Шаблон:Догодило се на данашњи дан/13. јануар

Константин Велики

• 532 — У Константинопољу је избио устанак Ника против цара Јустинијана.
• 1559 — Енглеска краљица Елизабета I крунисана је у Вестминстерској опатији.
• 1797 — Француски револуционарни ратови: Поморска битка између француског брода и две британске фрегате на обали Бретање завршена је насукавањем француског брода, што је резултирало са преко 900 смртних случајева.
• 1815 — Рат 1812: Британске трупе заузеле тврђаву Петер у месту Ст. Марис, Џорџија, једина ратна битка која се одиграла у тој држави.
• 1842 — Приликом повлачења из авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу.
• 1844 — Његош је стигао у Дубровник да би посредством руског вицеконзула Јеремије Гагића покушао с тамошњим бродоградитељима да уговори градњу пет бродова топовњача, којима је планирао да поврати Лесендро и Врањину.
• 1847 — Потписан је мир из Кауенге, чиме су незванично окончане борбе у Калифорнији током Америчко-мексичког рата.
• 1950 — Британска подморница ХМС Труцулент сударила се са танкером за уље у ушћу реке Темзе , услед чега је погинуло 64 особе.
• 1852 — Велика народна скупштина на Цетињу оснажила је Његошев тестамент и потврдила за новог господара Црне Горе Данила I Петровића, који је озаконио одвајање световне од црквене власти, карактеристично за време краткотрајне владавине Шћепана Малог. Данилово кнежевина признала је Русија и прећутно Аустрија.
• 1853 — У току првог похода Омер-паше Латаса на Црну Гору војвода Мирко Петровић и Новица Церовић с групом црногорских ратника утврдили су се у Острошком манастиру да би спречили турски удар на Горњи манастир и сачували мошти Светог Василија. У Горњем манастиру издржавали су опсаду девет дана када су им у помоћ стигли борци под вођством Пера Томова, брата Његошевог и сердара Мила Мартиновића из Белопавлића, с којима су успели да се пребаце преко реке Зете и пренесу свечеве мошти на Цетиње одакле су поново враћене под Острог на Мила Мартиновића исте године.
• 1854 — После британско-кинеског рата, који је Европљанима омогућио продор на Далеки исток, амерички и руски бродови су упловили у луку Урага код Еда (Токио), где је потписан уговор са Јапанским шогуном Токугава Ијесада, којим је Јапан отворио врата америчкој трговини где су отворене неке јапанске луке за трговину са њима. У последње четири године потписивањем сличних уговора са Русијом, Великом Британијом, Холандијом и другим земљама Јапан је стављен у полуколонијални положај али је и прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе. Као одговор на инвазију странаца побунили су се сви слојеви друштва, уз чију помоћ је цар 1867. збацио шогуна и пренео престоницу из Кјота у Едо. Затим је царским реформама окончан феудални поредак и почела брза индустријализација Јапана.
• 1898 — Француски писац Емил Зола је под насловом „Оптужујем“ објавио у листу „Л'Орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора.
• 1916 — Први светски рат: Аустроугарске трупе ушле су без отпора у Цетиње. По наредби владе, на Цетињу су остали митрополит Митрофан Бан, председник Општине Вуко Вулетић и маршал Двора Славо Рамадановић. Истога дана Аустријанци су наложили да се из капелице на ловћенском врху, оштећене у бомбардовању, на Цетиње пренесу Његошеви посмртни остаци, а краљ Никола је наредио да се у пуној тајности ковчег с моштима Светог Петра Цетињског из Цетињског манастира пренесе у његов дворац у Никшићу.
• 1935 — На плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, надмоћна већина гласала за припајање Немачкој. Немачки нацистички вођа Адолф Хитлер искористио је исте године попустљивост савезника и самовољно одбацио сва ограничења, укључујући забрану наоружавања, наметнуту пораженој Немачкој у Првом светском рату мировним уговором из Версаја.
• 1942 —
  • Други светски рат: Немачки пробни пилот први пут је употребио седиште за избацивање из млазног авиона, ловца Хеинкел Хе 280.
  • Други светски рат: Усташе из Подравске Слатине и других делова Славоније убиле су 13. и 14. јануара 200 српских мушкараца из села Кометник и суседног засеока Добрић, недалеко од Воћина. Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над целокупним становништвом неког села у Славонији. На лицу места, у селу Кометник, убијено је око 28 становника, док су остали становници депортовани ван села. Мушкарци из Кометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са децом, спомиње се бројка од 190, одведене у Зденац, село између Подравске Слатине и Нашица, где су изоловане у привременом логору. У подруму воћинског затвора од недостатка ваздуха угушило око 25 заточеника, док су остали убијени из пушака 14. јануара 1942.
  • Други светски рат: Усвојена савезничка Лондонска декларација о кажњавању свих лица која су извршила злочине на окупираним територијама. На основу Лондонске декларације, 8. августа 1945. склопљен је Лондонски споразум о начину гоњења и кажњавања ратних злочинаца. Споразумом је основан међународни војни суд за суђење ратним злочинцима чија се злочиначка делатност простире на више земаља.
• 1945 — Други светски рат: Црвена армија је почела велику офанзиву на Трећи рајх, у којој је 180 дивизија брзо пробило немачке положаје у Пољској и источној Пруској у дубини од 150 километара.
• 1963 — Војни пуч: У војном удару је убијен први председник Тогоа, Силванус Олимпио, и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом власт је преузео потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема.
• 1972 — Војни пуч: Војска је у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг.
• 1986 — Вештачки сателити: На снимцима летилице Војаџер 2, откривена су још три Уранова сателита: Белинда, Дездемона и Розалинда.
• 1991 — Совјетски војници су напали присталице независности Литваније код ТВ торња у Вилњусу, усмртивши 14 особа.
• 1992. – Јапан се извинио за сексуална злостављања корејских жена у Другом светском рату.
• 1993 — Потписана је Конвенција о хемијском оружју, то је глобални споразум о контроли оружја чије је пуно име Конвенција о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја, и његово уништавање. У Паризу је одржана конференција где су позване све државе да се придруже овој конвенцији. Конвенција би ступила на снагу онда када се одређени број држава пријави да је у својим парламентима потписао конвенцију о забрани хемијског оружја. Обично је то минимум 30 држава које морају да ратификује у својим парламентима. Конвенција ступа на снагу онда када се достигне минималан број држава потписница, а то је било 27. априла 1997. године.
• 1995 — Бивши државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио је у америчком Конгресу да су рат у бившој Југославији изазвале Словенија и Хрватска и да у сукобима који су уследили Срби ни издалека нису једини кривци.
• 2003 — Авганистан је ратификовао римски споразум о оснивању Међународног кривичног суда, чиме је отворен пут за екстрадиције и суђења за ратне злочине и кршење људских права у тој земљи.
• 2008 — Председник САД Џорџ Буш изјавио је у Абу Дабију да Иран представља претњу за безбедност у свету и да САД и арапске земље морају да се уједине како би се супротставиле тој опасности "пре него буде прекасно".
• 2018 — Лажно упозорење за ванредне ситуације због предстојећег ракетног удара на Хаваје изазвало је огромну панику у држави.

12. јануар | 13. јануар | 14. јануар