Матра Дурандал
| Матра Дурандал | |
|---|---|
 Дурандал је бомба која служи за уништавање писта | |
| Врста | Касетна бомба |
| Држава порекла | Француска |
| Историја употребе | |
| У употреби у | Француска |
| Ратови | Заливски рат |
| Историја производње | |
| Пројектант | Матра (сада МБДА) |
| Пројектовано | 1971. године |
| Произвођач | Матра (сада МБДА) |
| Раздобље производње | 1977. године |
| Верзије | Матра Дурандал |
| Својства | |
| Дужина | Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед |
| Маса | Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед |
| Промер | Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед |
| Тежина бојеве главе | Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед примарно пуњење Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед секундарно пуњење |
Дурандал је француска бомба названа по митском средњовековном француском мачу, која је дизајнирана 1971. године и служи за уништавање авио писта а развила ју је француска компанија Матра (сада МБДА), а серијска производња започела је 1977.године, и која се извози у неколико земаља. Код свих тих других мањих бомбица при удару на авио писту стварају један једноставан мањи кратер на писти који се лако санира тако што се само попуни бетоном, док Дурандал нешто другачије ради јер користи две експлозије где се прва експлозија дешава при самом удару у писту, затим бомба пробија писту и дубоко испод писте на отприлике 40 цм долази до друге експлозије где долази до померања бетонских плоче писте, што онемогућава даље коришћење писте као и што знатно отежава поправку писте.
Овде треба поменути да ово није класична касетна бомба али се качи на авион у гроздовима, тако да има велики број тих бомби закачених на авиону. А да би се уништила једна писта мора да се избаци неколико десетина тих бомби и због тога мора да учествује више авиона. Због велике количине избачених бомби, често се ове бомбе називају и касетним бомбама, што и није баш тачно, али истина је да има неких карактеристичних сличности са касетним бомбама.
Опис
Дурандал је дизајниран тако да се избацује са авиона на малим висинама са висине од око 60 м. Састоји се од бојеве главе, механизма за осигурање и армирање, бустер-мотора и падобранског уређаја за кочење од два падобрана (који се сукцесивно отварају). Максимална брзина авиона при ослобађању бомбе је 550 чворова (Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед), а минимална висина при бацању бомбе са авиона је 200 стопа (61 м). Када бомба достигне угао од 40° услед отпора падобрана, покреће ракетни појачивач који убрзава бомбу према површини писте. Примарно пуњење од Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед експлодира након што бомба продре у бетон и активира секундарно пуњење када продре дубље под писту. Секундарно пуњење од Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед експлодира након једне секунде одлагања. Ова бомба је касније надограђена тако што је имала програмабилни фитиљ који може да одложи секундарну детонацију до неколико сати.
Оружје може да продре до Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед бетона и створи кратер дубине Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед и пречника приближно Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед. Поред тога, бетонске плоче око кратера су поремећене на подручју пречника приближно Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед. Поремећене плоче су померене до Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед изнад првобитне површине, што отежава поправку од обичног кратера које би направила конвенционална бомба. [1]
Корисници ових дурандал бомби
Користи Ј-22 Орао.
Напомена: Дурандал бомбе су копирале САД уз неке мале модификације (на пример да бомба пада под још стрмијим углом и да мора да испусти бомбу из авиона који лете са већом брзином од 630 чворова, него што је оригинална француска Дурандал бомба). Тако је копија у америчкој војсци добила назив БЛУ-107/Б, а направљена је 1980-их, а авиони који су могли да носе ове бомбе су: Ф-111 и Ф-15Е. [1][3]
| Програм набавке америчког ваздухопловства за Дурандал[4] | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Фискална година | 1983 | 1984 | 1985 | 1986 | 1987 | Укупно |
| Долари у милионима | 9.2 | 23.3 | 87.5 | 184.1 | 195.1 | 499.2 |
| Количина | 350 | 840 | 3,000 | 6,000 | 6,000 | 16,190 |
Поред војске САД, Дурандал бомбу користе још војске Аргентине, Турске и најмање још 14 других нација. Дурандал тренутно није у инвентару оружја француске армије. [1][5]
Кинеско РВ је током осамдесетих година купило велики број Дурандала од Француске и увело у наоружање пробојну авио бомбу Матра Дурандал. Међутим, кинези су почели са развојем сопствене бомбе да би већ 1996. године почели са производњом на основу бомбе Дурандал под називом Тyпе 200А. Постоје неке индиције да су кинези свој модел бомбе опремили главом за ласерско навођење. [6]
Коришћење Дурандал бомби у конфликтима
1967: Постоји упорна прича да су прву употребу садашње Матре Дурандал користили израелски Миражи током Шестодневног рата. Ово је нетачно, јер се овај рат одиграо десет година пре него што је Дурандал први пут био доступан на тржишту оружја. [7] Уместо тога, прототип француског/израелског програма оружја за уништавање писта који је се користио 1967. године ради уништавања египатских писта је слична бомба, али се ипак разликује од Дурандала. Израелско војска је користило ракете, а не бомбе са падобраном. Развој Дурандала је почео тек од 1971. године и представљао је основу за даљу надоградњу бомбе, а серијска производња је започета 1977. године. [1][8]
1991: Користили су га УСАФ у Пустињској олуји, а авиони који су испоручили бомбе су Ф-111 Е из 20. борбеног крила који је деловао из Турске. Командант лета 20. крила капетан Џорџ Келман рекао је да „нема ништа боље у уништавању писте од Дурандала“. [9]
Такође видети
- БАПИ – бразилско оружје за уништавање писте
- ДРДО СААW – Индијско прецизно вођено противаеродромско оружје за уништавање писта
- ЈП-233 – Британско оружје за уништавање писте
- БАП 100 – Мање француско оружје против писте које су усвојиле француске ваздухопловне снаге
Референце
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
- ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
- ↑ "Дассаулт Мираге: Тхе Цомбат Лог", Салвадор Мафе Хуертас, паге-41. ISBN 978-0764301681Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
- ↑ Департмент оф Дефенсе аппроприатионс фор 1983, пт. 7, п. 483.
- ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
- ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
- ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
- ↑ "Дассаулт Мираге: Тхе Цомбат Лог", Салвадор Мафе Хуертас, паге-41. ISBN 978-0764301681Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
- ↑ Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед