Vojna Enciklopedija:Enciklopedija

Iz Vojne Enciklopedije
Ово је најновија верзија ове странице; нема одобрених измена.
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Naučna enciklopedija iz 1772. godine

Enciklopedija (starogrčki: εγκυκλοπαιδεία, moderni grčki: εγκυκλοπαίδεια) je pojam koji potiče od Hipije iz Elisa (5. vek p. n. e.) i koji označava sveobuhvatno obrazovanje. Danas se pod pojmom enciklopedije podrazumeva strukturisano, po mogućnosti opširno opisivanje ljudskoga znanja u formi prilagođenoj svakodnevnoj upotrebi. Danas postoje opšte i stručne enciklopedije. Opšte enciklopedije obrađuju sva naučna područja dok stručne obrađuju samo jednu oblast, ali mnogo opširnije. Nauka o enciklopedijama naziva se enciklopedistika i koristi enciklopedijsku teoriju.

Razgraničavanje pojma

Brokhaus enciklopedija

Enciklopedija ne mora da bude u obliku priručnika. Enciklopedije mogu da budu u različitim organizacionim formama. Počev sa alegorijom preko kurikuluma, kosmogonije, dekaloga, kateizma pa sve do sistematske ili alfabetske dispozicije. Njena specifična osobina, za razliku od drugih književnih vrsta, je univerzalnost. Posebna forma enciklopedije su alfabetski sortirani priručnici kao što su leksikoni i rečnici koji ne predstavljaju celokupno i opširno znanje u jednoj struci. Posebno priručnici sa ograničenim stručnim obimom se češće označavaju kao stručni leksikoni ili stručni rečnici. Leksikoni se proučavaju uz pomoć leksikonske teorije u nauci leksikografiji. Ponekad se i rečnici označavaju kao leksikoni. Rečnik je spisak pojedinačnih leksikonskih jedinica sa objašnjenjima (na primer, pojedinačnih reči jednoga jezika). Osim enciklopedije i rečnika postoje još i rečnici pojmova. Oni istražuju upotrebu reči iz ideološke i/ili socijalno istorijske perspektive i predstavljaju mnogo zahtevniji oblik nego stručni rečnici. Tipični primeri tog oblika su „Rečnik istorijskih osnovnih pojmova“ i „istorijski rečnici filozofije“.

Samokritično istraživanje same enciklopedije ili konkretnih aspekata enciklopedije se označava kao enciklopedijska kritika. Pojam enciklopedija nastaje početkom 16. veka od francuske reči encyclopédie koja od atinske reči encyclopaedia a ta opet od starogrčkih riječi εγκύκλιος i παιδεία, koje su pogrešno od reči egkýklios (okruglo, zaokruženo) i reči paideía (nauka, obrazovanje) spojene u egkyklopaideia (osnovno znanje svih nauka i umetnosti).

Poređenje značajnijih enciklopedija

Obim odabranih enciklopedija
Ime Naslov Medijum Broj članaka Reči Ilustracija Video Audio Linkovi Jezik
Britanika Encyclopædia Britannica 32 knjige >65.000[1] >44 miliona >24.000 nema nema ? engleski
Britanika Britannica Online Internet >120.000 >55 miliona ? ? ? ? engleski
Brockhaus Die Enzyklopädie 20. izdanje 1996. do 1999 24 knjige >260.000 ? >35.000 nema nema ? nemački
Brockhaus Die Enzyklopädie 21. izdanje 2005. do 2006 30 knjiga >300.000 33 miliona >40.000 nema nema ? nemački
Brockhaus Die Enzyklopädie digitalno izdanje USB i 2 DVD >300.000 33 miliona >40.000 300 3000/ 70 sati >22.000 nemački
Enciclopedia universal ilustrada europeo-americana Enciclopedia Espasa 2004 90 knjiga + 1 DVD >900.000 >200 miliona >100.000 ? ? ? španski?
Enciclopedia universal Larousse Enciclopedia universal Larousse 2003 4 CD ili 1 DVD >150.000 >25 miliona 10.500 (*) (*) (*) 2.300 francuski?
Microsoft Encarta Microsoft Encarta 2006 4 CD ili 1 DVD >63.000 >40 miliona >24.000 >300 >2.800 6.000 višejezička
Meyers Meyers Großes Taschenlexikon 26 knjiga + CD >150.000 ? >5.000 nema nema ? nemački
Pauly-Wissowa Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft (1890—2000) 86 knjiga i 1 CD ? ? ? nema nema nema nemački
Vikipedija na srpskom jeziku Vikipedija - slobodna enciklopedija Internet >135.000 [2] ? ? ? ? 100.000 srpski
Vikipedija na engleskom jeziku Vikipedija - slobodna enciklopedija Internet >3.400.000 [3] >600 miliona <1.000.000 ? ? 2,8 miliona engleski

(*) uključujući audio i video

Tipologija enciklopedija i leksikona

Enciklopedijske forme:

  • Generalne ili univerzalne enciklopedije
  • Specijalne enciklopedije
  • Nacionalne i kulturne enciklopedije

Specijalne forme:

  • Antienciklopedije

Međuforme:

  • Konverzacijski leksikoni i realne enciklopedije

Leksikonske forme:

  • Stručni i predmetni leksikoni
  • Kućni leksikoni

Nove forme enciklopedije

U prošlosti su pod pojmom enciklopedije spadale na papiru štampane skupine objašnjenja i tumačenja o mnogim predmetima ljudskog znanja koji su od uvaženih autoriteta i poznavaoca tih istih pisani. Danas je to drugačije. Moderne enciklopedije se mnogo brže ažuriraju. Stara kao i nova saznanja su odmah svakome dostupna (npr. preko Interneta). Nove enciklopedije ne robuju tradiciji. Klasične štampane enciklopedije su uglavnom pisane da bi se ostvario materijalni dobitak dok nove više teže širenju znanja. Pronalazak novih medija (DVD i CD) doveo je do jednostavnije i jeftinije mogućnosti da se enciklopedije proizvode i publiciraju. Do velike senzacije došlo je 2002. godine kada je engleska Enciklopedija Britanika izjavila da je neće više štampati na hartiji već će se izdavati samo u elektronskom obliku. Od ovog plana se kasnije odustalo.

Srodne nauke

Nauka koja proučava enciklopedijske priručnike naziva se enciklopedistika. Ona se pre svega bavi istorijskim proučavanjem enciklopedija. Leksikografija se više bavi pisanjem rečnika nego pisanjem enciklopedijskih leksikona. Druge srodne nauke su kulturne nauke, medijske nauke i naučnoteoretske nauke.

Izvori

  1. ↑ Britannica Store
  2. ↑ Zvanične statistike, prema alternativnom, strožem računanju.
  3. ↑ Zvanične statistike, prema alternativnom, strožem računanju.

Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted

Vidi još

Spoljašnje veze

Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted

Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com//index.php?title=Vojna_Enciklopedija:Enciklopedija&oldid=6442”