|
|
 Prikaz donje strane - PMA-3 - mine, izgled detonatora Protivpešadijska mina je vrsta mine za nanošenje gubitaka živoj sili i onesposobljavanju žive sile koja se kreće peške (pešadije), onda transportnim sredstvima i za diverzije, čiji dizajn je usmeren protiv ljudi za razliku od protivtenkovskih mina koje su namenjene uništavanju i onesposobljavanju vozila. Ove mine su dizajnirane da ozlede i ubiju što je više moguće osoba da bi se stekla prednost u ljudskim resursima i iscrpljivanju država zbog visoke cene koštanja u logističkoj podršci koja je potrebna da se žrtve zbrinu (lečenje žrtava, izrada odgovarajućih proteza za ruke i noge, njihova rehabilitacija i drugo).
Opis i namena protivpešadijskih mina
Protivpešadijske mine su opremljene mehaničkim upaljačem koji inicira osnovno punjenje smešteno u telu mine. Kao osnovno punjenje koristi se TNT, mada mine manjih gabarita koriste snažnije eksplozive (npr. tetril). Odlikuju se malim dimenzijama i izuzetno malom količinom metala. Te karakteristike doprinose da se ove mine teško pronalaze i razminiraju. Po pravilu ove mine se ukopavaju i maskiraju.
Protivpešadijske mine namenjene su za izradu minskih polja, onda izradu mešovitih minskih polja (u kombinaciji sa protivtenkovskim minama) i postavljanje većih zgusnutijih grupa mina praveći minska polja radi odbrane državnih granica, onda nekih strateških pozicija i mogućih zamišljenih strateških pravaca odakle bi mogao neprijatelj da napadne, onda zaštita nekih važnih baza i drugo....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
Mupsov (Multi Purpose Stand Off Weapon) je vođena krstareća kasetna bomba razvijena od firme Denel Dynamics (prvobitni naziv firme je Kentron) iz Južnoafričke Republike. Razvoj ovog oružja je počeo još 1991. godine, a testiranje letnih karakteristika 1997. godine. Oružje je dizajnirano da neutrališe neprijateljske ciljeve poput aerodroma, bunkera i komandno-kontrolnih centara. Preciznost se postiže korišćenjem napredne tehnologije navigacije, a navođenja se vrši prenosom podataka bilo preko TV, IIR ili MMV senzora to jest glava za navođenje. Domet Mupsova bio je od 150 do 300 km, a lansira se iz aviona Miraž III ili Miraž V. Telo je napravljeno od kompozitnih materijala.
Denel Dinamics je uspešno testirao krstareću kasetnu gde let rakete dosegao udaljenost do 200 km. Prvobitno je navedeno da je MUPSOV ima domet od 300 km + (verovalo se da ima veći domet od 300 km), pre nego što se magično smanjio domet rakete na oko 150 km, iz jasnih razloga zbog uske državne granice i mogućnost da se susedne zemlje pobune, oni su to preduhitrili i smanjili su domet ovog oružja.
Opis sistema MUPSOV
MUPSOV je projektovan kao dispenzer submunicije, namenjen za dejstva protiv žive sile i neoklopljenih ciljeva, aerodinamička konfiguracija sistema je klasična. Ovaj dispenzer karakteriše strelasto izvlačivo krilo u položaju niskokrilca (slična konfiguracija krila je primenjena na američkom kontejneru AGM-154A), repne površine sa graničnim pločama za povećanje efektivne vitkosti i stabilnosti po pravcu. Na samom kraju vretenastog trupa je primetna vetruška, koja služi za pogon generatora....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
- 1167 — Војска удружених италијанских градова Ломбардијске лиге поразила је у бици код Лењана трупе немачког цара Фридриха I Барбаросе.
- 1453 — Пад Цариграда у турске руке након дуге опсаде и погибија Константина Драгаша, последњег византијског цара.
- 1780 — Војска састављена претежно од лојалиста је поразила Континенталну војску у бици код Ваксхоа.
- 1839 — Успостављени дипломатски односи Србије и Велике Британије.
- 1867 — Угарски парламент је ратификовао Аустро-угарску нагодбу чиме је Аустријско царство преображено у Аустроугарску.
- 1868 — Кнез Михаило Обреновић убијен у атентату у Кошутњаку.
- 1953 — Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај, освојили су, први у свету, Монт Еверест, највиши планински врх на свету.
- 1972 — Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије и председник Президијума Врховног Совјета СССР Леонид Брежњев и председник САД Ричард Никсон потписали у Москви декларацију којом је отворена ера бољих, мирољубивих односа две светске силе.
- 1990 — Борис Јељцин изабран за првог председника Руске Федерације. У децембру 1999. поднео је оставку и именовао премијера Владимира Путина за вршиоца дужности. Путин је 26. марта 2002. изабран за новог председника Русије.
- 1997 — Лоран Кабила преузео је дужност председника Демократске Републике Конго (бивши Заир), 12 дана након што су његове снаге, у седмомесечном грађанском рату, поразиле армију лојалну диктатору Мобутуу Сесе Секоу.
- 1999 — Хрватска одбила захтев Међународног суда за ратне злочине у Хагу за покретање истраге о злочинима почињеним над српским цивилима у операцији „Олуја“ у августу 1995.
- 2001 — Четворица следбеника Осаме Бин Ладена, шефа терористичке мреже Ал Каида осуђена у Америци за планирање убистава Американаца у иностранству и постављање бомби у две америчке амбасаде у Африци.
- 2003 — Амерички председник Џорџ Буш повукао наредбе од пре 11 година које су омогућиле увођење санкција бившој Југославији. На снази су остале санкције које се односе на бившег југословенског председника Слободана Милошевића и његову породицу.
28. мај | 29. мај | 30. мај
|
|
