Šablon:Dogodilo se na današnji dan/9. januar

Britanski položaji tokom bitke kod Rafe.

• 475 — Flavije Vasilisk (Latin: Flavius Basiliscus Augustus) postaje vizantski car.
• 681 — Dvanaesti savet u Toledu: kralj Ervig od Vizigota pokreće savet u kome sprovodi različite mere protiv Jevreja u Španiji.
• 1792 — Rusko-Turski rat: Potpisan je mir u Jašiju između Rusije i Osmanskog carstva kojim je okončan rusko-turski rat, koji je Otomansko carstvo otpočelo u avgustu 1787. Reka Dnjestar postala je granica dve zemlje, ali je Rusija dobila crnomorsko primorje između reka Bug i Dnjestar s gradom Očakov, a potvrđen je i dokument iz 1783. o pripajanju Rusiji poluostrva Krim i oblasti Kubanj.
• 1793 — Francuz Žan Pjer Blanšar izveo prvi let balonom iznad severnoameričkog kontinenta.
• 1799 — Napoleonovi ratovi: Britanski premijer Vilijam Pit mlađi uveo je porez na dohodak od 2 šilinga na jednu funtu kako bi prikupio sredstva za ratne napore Velike Britanije u napoleonovim ratovima.
• 1804 — Prvi srpski ustanak: Ispred manastira Moravica Turci ubili srpskog arhimandrita Georgija Đorđevića Hadži-Đeru, narodnog prvaka u rudničkom kraju. Šest dana potom počela je „seča knezova“, što je i dovelo do ustanka.
• 1822 — Nezavisnost: Portugalski princ Pedro I od Brazila odlučio je da ostane u Brazilu protiveći naredbi portugalskog kralja Žoao VI, čime je započet proces brazilski nezavisnosti.
• 1847 — Američko-meksički rat: Započela bitka kod La Mese.
• 1853 — Koncentracijom turskih trupa kod Spuža i odbacivanjem crnogorskih snaga na desnu obalu Zete, ostvarena je prva faza ratnog plana Omer-paše Latasa i otpočele pripreme za odlučujući udarac na Crnu Goru. Taj veliki pohod turske vojske na Crnu Goru, organizovan krajem 1852. poznat je kao Prva Omer-pašina vojna. U toj fazi napada odigrale su se bitke oko Župskog manastira, Ostroga, Grahova, Crmnice, Stubice i Spuža. Intervencijom velikih sila prekinut je prvi pohod Omer-paše Latasa na Crnu Goru, koju je turska vojska počela da napušta 12. februara 1853. godine.
• 1861 —
  • Nezavisnost: Američki građanski rat: Incident „Zvezda Zapada“ (parabrod) dogodio se u blizini Čarlstona u Južnoj Karolini. Zvezda Zapada je bio američki civilni parobrod, a angažovan od strane vlade SAD za transport vojnih zaliha u američkom vojnom garnizonu Fort Sumter. Nedeljama nakon što je Južna Karolina izjavila da se otcepila od Sjedinjenih Američkih Država, i to pre nego što su učinile druge države da bi formirale Konfederaciju, to je bio početak građanskog rata i borbe Južne Karoline da stekne nezavisnost. Parabrod Zvezda Zapada je došao u luku Čarlston da bi snabdeo garnizon majora Roberta Andersona u tvrđavi Sumter. Na brod je pucano i pogođen je tri puta, što su zapravo bili prvi hici na neki brod u američkom građanskom ratu. Iako brod nije pretrpeo veću štetu, kapetan John McGovan smatrao je da je previše opasno za nastavak puta i okrenuo je brod i napustio je luku, posle čega se brod vratio prema matičnoj Njujorškoj luci.
  • Nezavisnost: Američki građanski rat: Misisipi je postao druga država koja se otcepila od Unije pre izbijanja rata.
• 1878 —
  • Prvi srpsko-turski rat: U tom ratu srpska vojska je ušla u Niš, a Turci narednog dana predali tvrđavu i varoš, čime je okončana turska uprava u tom gradu. Borbe trajale 25 dana, a odlučujuća bila pobeda Braničevske brigade na Čegru.
  • Umberto I postaje italijanski kralj.
• 1911 — Vazduhoplovstvo: U Donjem gradu, na potezu od turskog hamama (danas planetarijum) prema ušću Save u Dunav, ispod kalemegdanske tvrđave, pionir vazduhoplovstva Slovenac Edvard Rusijan (1886–1911) uzleteo je svojom letelicom, koja se ubrzo srušila pod bedemima beogradske tvrđave i Rusijan je poginuo. Edvard Rusjan, pionir vazduhoplovstva i jedan od prvih avijatičara uopšte i bio je aktivan popularizator u to vreme senzacionalnog vazduhoplovstva. On je u saradnji sa Srbinom Mihajlom Merčepom, krajem 1910. u Zagrebu, sagradio jednokrilac nazvan “Merčep–Rusjan”. Rusjan je 67. na listi pilota koji su do tada poginuli u vazduhoplovnim udesima.
• 1916 — Prvi svetski rat: Bitka kod Galipolja zaključena je pobedom Osmanskog carstva kada su poslednje savezničke snage evakuisane sa poluostrva.
• 1917 — Prvi svetski rat: Britanska vojska je porazila osmansku vojsku u bici kod Rafe, u blizini egipatske granice sa Palestinom.
• 1919 — Nezavisnost: U Čakovcu usvojena Rezolucija o otcepljenju Međumurja od Mađarske.
• 1921 — Grčko-turski rat: Prva bitka kod Inonu-a, u blizini Eskišehira u Anadoliji.
• 1942 — Drugi svetski rat: U Petrovgradu, Kikindi i drugim mestima u Banatu Nemci su streljali 150 komunista i simpatizera partizana. Istog dana mađarske okupacione vlasti počele masovno hapšenje i ubijanje Srba s druge strane reke Tise. U Đurđevu kod Žablja, Šajkašu i Gospođincima streljano 60 Srba.
• 1944 — Drugi svetski rat: Počelo savezničko Bombardovanje Pule u Drugom svetskom ratu.
• 1945 — Drugi svetski rat: Počelo iskrcavanje američkih trupa na najveće filipinsko ostrvo Luzon. Borbe okončane 15. avgusta kapitulacijom japanskih snaga.
• 1957 — Britanski premijer Ser Anthoni Eden podnosi ostavku zbog neuspeha da ponovo zadrži Suecki kanal. Posle Egipatske nezavisnosti, Egipat je preuzeo i suverenitet nad Suetskim kanalom. Došlo je do rata Engleza i Egipćana, gde su Englezi izgubili u tom ratu i povukli se, pa od tada Egipat kontroliše Suetski kanal.
• 1962 — SSSR i Kuba potpisali trgovinski sporazum na osnovu kog je Kuba dobijala robu po povlašćenim, niskim cenama. Ugovor prestao da važi 1991.
• 1964 — Američke trupe u Panami u krvi su ugušile studentske demonstracije protiv prisustva SAD u zoni Panamskog kanala, usmrtivši 22 panamska studenta.
• 1978 — Iranska revolucija: U Iranu je počela revolucija u kojoj je godinu dana kasnije zbačen sa vlasti šah Reza Šah Pahlavi.
• 1992 — Rat u BiH: Reagujući na odluku bosanskih muslimana i Hrvata da zatraže priznanje suverene Bosne i Hercegovine od Evropske zajednice, skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, “kao legitimni, slobodno i demokratski izabrani predstavnik njegovih prava i interesa, ostvarujući njegovu plebiscitom izraženu volju“, donela je Deklaraciju o proglašenju Republike srpskog naroda u BiH i saopštili da je ta republika federalna jedinica Jugoslavije.
• 1994 — Rat u BiH: Armija Bosne i Hercegovine je napala Vitez.
• 1996 —
  • Prvi čečenski rat: čečenski pobunjenici zauzeli bolnicu i uzeli najmanje 2.000 talaca u dagestanskom gradu Kizljar. Pobunjenici tražili prekid rata u svojoj državi.
  • Rat u BiH: Obustavljen vazdušni humanitaran most za Sarajevo, najveći vazdušni most u istoriji vazduhoplovstva posle sovjetske blokade Berlina. Tokom tri i po godine rata u Bosni, obavljeno 13.000 humanitarnih letova kojima je dopremljeno više od 160.000 tona pomoći.
• 1999 — Prilikom hapšenja, pripadnici Francuskog dela SFOR-a su bezrazložno ubili bosanskog Srbina Dragana Gagovića, optuženog pred Međunarodnim sudom u Hagu za ratne zločine počinjene u Bosanskom ratu (1992-95), u trenutko dok je svojim kolima prevozio decu.
• 2001 —
  • Međunarodni krivični sud: Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić dobrovoljno je otputovala u Hag. Tužilaštvo Tribunala podiglo je protiv nje optužnicu u julu 2000. godine, kojom je tereti da je u periodu od 15. jula 1991. godine do 31. decembra 1992. godine, kao član Predsedništva BiH, a potom predsednica Republike Srpske, preduzimala određene radnje koje, prema mišljenju Tužilaštva, predstavljaju „ratne zločine koji spadaju u nadležnost Suda“.
  • U okviru Saveta ministara BiH formiran je Interresorski ministarski savet, koji će se baviti problemom takozvanog balkanskog sindroma, odnosno posledicama bombardovanja NATO municijom punjenom osiromašenim uranijumom.
• 2002 — Embargo: SAD ukinule sankcije na prodaju oružja Jugoslaviji, uvedene 1996.
• 2003 — Hemijsko oružje: U izveštaju Savetu bezbednosti inspektori za oružje, Hans Bliks i Mohamed el Baradej su naveli da do tada nisu otkrili nijedan dokaz da Irak poseduje ili da razvija hemijsko, biološko ili nuklearno oružje.
• 2004 — Turska je potpisala protokol kojim se ukida smrtna kazna čak i u slučaju rata, što je bio početni korak za otpočinjanja pregovora o njenom prijemu u EU.
• 2005 — Mirovni sporazum: Sudanski potpredsednik Ali Osman Taha i Džon Garang, šef "Oslobodilačkog pokreta sudanskog naroda" (SPLM) - pobunjeničke grupe sa juga Sudana, potpisali su u Najrobiju, u Keniji, mirovni sporazum nakon građanskog rata koji je trajao 21 godinu.
• 2007 —
  • CIA skinula oznaku tajne sa dokumenata koji opisuju ulogu Tomislava Merčepa u Hrvatskoj, kada je počinio i direktno naredio brojne zločine nad Srbima.
  • Japan je zvanično formirao ministarstvo odbrane, prvi put posle Drugog svetskog rata.
• 2009 — Izrael je odbacio rezoluciju Ujedinjenih nacija koja je obavezivala na hitan i trajan prekid vatre u Gazi, dok su mlaznjaci i tenkovi ponovo granatirali palestinsku enklavu.
• 2011 — Nezavisnost: Održan referendum za nezavisnost Južnog Sudana.
• 2016 — U Prištini eskalirali sukobi između policije i demonstranata koji se protive Zajednici srpskih opština; bacani Molotovljevi kokteli na zgradu vlade.

8. januar | 9. januar | 10. januar