Шаблон:ИЧ-ЈП-233

ЈП-233 је диспензер за ношење субмуниције намењен за разарање и запречавање писта. Развој је почео 1977. године у фирми Хунтинг Енгинееринг Лтд, (данас познатог као ИНСИС) из Велике Британије и Ваздухопловства САД-а, за авион Торнадо. УСАФ је намеравао да користи ово оружје на својим ударним авионома Ф-111; међутим, 1980. године, растући трошкови довели су до тога да се Американци повуку из програма, а Британци су довршили развој самостално, ради потенцијалне употребе за авионе Торнадо, Јагуар и Харриер. У оперативној употреби је од 1980. године. Сву поткалибарну муницију авион може да избаци у једном налету, након чега одбацује и диспензере. То је Британски систем првобитно познат као ЛАААС (Лоw-Алтитуде Аирфиелд Аттацк Сyстем), али је овај назив напуштен још у пројектној фази и коначно је усвојен систем ЈП-233, који се састоји од неколико стотина подмуниције.

Опис

Диспензери субмуниције ЈП-233 су једно од најефикаснијих средстава за дејство по аеродромима. У сваком диспензеру је постављено по 30 бомбица за уништавање писта СГ–357 и по 215 мина са програмираним дејством ради онемогућавања оправке оштећених места које се називају ХБ-876. Од авиона који су били опремљени да носе ове бомбе је Амерички Ф-111 који је могао да понесе по пар од сваке врсте, док су Британски авиони Јагуар и Хариер могли да носе само један пар било ког типа, а Торнадо је могао бити опремљен са паром много већих габарита на стубовима крила, где сваки може да садржи обадве врсте муниције. Сваки ЈП-233 који је постављен на Торнаду био би подељен на задњи део са 30 бомбица СГ-357, док је предњи део имао 215 мина ХБ-876 због оштећења писта. Обе ове врсте муниције биле су опремљене малим падобранима....

                       Pročitajte ceo tekst