Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika

Sjajan članak Američki avion B-1 Lanser baca svoj tovar kasetnih bombi. Sporazum o zabrani kasetnih bombi () je međunarodni sporazum kojim se zabranjuje korišćenje transfer i skladištenje kasetnih bombi. Norveška vlada je započela proces Konvencije o kasetnoj municiji u februaru 2007. godine, sa namerom da postigne međunarodni sporazum kojim bi se zabranila upotreba kasetnih bombi, čiji je tekst usaglašen u Dablinu maja 2008. godine. U Oslu decembra 2008. bio je otvoren za potpisivanje, da bi stupio na snagu 1. avgusta 2010. godine, šest meseci nakon što ga je ratifikovalo 30 država. Ovu konvenciju je do sada potpisalo 119 država, a od tog broja 100 je ratifikovalo, sa daljom tendencijom rasta država koje se priključuju zabrani kasetnih bombi. Zbog velike upotrebe kasetnih bombi sa velikim brojem civilnih žrtava i zbog velikih i nesagledivih posledica u mnogim konfliktima koje nanosi ovo nehumano oružje, bilo je nekoliko pokušaja da se zabrani korišćenje ovih bombi. U početku je bilo neuspešno zbog protivljenja velikih sila, ali je na kraju posle mnogo truda i velikog broja održanih konferencija i sastanaka povodom toga, koji su na kraju rezultovali donošenjem i usvajanjem ovog sporazuma. Broj žrtava od kasetnih bombi od početka upotrebe do sada Prema podacima HRW-a (Human Rights Watch) u 2011. godini je u 29 zemalja bilo stradalih od kasetnih bombi. Prema izveštajima, od početka upotrebe kasetnih bombi do kraja 2010. godine broj ukupno potvrđenih žrtava bio je najmanje 16.921. Međutim, žrtve kasetne municije nisu svuda ubeležene i u mnogim zemljama nije se vodila pravilna evidencija, tako da se ukupan broj žrtava procenjuje na između 55.000 i 100.000, jer je samo u Laosu, Vijetnamu i Kambodži procenjeno da ih je bilo više od 54.000.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak CB-470 - Južnoafrička kasetna bomba sa fragmentacijom za borbu protiv žive sile. Unutar CB 470 im 40 podmunicijskih kasetnih bombica koje su teške svaka sa po 6,3 kg, gde svaka sadrži 1,4 kg eksploziva (mešavina TNT-a i heksogena). Nakon pada na zemlju, projektili se odbijaju od zemlje i uzdižu se na visinu od 1,6 metara i eksplodiraju na toj visini. CB 470 kontejner može da sa otvori na visinama od 30 do 300 m, i brzinom aviona od 700 do 1000 km/h. Kada se otvara kontejner na visini od 30 m, brzinom aviona od 1000 km/h, onda se kasetne bombice rasipaju po površini od 70 x 250 m. CB 470 nose avioni Impala Mk II, Cheetah C/D i Miraž F1AZ. Opis CB-470 kasetna avio bomba je razvijena u južnoafričkoj republici u firmi Armscor, Pretoria. Interesantno je to da se mala bombica Alfa razvijala u Rodeziji 1970-ih. Kada je Rodezija postala Zimbabve, dizajneri su se preselili u Južnu Afriku i stvorili su kasetnu bombu CB-470 gde sada ona koristi postojeću Alfa bombicu i ona se izvozila u Irak 1980-ih godina, a možda i u druge države. Telo kasetna avio-bomba CB-470 otvara se kao po šahovskom rasporedu, i podseća na francusku bombu Belugu te je najverovatnije kopija te bombe jer je i sam razvoj ove bombe vezan za istu. U kaseti je smešteno 40 radijalno raspoređenih bombica sfernog oblika, koje se izbacuju 0,8 sek posle odbacivanja bombe iz aviona. Kasetne bombice se izbacuju različitom brzinom od 2-12 m/s. Male sferične bombice imaju vremenski upaljač koji se inicira udarom u tlo i bombice detoniraju 3-5 m iznad zemlje. Dejstvom fragmenata nanose se gubici živoj sili. Bombica je poznata pod nazivom ALPHA. Posle udara u tlo (nakon 0,65 sek) bombice detoniraju i fragmenti se rasturaju brzinom između 1.200-1.300 m/s. Detonacija varira od 3-5 m visine, zavisno od vrste tla. Dejstvom jednog kontejnera prekriva se površina širine 70 m i dužine 250 m (oko 17.500 m²). Više kontejnera mogu da prekriju veću oblast (npr. 8 CB-470 avio-bombi prekriva oblast od 54.000 m²). Odbacivanje CB-470 vrši se pri brzinama 1.000 km/h na visini od 30 m. Svaka bombica je napravljena od presovanog čelika prekrivena tankim gumenim slojem.... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске. 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. 4. март — У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби. У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну специјалну операцију на Украјину. Украјина прогласила ратно стање. 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. Na današnji dan Битка код Цушиме 585. п. н. е. — Помрачење Сунца је прекинуло битку код Халиса између лидијског краља Алијата II и медијског краља Кијаксара. 1522 — Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака. 1812 — Османско царство и Руска Империја потписале су Букурешки мир којим је окончан Руско-турски рат. 1834 — У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику. 1905 — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хејхачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту. 1940 — Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничких снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника. 1971 — СССР лансирао космички брод у правцу Марса. 1976 — СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба. 1986 — Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“. 1987 — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом "Цесна" од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор. 1991 — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат. 1995 — Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа. 1997 — Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим. 1998 — Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила. 1999 — Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања. 2008 — На првом заседању конститутивне скупштине Непал је званично проглашен републиком, окончавши тиме 240-годишњу владавину династије Шах. 27. мај | 28. мај | 29. мај