АГНИ - Интерконтинентална балистичка ракета

Izvor: Vojna Enciklopedija
Ово је најновија верзија ове странице; нема одобрених измена.
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
АГНИ
АГНИ-V ИЦБМ

АГНИ - Интерконтинентална балистичка ракета
Врста Интерконтинентална Балистичка ракета
Држава порекла Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед Индија
Историја употребе
У служби Активна
У употреби у Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед Индија
Ратови Не
Историја производње
Пројектант Дефенце Ресеарцх анд Девелопмент Органисатион
Произвођач Бхарат Динамицс Лимитед
Верзије АГНИ-I; АГНИ-II; АГНИ-III; АГНИ-IV; АГНИ-V; АГНИ-VI.
Својства
Дужина * 15 м (АГНИ-I) [1]
Маса * 12.000 кг (АГНИ-I)
Промер * 1,0 м (АГНИ-I, АГНИ-II)
Брзина 24 Маха (АГНИ-V) [2]
Бојева глава Конвенционално експлозив-унитарни, пенетрација, касетна муниција, запаљиво оружје, термобарична, стратешко нуклеарно оружје
Погонско гориво Чврсто гориво
Максимална висина лета * 300 км (АГНИ-I) [1]
Транспорт Друмски / железнички; мобилни
Оперативни домет * 700–1.200 км (АГНИ-I) [9]
Мотор Композитни ракетни мотор

Ракета АГНИ (अगनि ИАСТ: Агни „Ватра“) је породица балистичких ракета средњег до интерконтиненталног домета са нуклеарном бојевом главом које је развила Индија, а названа је по једном од пет елемената природе "Ватра". АГНИ ракете су нуклеарно оружје дугог домета. Прва ракета из серије, АГНИ-I, развијена је у оквиру Интегрисаног програма за развој вођених ракета(лГМДП) и тестиран 1989. Након успеха, ракетни програм АГНИ је одвојен од ГМДП-а након што су схватили стратешки значај те ракете. Означен је као посебан програм у буџету за одбрану Индије и обезбедили су адекватна средства за каснији развој. Од новембра 2019. године, ракете из серије АГНИ се уводе у употребу. [12] Породицу ракета чине: [13]

Типови АГНИ Интерконтиненталних балистичких ракета
Име ракете Тип Домет
АГНИ-I МРБМ 700-1.200 км (Оперативна) [9]
АГНИ-П МРБМ 1.000-2.000 км (У развоју) [14]
АГНИ-II МРБМ 2.000-3.500 км (Оперативна) [2] [15]
АГНИ-III ИРБМ 3.000-5.000 км (Оперативна) [10]
АГНИ-IV ИРБМ 3.500-4.000 км (Оперативна) [16]
АГНИ-V ИЦБМ 5.000-8.000 км (Оперативна) [11] [5] [17] [18] [19]
АГНИ-VI ИЦБМ 11.000-12.000 км (У развоју) [6] [20]

Рани покушаји развоја ракета (1958-1970)

Индијски програм балистичких пројектила покренут је 1958. године када је први индијски премијер Нехру пристао да изгради центар за производњу плутонијума у ​​Тромбају. ДРДО (агенција одговорна за развој индијске војне опреме) и њена главна лабораторија ДРДЛ, покушавају да произведу ракету сличну совјетској СА-2 са циљем да стекну технолошке и научне основе неопходне за масовну производњу пројектила. Али пројекат, који није наишао на подршку у оружаним снагама и наишао је на техничке и организационе потешкоће и био је неуспешан.

Индија је у мају 1964. започела локалну производњу француске ненавођене ракете Центауре од 0,5 тоне на којој су индијски инжењери направили неке модификације и која им је омогућила да овладају погоном на чврсто гориво. Током 1970-их Индија је покренула два велика програма - пројекти Девил и Валиант - који су имали за циљ стицање знања неопходних за развој балистичке ракете. Пројекат Валиант односио се на развој пројектила домета од 8.000 километара, али је заустављен 1974. због проблема насталих у развоју погона. Пројекат Девил покушава да стекне оперативну експертизу путем обрнутог инжењеринга совјетске противваздушне ракете СА-2 са циљем да се произведе копија до краја те деценије. Пројекат је заустављен 1980. године, али је омогућио постављања темеља за серију пројектила Притхви.

Године 1980. СЛВ, мали лансер на чврсто гориво развијен у потпуности у Индији, омогућио је овој земљи да постави вештачки сателит у орбиту користећи само национална средства. Штавише, Индија је савладала технику прављења нуклеарних бомби првим успешним тестом 18. маја 1974. Земља сада има основне технологије које јој омогућавају да предвиди производњу балистичке ракете са нуклеарном главом.

Развој првих индијских ракетних програма (1980-их и 1990-их)

Повратак Индире Ганди на власт, оживео је ракетне пројекте погодне за развој програма нуклеарног наоружања. Комитет је основан 1982. да проучава различите путеве за њихово развијање. Годину дана касније, комитет је успоставио ИГМДП програм (Интегратед Гуидед Миссиле Програм), организацију која ће омогућити ДРДО да развије своје модерне ракетне системе. За оперативну употребу у оружаним снагама покренут је развој противваздушне ракете кратког домета Тришул, противваздушне ракете дугог домета Акаш и противтенковске ракете Наг. Програм дугорочно доприноси развоју балистичких ракета земља-земља Притхви и АГНИ-I.

За разлику од претходних пројеката, ИГМДП програм је током 1980-их и 1990-их имао сталну финансијску и политичку подршку. Док се Индија суочава са санкцијама међународне заједнице након своје прве нуклеарне пробе 1974. године, индијски политичари и администрација подстичу истраживања на цивилном пољу, када се мешају цивилне и војне последице. Ово је нарочито случај са лансером СЛВ, који неки сматрају технолошким демонстратором који је омогућио развој прве балистичке ракете АГНИ. Да би покренули прве балистичке ракете, званичници ДРДО оклевају између чврстог и течног горива. Заговорници чврстих горива истичу једноставност дизајна и смањено одржавање које више него компензује флексибилност течних горива. Индијски званичници су на крају одлучилу да ће ракете АГНИ ипак користити чврсто гориво, док ће ракете Притхви користити погон на течно гориво.

Прве оперативне ракете

Притхви-I је прва развијена индијска балистичка ракета. Овај уређај кратког домета (150 километара) је први пут тестиран 1988. године, а постао је оперативан 1994. године. Омогућио је Индији да има ограничену способност нуклеарног удара на Пакистан. Ракета средњег домета АГНИ-I (1.200 км) извела је два успешна пробна лета 1994. Ова нова ракета је требало да послужи као основа за индијски програм балистичких ракета дугог домета, док је Притхви требало да буде ограничен на улогу стратешког пројектил кратког домета.

Развој породице ракета АГНИ

Током друге половине 1990-их и 2000-их, Индија је наставила да развија пројектиле Притхви и АГНИ. После низа успешних тестова, ракета АГНИ-III домета 3200 километара улази у службу оружаних снага. Године 2014. дошао је ред на ракету АГНИ-IV, домета од 4.000 километара, да уђе у службу. Верзија АГНИ-V, са дометом од 5.000 километара, успешно је тестирана неколико пута од 2012, али се још није сматрала оперативном крајем 2019. Њен домет је не сврстава у категорију интерконтиненталних балистичких пројектила, али би био довољан са мањим модификацијама да достигне и веће даљине за интерконтиненталну ракету.

АГНИ-I

АГНИ-I

АГНИ-I је једностепена балистичка ракета на чврсто гориво кратког домета је први пут тестирана на привременом испитном полигону у Чандипуру 1989. Може да носи конвенционални терет од 1.000 кг (2.200 лб) или нуклеарну бојеву главу. Овај оригинални технолошки демонстратор еволуирао је у ракете на чврсто гориво АГНИ-I и АГНИ-II. Индија је прво развила двостепену ракету АГНИ-II са дометом од 2000 км, тестирајући је 1999. Затим је користила само први степен овог система за развој једностепене ракете АГНИ-I домета 700 км, који је први пут тестиран у јануару 2002. године.

Ракета је тешка 12 тона и дужине 15 метара, АГНИ-I има домет од 700–900 км [9] и може да носи конвенционални терет од 1.000 кг (2.200 лб) или нуклеарну бојеву главу брзином од 2,5 км/с. [5] АГНИ ракете се састоје од једностепене ракете (кратког домета) или двостепене (средњег домета). То су жељезнички и друмски мобилни системи, а покрећу их мотори на чврсто гориво. АГНИ-I користи Команда стратешких снага (СФЦ) индијске војске. Последњи тест ракете догодио се 13. јула 2012., када је индијска војска успешно испалила АГНИ-I на острво Вилер код обале Орисе. [21] Пројектил је 11. априла 2014. је по први пут испитан у ноћној вежби до свог пуног домета од 700 км од острва Вилер код обале Одише. Пројектил је насумично изабран са производне траке и пробно је испаљен од стране Команде стратешких снага после 23 сата увече. Овај тест је био прве ноћи након што су 2 претходна теста била неуспела због техничких грешака. [22] Пројектил је пробно испаљен из мобилног лансера уз логистичку подршку ДРДО на Интегрисаном полигону за тестирање у оквиру редовне вежбе обуке оружаних снага. [23]

Са специјалним оружјем АГНИ-I може да достигне 1.200 км. У поређењу са АГНИ-II, АГНИ-I је јефтинији, једноставнији, прецизнији и мобилнији и намењен је углавном за гађање циљева у Пакистану.

АГНИ-II

АГНИ-II

АГНИ-II је двостепена балистичка ракета средњег домета на чврсто гориво са дометом од 2.000–3.500 км дугачка је 20 метара, има пречник од једног метра и тешка је око 18 тона. АГНИ–ИИ користи моторе на чврсто гориво у обе своје две фазе. [24] За те ракете се тврди да су део веродостојног одвраћања од Кине и Пакистана. Индија је изјавила да њени нуклеарни и ракетни развојни програми нису усредсређени на Пакистан, да је пакистанска претња само маргинални фактор у безбедносној рачуници Њу Делхија и да је АГНИ у средишту одвраћања у ширем контексту кинеско-индијске једначине. [25]

Ракета са нуклеарном бојевом главом домета 2.000 км, која је већ уведена у арсенал земље, успешно је лансирана у вежби Команде стратешких снага 9. августа 2012. године. [26] [27] Индија је 7. априла 2013. године извела своје најновије тестирање свог нуклеарног оружја стратешке балистичке ракете АГНИ-II са полигона за тестирање ракета у Одиши. Тест је спроведен са острва Абдул Калам (раније познато као острво Вилер) у округу Бхадрак, од стране војног особља као део војне вежбе. [28] Индија је 16. новембра 2019. успешно извела прво ноћно лансирање балистичке ракете средњег домета са острва Абдул Калам на обали Одише. Двостепена балистичка ракета дугачка је 20 метара и има домет од 2.000-3.000 км. Има лансирну тежину од 17 тона, а носивост је 1.000 кг. [29]

У априлу 2002. усвојила га је индијска војска. Већина западне, централне и јужне Кине налази се у зони домета ракете АГНИ-II. Цена ракете се процењује од 4,5 до 8 милиона долара по примерку

АГНИ-III

АГНИ-III балистичка ракета

АГНИ-III је трећа у серији АГНИ пројектила и то двостепена ракета средњег домета где је ДРДО развио два потпуно нова мотора на чврсто гориво у обе фазе. [24] За разлику од АГНИ-I и АГНИ-II, АГНИ-III је дизајниран и оптимизован за термонуклеарну бојеву главу од 200 килотона, иако Индија тврди да ће се пројектил користити само за ношење конвенционалних бојевих глава. Међутим, цена система ће у овом случају бити неразумно висока за ношење конвенционалног наоружања. [30] Такође се развија и верзија за подморнице – АГНИ-III СЛ.

АГНИ-III је први пут тестиран 9. јула 2006. са острва Вилер крај обале источне државе Одиша. Након лансирања, пријављено је да се друга фаза ракете није одвојила и да је пројектил пао далеко од циља. АГНИ-III је поново тестиран 12. априла 2007, овог пута је било успешно, поново са острва Вилер. Индија је 7. маја 2008. поново успешно тестирала ову ракету. Ово је био трећи узастопни тест; потврдио је оперативну спремност пројектила, истовремено проширујући домет индијског нуклеарног одвраћања на највредније циљеве највероватнијих противника нације. Домет АГНИ-III је 3.500 км,[3] и може да носи бојеву главу од 1,5 тоне.[31]

Пријављено је да се вероватноћа кружне грешке (ЦЕП) пројектила налази у опсегу од 40 метара, што би АГНИ-III [15] учинило најпрецизнијом стратешком балистичком ракетом на свету у својој класи тог домета. [31] Ово је од посебног значаја јер високо прецизна балистичка ракета повећава „ефикасност убијања“; и тиме омогућава индијским дизајнерима оружја да користе нуклеарне бојеве главе мањег капацитета (термонуклеарна или појачана фисија од 200 килотона), истовремено повећавајући смртност удара. Ово омогућава Индији да распореди много већу нуклеарну силу користећи мање фисијског/фузионог материјала (плутонијум/литијум деутерид) него друге нуклеарне силе. Старије балистичке ракете, попут оних које су користиле раније нуклеарне силе, захтевале су бојеве главе веће снаге (1–2 мегатона) да би се постигле исти ниво смртоносности. Такође је забележено да са мањим корисним оптерећењем, АГНИ-III може да погоди стратешке циљеве и даље од 3.500 км.

АГНИ-IV

АГНИ-IV, тестирање ракете 15. новембра 2011.
АГНИ-IV ракета

АГНИ-IV је четврта у серији пројектила Агни која је раније била позната као Агни II приме, [32] где је први пут тестирана 15. новембра 2011. и 19. септембра 2012. са острва Вилер код обале источне државе Ориса за свој пуни домет од 4.000 км. Ракета је полетела са друмског мобилног лансера у 11.48 сати, и након што се попела на висину од преко 800 км, поново је ушла у атмосферу и ударила близу унапред назначеног циља у Индијском океану са изузетним степеном прецизности након 20 минутног лета. Носећи терет експлозива тежак једну тону, пројектил је поново ушао у атмосферу и издржао температуру од више од 3.000 °Ц. Са дометом од 3.000–4.000 км, [33] [34] АГНИ-IV премошћује јаз између ракета АГНИ-II и АГНИ-III. Поново је успешно пробно лансиран 20. јануара 2014. [35] АГНИ-IV може да прими бојеву главу од 1 тоне. Дизајниран је да повећа ефикасност убијања заједно са већим перформансама дометом. АГНИ-IV је опремљен најсавременијим технологијама, које укључују аутохтоно развијени прстенасти ласерски жироскоп и композитни ракетни мотор. Реч је о двостепеној ракети на чврсто гориво. Његова дужина је 20 метара, а лансирна тежина 17 тона. [32] Може се испалити из друмског мобилног лансера. [32] [36]

АГНИ-V

АГНИ-V успешно је тестирана 3. јула 2018

АГНИ-V је тростепена интерконтинентална балистичка ракета на чврсто гориво (ИЦБМ) са композитним кућиштем трећестепеног мотора, коју је развила Организација за истраживање и развој одбране из (ДРДО) Индије. Такође, два степена ове ракете биће направљена од композитног материјала. Домет је већи од 5 хиљада км. По својим карактеристикама односиће се на интерконтиненталне балистичке ракете. 10. фебруара 2010. године објављено је да је степен спремности АГНИ-V прилично висок и да се ДРДО приближава производњи првог прототипа. 21. маја 2010. др V. Селвамурти), главни конструктор центра ДРДО, рекао је да ће прво тестирање ракете АГНИ-V бити одржано у марту-априлу 2011. године. Он је такође навео да се АГНИ-V развија додавањем трећег степена на предходна два степена ракете АГНИ-III, што ће не само повећати домет преко 5.000 км, већ ће на ракету поставити неколико бојевих глава, укључујући и оне прилагођене да савладају системе противракетне одбране непријатеља. Развој се процењује на 2,5 милијарди рупија (480 милиона долара). [37]

АГНИ-V је први пут испаљен 19. априла 2012. у 08:07 ИСТ са острва Вилер код обале Орисе, тест је био успешан. [38] [39] АГНИ-V ИЦБМ је пројектован додавањем треће композитне етапе двостепеној ракети АГНИ-III. [5] Да би се смањила тежина, изграђена је са великим процентом композитног материјала. АГНИ-V је дугачка 17,5 метара и постављена је на покретна возила како би се осигурало да има потребну оперативну флексибилност и да се може брзо транспортовати и пуцати с било ког места.[5] АГНИ-V је тешка око 49 тона; за једну тону више од АГНИ-III и АГНИ-V има много дужи домет. [5] Друго пробно лансирање АГНИ-V успешно је обављено 15. септембра 2013. у 08:43 ИСТ са острва Вилер. [40] У јануару 2015. мобилна верзија је успешно тестирана са острва Вилер. [41]

АГНИ-П

АГНИ-П Први летни тест балистичке ракете

АГНИ-П је балистичка ракета средњег домета у развоју која укључује технолошка достигнућа из пројеката АГНИ-IV и АГНИ-V. Иако изгледа слично као АГНИ-III, тежина је смањена за половину. АГНИ-П ће заменити ракете старије генерације као што су Притхви, АГНИ-I и АГНИ-II. [42]

АГНИ-VI

АГНИ-VI је интерконтинентална балистичка ракета за коју је Индија известила да је у раној фази развоја, а развија је Организација за истраживање и развој одбране. То ће бити најновија и најнапреднија верзија међу ракетним програмом АГНИ. Биће способна да се лансира из подморница, као и са копна, и имаће домет удара од 8.000–10.000 км са бојевим главама са МИРВ. [6] [20]

Даљи развој ракета АГНИ

Домет ракете АГНИ

Индијски научници су у мају 2008. објавили да су развили и патентирали револуционарну технологију која повећава домет ракета и сателитских лансирних возила за најмање 40%. [43] Побољшани домет је омогућен додавањем специјалног премаза од материјала на бази хрома на туп конус носа ракете. Материјал делује као реактивно-аблативни премаз који формира танак гасовити слој мале густине на врху ракете док се приближава хиперзвучним брзинама; овај прегрејани слој гаса смањује отпор за 47% (при брзини од 7–8 маха), чиме се омогућава побољшање домета за најмање 40%. [44] [45] Најављено је да ће ова технологија бити уграђена у будуће примерке АГНИ ракета, након што буде подвргнута испитивањима тестова домета и калибрације.

Спецификације

Спецификације свих типова ракета АГНИ
Ракета Пројекат Тип Бојева глава Носивост (кг) Домет (км) Димензије (м) Гориво / Фазе Тежина (кг) У служби од ЦЕП (м)
АГНИ-I ИГМДП Стратешко Конвенционално високоексплозивно, продорно, касетна муниција, запаљиво, термобарично, стратешко нуклеарно оружје 1.000 700-1.200 [46] 15 Чврсто гориво, Једностепена 22.000 2009 25 [47]
АГНИ-II ИГМДП Стратешко Конвенционално високоексплозивно, продорно, касетна муниција, запаљиво, термобарично, стратешко нуклеарно оружје 820-2.000 2.000-3.500 20 Чврсто гориво, Двостепена [48] 26.000 2006 30-40
АГНИ-III ИГМДП Стратешко Конвенционално високоексплозивно, продорно, касетна муниција, запаљиво, термобарично, стратешко нуклеарно оружје 2.500 3.000-5.000 17 Чврсто гориво, Двостепена 44.000 2011 40
АГНИ-IV АГНИ-IV Стратешко Конвенционално високоексплозивно, продорно, касетна муниција, запаљиво, термобарично, стратешко нуклеарно оружје 800-1.000 3.500-4.000 20 Чврсто гориво, Двостепена 17.000 2014 10
АГНИ-V АГНИ-V Стратешко Конвенционално високоексплозивно, продорно, касетна муниција, запаљиво, термобарично, стратешко нуклеарно оружје 1.500 5.000-8.000 17 Чврсто гориво, Тростепена 50.000 2019 >10 - <80 [49]
АГНИ-П АГНИ-I Приме Стратешко Конвенционално високоексплозивно, продорно, касетна муниција, запаљиво, термобарично, стратешко нуклеарно оружје Непознато 1.000-2.000 [50] Непознато Чврсто гориво, Двостепена Непознато У развоју 10
АГНИ-VI АГНИ-VI Стратешко Конвенционално високоексплозивно, продорно, касетна муниција, запаљиво, термобарично, стратешко нуклеарно оружје 3.000 (10 МИРВ) 11.000-12.000 [6] 40 [6] Чврсто гориво, Четворостепена 55.000 [6] У развоју Непознато

Референце

  1. ↑ Врати се на: 1,0 1,1 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  2. ↑ Врати се на: 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  3. ↑ Врати се на: 3,0 3,1 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  4. ↑ Врати се на: 4,0 4,1 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  5. ↑ Врати се на: 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  6. ↑ Врати се на: 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  7. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  8. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  9. ↑ Врати се на: 9,0 9,1 9,2 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  10. ↑ Врати се на: 10,0 10,1 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  11. ↑ Врати се на: 11,0 11,1 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  12. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  13. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  14. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  15. ↑ Врати се на: 15,0 15,1 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  16. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  17. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  18. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  19. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  20. ↑ Врати се на: 20,0 20,1 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  21. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  22. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  23. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  24. ↑ Врати се на: 24,0 24,1 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  25. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  26. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  27. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  28. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  29. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  30. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  31. ↑ Врати се на: 31,0 31,1 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  32. ↑ Врати се на: 32,0 32,1 32,2 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  33. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  34. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  35. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  36. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  37. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  38. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  39. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  40. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  41. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  42. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  43. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  44. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  45. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  46. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  47. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  48. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  49. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
  50. ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед

Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед

Спољашње везе

Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед

Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com//index.php?title=AGNI_-_Interkontinentalna_balistička_raketa&oldid=49846”