Šablon:Rodna ravnopravnost u Vojsci Srbije

U istom striju - rodna ravnopravnost na delu u Vojsci Srbije

Rodna ravnopravnost u Vojsci Srbije je načelo socijalne filozofije koje po užoj definiciji podrazumeva jednakost muškaraca i žena u društvenom i političkom životu Vojske Srbije kako bi u ovoj oblasti ona dostigla najviši standard, uvažavajući sopstveno iskustvo, specifičnosti nasleđenog stanja i ispoljene trendove u zemljama koje u tom pogledu mogu da služe kao primer koji je vredno i moguće slediti.

U realizaciji ambicioznog poduhvata Republike Srbije da sinhronizovanim delovanjem širokog kruga nadležnih subjekata, iznudi stvaranje posebnog koncept realizacije rodne ravnopravnosti u više međusobno povezanih i uzajamno uslovljenih korak, svakako najveći i najodlučniji iskorak katim i višim standardima rodne ravnopravnosti u Srbiji dala je Vojska intenziviranjem prijema žena u profesionalnu vojnu službu i školovanjem devojaka na Vojnoj akademiji.

Rodna ravnopravnost opšta razmatranja

Šira definicija rodnr ravnopravnosti po Evropskoj povelji glasi:

„ Rodna ravnopravnost pretpostavlja da u jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice. ” [1, 2, 2, 2, 3, 3, 4, 4, 5, 5, 6, 6, 6, 6, 7, 7, 7, 7, 8, 8, 8, 8, 9, 9, 9, 9, 10, 10, 10, 10]

Načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije po užoj definiciji jedno od temeljnih ljudskih prava, i definisano je u mnogim aktima Republike Srbije od kojih navodimo neka od najznačajnijih:

• Ustav Republike Srbije garantuje jednakost muškaraca i žena i razvijanje politike jednakih mogućnosti.
• Zakon o radu zabranjuje rodnu diskriminaciju, kao i seksualno uznemiravanje na poslu.
• Izborni zakon predviđa sistem kvota od 30% za manje zastupljen pol za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore.
• Krivični zakon sankcioniše nasilje u porodici i silovanje u braku; trgovina ljudima definisana je kao organizovani kriminal.
• Porodični zakon reguliše odnose između partnera, štiti prava deteta, uvodi specijalne mere protiv nasilja i poboljšava procedure prilikom usvojenja, kao i pri razvodu braka.

A da li je u stvarnom životu sve u skladu sa proklamovanim načelima o rodnoj ravnopravnosti? Stanje rodne ravnopravnosti u Srbiji najbolje oslikavaju podaci iz raznih izveštaja, po kojima je u Srbiji je političko načelo rodne ravnopravnosti još uvek nedovoljno ostvareno u praksi, zbog ukorenjenog i vekovima oblikovanog stava u srpskom društvu pod uticajem nekada dominantnog (široko prihvaćenog stava) shvatanja da je žena biološki predodređena da bude, prvenstveno majka i supruga, da podiže decu i brine o domaćinstvu, i da je treba onemogućiti da lako uđe u taj neprikosnoveni „svet muškarca”.

Ne umanjujući značaj početnih koraka na tom putu, u drugim oblastima srpskog društva može se reći da je najveći i najodlučniji iskorak ka višim standardima rodne ravnopravnosti učinjeno baš u Vojsci Srbije intenziviranjem prijema žena u profesionalnu vojnu službu i školovanjem devojaka na Vojnoj akademiji. Dodatni podsticaj tim nastojanjima predstavljala je nedavno usvajanje Nacionalnog akcionog plana za implementaciju Rezolucije SB 1325, koja govori o ženama, miru i bezbednosti, predstavlja prekretnicu, u nesrazmernim i specifičnim uticajima koji oružani sukobi imaju na žene, prepoznavši značaj ravnopravnog učešća žena u očuvanju i unapređenju mira i bezbednosti, kao i potrebe da se poboljša zaštita žena i devojaka i njihovih prava.

Preduslovi

Kada je ženi bilo omogućeno da uđe u redove vojske i svet muškarca, njeno angažovanje svodilo se prvenstveno na obavljanje pomoćnih (neborbenih) dužnosti, uglavnom iza linije fronta. To je ženu vekovima stavljalo iza dominantne uloge muškarca-vojnika, ratnika. Vremenom se sve mnogo toga promenilo. Drugi svetski rat obeležilo je, masovno prisustvo žena u sastavu regularnih armija, a posebno u sastavu oslobodilačkih pokreta žirom sveta. Iako se nakon završetka rata veliki broj žena vratio svojim „ženskim“ poslovima, zbog smanjenje ukupne brojčanosti oružanih snaga, njihova zastupljenost u vojsci nije se bitno smanjila (negde se čak i povećala). Prisutna tendencija konstantnog povećavanja udela žena u vojsci vremenom se prođirila i na područje njihovog radnog angažovanja – a njihovo prisustvo sve je zapaženije, ne samo u neborbenim, nego i u borbenim sastavima; ne samo u pozadini nego i na frontu.

Stvaranja povoljnije klime za izjednačavanje prava i obaveza muškaraca i žena iz radnog odnosa u oblasti odbrane, postalo je u 21. veku jedna od bitnih pretpostavki za ostvarivanje rodne ravnopravnosti uopše. Prihvatajući koncept rodne ravnopravnosti kao jedno od svojih strateških opredeljenja, Vojska Srbije se obavezala da, u skladu sa svojim mogućnostima, teži dostizanju najviših standarda u oblasti rodna ravnopravnost u svojim redovima.

Zakonska regulativa

Na rodna ravnopravnost u Vojsci Srbije sigurno je uticalo intenziviranja procesa stvaranja uslova za značajnije učešće žena u strukturi profesionalnih pripadnika vojske. Najznačajniji iskorak učinjen je donošenjem odluke o početku školovanja devojaka na Vojnoj akademiji. Tim činom ženama je otvoren put ka svim nivoima i oblicima vojnostručnog osposobljavanja, zahvaljujući čemu će u perspektivi one biti u prilici da ravnopravno sa muškarcima mogu da konkurišu za sve poslove u Vojsci, uključujući i one na najvišim nivoima rukovođenja. Na taj način uklonjena je poslednja ozbiljna prepreka na putu ostvarivanja suštinske rodne ravnopravnosti u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Izbor zanimanja

Kakao devojke, u poređenju sa mladićima, pokazuju manje interesovanje za kopnenu vojsku, a veće za logistiku, što je očekivano, s obzirom na to da, prema stereotipnoj podeli poslova na „muške“ i „ženske“, poslovi oficira u kopnenoj vojsci svrstavaju se u „tipično muške“. Osim toga, oficirske dužnosti u ovom vidu vojske su, u poređenju sa dužnostima u ostalim vidovima, neosporno fizički zahtevnije, što devojke opredeljuje za smer školovanja na Vojnoj akademiji. Istovremeno, njihovo veće interesovanje za smer logistike ukazuje na to da one, verovatno, vode računa ne samo o tome koje dužnosti će da obavljaju u vojsci već i o mogućnosti zapošljavanja izvan vojske u slučaju da budu primorane da pre isteka punog radnog veka napuste vojnu profesiju. Diploma Vojne akademije stečena na smeru logistike, svakako pruža veće šanse u tom pogledu nego diploma stečena na smeru kopnene vojske.

Prilagođavanje

Uspešnost u obrazovnom procesu i zdravstveno stanje

Fizičkom naprezanju na obuci koje se često smatrao ograničavajućih faktora, prema angažovanju žena na vojničkim poslovima, kroz praksu je pokazao da za većinu kadetkinja (67,50 %) ne predstavlja posebnu teškoću.

Prilagođavanje kao jedan od uslova integracije u vojne kolektive u Vojsci Srbije može se sagedati kroz „stepena osipanja“ kadetkinja tokom školovanja kao general- nog indikatora njihove ne/prilagođenosti uslovima života u vojnoj sredini i zahtevima obrazovnog procesa na Vojnoj akademiji, može se sagledati kroz obrazovni proces nekoliko generacija koje je na početku bilo problematično, i da se stanje u tom pogledu iz godine u godinu poboljšavalo.

• Prilagođenosti prve generacije devojaka–kadeta bilo problematično. Naime od 30 devojaka primljenih na školovanje 2007. godine njih 11 (36,7 %) nije nastavilo školovanje sa svojom generacijom u narednoj školskoj godini. Jedna je bila prinuđena da napusti školovanje zbog bolesti, dok čak 10 kadetkinja (33 odsto), zbog nepoloženih ispita u predviđenom roku, nisu mogle da se upišu na drugu školsku godinu. Posle vanredno položenih zaostalih ispita, 9 od njih su nastavile školovanje sa mlađom generacijom.
• Stanje u generaciji kadetkinja primljenih na školovanje 2008. i 2009. godine znatno je povoljnije. Od 32 devojke koje su započele školovanje 2008. godine, samo dve su otpuštene sa Akademije; jedna zbog bolesti i jedna zbog slabog uspeha.
• U generaciji devojaka primljenih 2009. godine, takođe su samo dve od njih ukupno 49 prekinule školovanje; jedna zbog bolesti i jedna na sopstveni zahte. Verovatno da je na ovako značajno smanjenje osipanja uticao i znatno bolji odziv devojaka na konkurs za upis na Vojnu akademiju, čime se osetno povećala mogućnost izbora podobnijih kandidata.

Fizičko naprezanje

Kada se radi o fizičkom naprezanju na obuci koje se često pominje kao jedan od ograničavajućih faktora, prema angažovanju žena na vojničkim poslovima, ispostavilo se da ono za većinu kadetkinja (67,50 %) ne predstavlja posebnu teškoću, uz još 20 % onih koje ne mogu da se odluče da li da taj napor okvalifikuju kao težak ili ne.

Strojeva obuka, radnje sa oružjem, kao i nošenja uniforme još ređe se opažaju kao teške obaveze. Takvim ih doživljava samo 5 % kadetkinja u čemu između njih i muškaraca nema bitnih razlika.

Olakšavajući faktori prilagođavanja

U značajnoj meri ženama je prilagođavanje u Vojsci Srbije olakšavalo:

• Na prvom mestu je „mogućnost bavljenja sportskim aktivnostima“ prema izjavi 72,50 % anketiranik kadetkinja
• Drugo mesto, zauzelo je „drugarstvo u kolektivu“, prema izjavi 55% anketiranik kadetkinja.
• Treće mesto zauzelo je bavljenje „kulturno-zabavnim aktivnostima“, prema izjavi 35% anketiranik kadetkinja.

Isto mesto ovi činioci zauzeli su i na rang listi sastavljenoj na osnovu procena muškaraca, što je dodatna potvrda njihove značajnosti za uspešnost prilagođavanja na uslove školovanja na Vojnoj akademiji, a samim tim i sugestija da se tim dimenzijama pedagoškog ambijenta posveti poseban značaj, po- sebno u početnom, po pravilu najkritičnijem, periodu školovanja.

Specifične smetnje i zadovoljstvo izborom poziva

Podatak da bi tek nešto više od polovine kadetkinja (51,28 %) ponovile prethodni izbor, uz sva nova saznanja i utiske o Vojnoj akademiji i vojnom pozivu uopšte, i da njih 20 % bnisu sigurne kako bi postupile kada bi se ponovo odlučivale za nastavak školovanja posle srednje škole, govori o postojanju nekih specifičnih smetnji u procesu navikavanja devojaka na uslove školovanja za vojni poziv.

Zbog toga one, po svemu sudeći, znatno češće nego kolege muškarci dolaze u situaciju da prekorevaju sebe zbog odluke da se opredele za Vojnu akademiju. To što 28 % anketiranih kadetkinja procenjuje da ne bi ponovile prethodni izbor, a da je takav odgovor dalo tek 6 % muškaraca, znači da su njihova očekivanja od Vojne akademije bila znatno drugačija od onoga što ih je dočekalo „na terenu“.

Iz svega toga proističe ključno pitanje: da li u tom smislu uticaj ima rodna ravnopravnost ilu su dominantni drugi ćinivci u Vojsci Srbije kako bi se te razlike, kada su u pitanju devojke i muškarci, svele u razumne okvire?

Rezultati istraživanja

Na osnovu dobijenih rezultata, obimnijih istraživanja do sada sprovednih u Vojsci Srbije primenom Skale za procenu rodnih stereotipa, zaključeno je da muškarci i žene dovoljno isto ili slično procenjuju karakteristike sopstvenog pola u odnosu na tipičnog oficira na rukovodećoj poziciji, da se može zaključiti da postojanje rodnih stereotipa i da u Vojsci Srbije ono nije uslovljeno i determinisano polom osobe.

Literatura

• Fišer, H. (2005) Um žene - prirodni talenti žena i kako one menjaju svet. Beograd: Narodna knjiga - Alfa
• Fraser, A. (1994) The Warrior Queens. New York: Vintage Books
• Goldstein, J.S. (2001) War and gender. Cambridge: University Press
• Klajn, Š. (2004) Najveći zlotvori - žene u istoriji. Beograd: Narodna knjiga
• Milosavljević, L., Klem, V.S. (2005) Žene koje su menjale svet. Novi Sad: MK Panonia
• Šaranović, J., Marček, J., Kilibarda, Z. (2005) Obim i modaliteti angažovanja žena u savremenim armijama. Beograd: Institut ratne veštine
• Šaranović, J. (2006) Žena u odbrani - od tradicionalnog do savremenog. Beograd: VIZ

Spoljašnje veze

• Preporuka Generalštabu Vojske Srbije i Ministarstvu odbrane Republike Srbije za uvođenja rodno diferenciranih naziva činova Vojske Srbije i stvaranja uslova za upotrebu rodno diferenciranog jezika u službenoj komunikaciji