Шаблон:ИЧ-Ф-104 Старфигхтер

Izvor: Vojna Enciklopedija
Ово је најновија верзија ове странице; нема одобрених измена.
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Канадски ЦФ-104

Ф-104 Старфигхтер је амерички суперсонични једномоторни авион пресретач који се нашироко користио као ловац-бомбардер током Хладног рата. Развијен је за борбу у свим временским приликам и то крајем 1960-их. Првобитно га је развио Лоцкхеед за ваздухопловне снаге Сједињених Држава (УСАФ), али касније га је произвело још неколико других држава. Ово је један од борбених авиона са којим су управљале више десетина ваздухопловних снага држава и то од 1958. до 2004. године. Осим САД-а и савезника, неколико авиона је користила и НАСА до 1994. за тестирања.

Ф-104 је поставио бројне светске рекорде, укључујући и брзину авиона и висинске рекорде. Његов успех је нарушен скандалима о подмићивању Лоцкхеед-а, где је дат мито великом броју политичких и војних личности у разним земљама како би утицали на њихову пресуду и осигурали неколико купопродајних уговора; а то је изазвало знатне политичке полемике у Европи и Јапану.

Коначна производна верзија борбеног модела био је Ф-104С , пресретач за све временске прилике који је Аериталиа дизајнирао за италијанско ратно ваздухопловство, а опремљен је вођеним ракетама АИМ-7 Спарров. Разматран је напредни Ф-104 са високо постављеним крилом, познат као CL-1200 Ланцер , али није заживео тај пројекат и једино је макета урађена и ту је све стало.

Развој

XФ-104

1951. Лоцкхеедов главни дизајнер Цларенце "Келлy" Јохнсон је отпутовао у Јужну Кореју како би испитао америчке пилоте какав авион би по њима био одговарајући за њихове потребе. Већина је тражила једноставан лаган авион нове генерације, који би могао постићи велике брзине те имати одличну окретност приликом маневара на великим висинама. До краја октобра 1952. развијен је велик број дизајна који су се сводили на заједнички модел ознаке "L-246". Имао је стреласти труп, кратка трапезоидна крила, Т реп те нови турбомлазни мотор Генерал Елецтрик (ГЕ) Ј79. Модел L-246 је био предложен УСАФ-у управо када је био у потрази за новим авионима те је ускоро расписан тендер на који су се пријавили, осим Лоцкхееда и: Нортхроп. У завршном кругу тендера у јануару 1953. победио је Лоцкхеед са својим дизајном те је добио уговор према којем је требао израдити статичку макету та два летна прототипа. Авион је добио фабричку ознаку Модел 83, те УСАФ-ову ознаку XФ-104....

                       Pročitajte ceo tekst