну екипу за хитне медицинске интервенције и ванредне ситуације (масовна тровања, акцидентна зрачења, употреба биолошких агенаса и сл).
Значајан аспект рада ВМА представља превенција различитих обољења. У сектору превентивне медицине су запослени стручњаци са Института за хигијену, епидемиологију, медицину рада, ваздухопловну медицину, одељења за ментално здравље и војну психологију и одељења за медицинску статистику.
Под покровитељством установе раде и Институт за медицинска истраживања, генетику и Институт за фармацију, кога чине одељења за контролу, испитивање и производњу лекова, као и клиничка и поликлиничка апотека.[2]
Галерија
- VMA Spomen ploca Izgradnja.jpg
Спомен-плоча о изградњи зграде ВМА на улазу у Дијагностичко-поликлинички центар ВМА
- VMA Spomen ploca Lekaru u NOR 1.jpg
Спомен-плоча о Војно-медицнској академији на улазу у Дијагностичко-поликлинички центар ВМА
Достигнућа
Године 1990, на ВМА је у дијагностичке сврхе први пут примењен генетички инжењеринг, а током 2005. извршена је прва трансплантација јетре са живог даваоца.
Види још
- Медицински факултет Војномедицинске академије Универзитета одбране у Београду
- Стручна библиотека Војномедицинске академије
Референце
- ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
- ↑ Врати се на: 2,0 2,1 2,2 Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
- ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
- ↑ Đorđević V. History of Serbian Medical Corps. Vol.1, Belgrade: Državna štamparija; 1879. (Serbian)
- ↑ Archive of Serbia. Collection of laws and regulations of the Principaute of Serbia. Vol. XXX. Beograd: Archive of Serbia; 8–46. (Serbian)
- ↑ .Popović Lj. How the present Military Medical Academy was founded. Vojnosanit. Pregl 2007; 64(3): 227–38 (Serbian)
- ↑ Stojiljković M, Zeljković J, Tadić V. From the history of Military Medical Academy. Vojnosanit Pregl 2002; 59(3): 329–33 (Serbian)
- ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
Литература
- Popović, Ljubodrag. „Kako je nastala današnja Vojnomedicinska akademija“. Vojnosanitetski pregled 3 (2007): 227-238.
- Nedok, Aleksandar. „Osnivanje i počeci rada prve vojne bolnice u Beogradu“. Vojnosanitetski pregled 3 (2009): 245-248.
- Круљ, Урош. „Принципи једне здравствене политике“. Гласник Министарства народног здравља 1-2 (1919): 7-14.
- Јовановић Симић, Јелена. „Прва варошка болница у Београду – прошлост, садашњост и будућност“. Наслеђе 10 (2009): 213-220.
Спољашње везе
Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
- Војномедицинска академија
- Пуштена у рад нова магнетна резонанца на ВМА — РТС Београд (28.1.2019)
Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted