ДРДО паметно противаеродромско оружје (СААW)

ДРДО паметно противаеродромско оружје
Прецизно вођена противавионска клизна бомба
Врста	Касетна бомба
Држава порекла	Индија
Историја производње
Пројектант	Истраживачки центар Имарат (ДРДО)
Пројектовано	2013. године
Произвођач	Хиндустан Аеронаутицс Лимитед
Раздобље производње	2020. године
Својства
Дужина
Маса
Домет
Тежина бојеве главе
Бојева глава	Високо експлозивно пуњење (ПЦБ)
Прво тестирање	2016. године

ДРДО паметно противаеродромско оружје (СААW) је прецизно вођено оружје дугог домета које је развила Индијска организација за истраживање и развој одбране (ДРДО). Дизајниран је да буде способан да гађа земаљске циљеве са високом прецизношћу до домета од .

Пројекат СААW одобрила је Влада Индије 2013. Прво успешно тестирање оружја обављено је у мају 2016. Још једно успешно тестирање спроведено је у новембру следеће године. Након тога уследила је серија од три успешна теста у децембру 2017.

У периоду од 16. до 18. августа 2018. године обављена су три успешна тестирања, чиме је укупан број тестирања порастао на осам.

У септембру 2020. године, СААW је одобрен за набавку од стране индијске владе за морнарицу и ваздухопловство.

Опис

СААW је развијен од стране Истраживачког центра Имарат (РЦИ) и других ДРДО лабораторија у сарадњи са индијским ваздухопловством. То је лагана, вођена бомба високе прецизности дизајнирана за уништавање земаљских циљева, као што су писте, бункери, хангари за авионе и друге ојачане структуре. Тежи ове бомбе је око , има способност дубоке пенетрације и носи високоексплозивну бојеву главу и има домет од , што омогућава корисницима да погађају циљеве, као што су непријатељски аеродроми, на безбедној удаљености без довођења пилота и летелица у опасност. То је прво индијско потпуно аутохтоно противаеродромско оружје, које је дизајнирао и развио у потпуности ДРДО.

Према речима шефа ДРДО С. Кристофера, за разлику од нормалних бомби у индијском инвентару које су осетљиве на услове околине и због тога не могу прецизно погодити предвиђени циљ, прецизно вођени СААW има већу прецизност и може прецизно погодити намеравану мету. Према његовим речима, „Ово је нека врста вођене бомбе и биће много јефтинија од пројектила или ракете, јер нема погон, већ користи погон авиона. иди и слети на место које желимо“.

СААW тренутно може да се лансира из авиона Јагуар и Су-30 МКИ. Су-30МКИ је способан да носи 20-32 СААW бомби користећи аутохтони четворокружни Смарт Qуад Рацк систем испод трупа авиона, док Јагуар авион је способан да носи шест таквих оружја. Постоје планови да се оружје интегрише и на авионима Дассаулт Рафал и ХАЛ Тејас МК1А, када ово оружје буде примљено у индијско ваздухопловство.

Развој и испитивања

У септембру 2013. индијска влада је санкционисала пројекат СААW за 56,58 милиона ₹ (7,1 милиона америчких долара). Пројекат се помиње у писаној белешци коју је Министарство одбране (МО) доставило Сталном комитету за одбрану, у извештају о 'Захтевима за грантове' који ће бити достављен Фабрикама убојних средстава 2014–15. Одбор и ДРДО. Такође је наведен на листи актуелних програма Центра за истраживање и развој мисије и борбених система (МЦСРДЦ) компаније Хиндустан Аеронаутицс Лимитед (ХАЛ).

Испитивања функционисања крила оружја успешно су спроведена крајем 2015. године у објекту Раил Трацк Роцкет След (РТРС) који се налази у Лабораторији за истраживање балистике терминала (ТБРЛ), Рамгарх, Харијана.

Према плановима, оружје је требало да буде тестирано до почетка маја 2016. године у Џајсалмеру. Међутим, због техничких разлога, тест је морао бити прекинут два пута. Оружје је коначно тестирано крајем прве недеље маја 2016. године од стране Установе за испитивање авиона и система (АСТЕ) ИАФ-а са авиона Јагуар ДАРИН II у Бенгалуру и тест је био успешан.

Други тест оружја успешно је спроведен 24. децембра 2016. од стране ДРДО из авиона Су-30 МКИ на Интегрисаном полигону за тестирање (ИТР) у Чандипуру, Одиша. То је укључивало тестове лета који су праћени радарским и телеметријским земаљским станицама на ИТР-у током целог лета.

Дана 3. новембра 2017, серија од три теста успешно је спроведена из авиона индијских ваздухопловних снага у ИТР у Чандипуру, Одиша. Бомба је, по ослобађању из авиона, била вођена уграђеним прецизним навигационим системом и са великом прецизношћу је достигла циљеве на домету већем од 70 километара. Према саопштењу МО, тестови су спроведени у различитим условима. У саопштењу се такође наводи да је шеф ДРДО С. Кристофер рекао да ће оружје ускоро бити уведено у употребу.

Дана 19. августа 2018. Министарство одбране је у саопштењу за јавност објавило да су укупно три теста успешно обављена из авиона Јагуар између 16. и 18. августа 2018. на полигону Цхандан у Покхрану, Раџастан, чиме је укупан број тестова порастао на осам. Током тестирања СААW је уништио предвиђене циљеве са великом прецизношћу. У саопштењу за штампу се даље наводи да су сви циљеви мисије остварени, уз оцену да су тестовима присуствовали високи званичници ДРДО, ХАЛ-а и ИАФ-а.

Индија је 21. јануара 2021. успешно испалила СААW из авиона Хавк-I код обале Одише. Дана 28. октобра 2021, ИАФ је тестирао СААW на полигону Покхран где је за то тестирање коришћен авион Су-30 МКИ.

ДРДО и ИАФ су 3. новембра 2021. тестирали СААW са електрооптичким трагачем, првим у својој класи у Индији.

Производња

Министар одбране Раџнат Синг је 15. децембра 2021. предао СААW шефу ИАФ-а Вивеку Раму Чаудхарију да започне масовну производњу овог оружја.

Будући развој

Председавајући ДРДО др. Г. Сатхеесх Редди је открио да ће следећа верзија СААW-а бити опремљена ИИР трагачем и да ће започети развојна испитивања већ 2022.

Види још

• Матра Дурандал– француско оружје за уништавање авио писта
• ЈП-233 – Британски систем оружја за уништавање писта
• БАП 100 - француска касетна бомба против писте
• Бомба за уништавање писта - Врста оружја
• ДРДО клизне бомбе