Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika

Sjajan članak BLU-91/B je protivtenkovska kasetna mina koja je namenjena za uništavanje (izbacivanje iz stroja) vozila guseničara i točkaša protivnika. Mina je usvojena u naoružanje 1975., ali serijska proizvodnja je počela tek 1979. godine. Opis Harrier AV-8B - Jedan od aviona koji nosi ovu municiju Protivtenkovska mina BLU-91/B namenjena je za uništavanje lako oklopljena vozila guseničara kao i točkaša. Gubitke vozilima protivnika nanosi probijanjem dna vozila kumulativnim mlazom i prskanjem istopljenom količinom dela oklopa koji se javlja kao posledica probijanja dna kumulativnim mlazom i gelerima koji nastaju nakon aktiviranja projektila borbenog kompleta tenka (prema tekstu Operativnog uputstva Armije SAD FM-20-32). Ulazi u sastav sistema za daljinsko miniranje VOLCANO. U kasetu M87 smešta se 5 mina BLU-91/B i 1 protivpešadijska mina BLU-92/B. Sredstvo kojim se mina postavlja na potrebnu površinu je minopolagač (4 kontejnera i upravljački blok) na kamionu, guseničnom transporteru M548 ili helikopteru UH-60 Black Hawk. Takođe, sastavni je deo vazduhoplovnog sistema za miniranje “Gator”. U kasetnu avio bombu (KAB) CBU-89/B smešteno je 72 BLU-91/B mine + 22 protivpešadijske BLU-92/B, a u kasetu CBU-78/B smešteno je 45 BLU-91/B mine + 15 protivpešadijskih BLU-92/B.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak M93 Hornet mina je (WAM - Wide Area Munition) pametna, autonomna protivtenkovska municija, dizajnirana da uništi oklopna borbena vozila na udaljenosti do 100 m. Ova mina koristi akustičke i seizmičke senzore u svojoj da detektuju, prate i klasifikuju potencijalne ciljeve, a zatim lansira municiju na svoj odabrani cilj. Jednom kada otkrije cilj, ona ispaljuje eksplozivno formiran kumulativni mlaz (EFP). Namena ovih mina je uništavanje tenkova kao i lako oklopljena vozila. Dizajniran je da ima smrtonosni radijus od 100 metara, u krugu 360 stepeni i da bude potpuno autonomna u ciljanju svoje mete. Opis M93 Hornet se razvijao u četiri faze: 1) HE-Hornet je osnovna faza namenjena za ručno postavljanje. U ovoj fazi mine ne mogu da se neutralizuju. Mina se sama uništava nakon isteka unapred određenog perioda borbenog rada (4 sata, 48 sati, 5 dana, 15 dana, 30 dana). 2) HE-Hornet PIP # 1 takođe i ova verzija se postavlja ručno sa time što je ovo poboljšana verzija koja može daljinskim putem da se upravlja, uključivanjem / isključivanjem i ponovnim postavljanjem po potrebi, i to sve se vrše preko kontrolne table. Samouništava se nakon određenog perioda borbenog rada kao i prethodna verzija ili po naredbi operatera. 3) HE-Hornet PIP # 2 je sa poboljšanom sposobnošću za mogućnost uništenja borbenih vozila sa točkovima pa i guseničare kao i poboljšani otpor na ometanje signala to jest protiv kontramere da je neko ne bi deaktivirao, kao i po svojoj osetljivosti na ljudsko prisustvo (jako osetljivi senzori) i 4) DA-Hornet se do mesta instalacije isporučuje avionom, raketama, helikopterom, vazdušnim sistemom VOLCANO, zemaljskim sistemom VOLCANO. Prebacuje se u borbeni ili bezbedan položaj, samouništavajući se sa zemaljske ili vazdušne komandne table.... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске. 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. 4. март — У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби. У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну специјалну операцију на Украјину. Украјина прогласила ратно стање. 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. Na današnji dan 627 — У бици код Ниниве византијски цар Ираклије је однео победу над Персијанцима, којом је одлучен исход највећег и последњег од свих византијско-персијских ратова. 1830 — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије. 1894 — Јапанске трупе почеле инвазију Кореје. 1915 — Председник Републике Кине Јуан Шикај је поново увео монархију и прогласио се кинеским царем. 1915 — Полетео први авион начињен у потпуности од метала, који је конструисао Немац Хуго Јункерс. 1918 — Српска војска, по завршетку Првог светског рата, ушла у Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабзбуршке монархије у том граду. 1936 — Маршал Џанг Сјуељанг је ухапсио кинеског генералисимуса Чанг Кај Шека. 1940 — Краљевина Југославија, у Другом светском рату, потписала с Мађарском пакт о вечном пријатељству, у намери да побољша односе с Немачком. 1942 — Немачке снаге су започеле операцију Зимска олуја, покушајући да одблокирају опкољене осовинске снаге током битке за Стаљинград. 1963 — Кенија постала независна држава у оквиру Британског комонвелта с Џомом Кенијатом као премијером. На исти дан 1964. постала је република, а Кенијата први председник. 1969 — Грчка се повукла из Савета Европе и тиме избегла да због војног режима и кршења људских права буде избачена из те европске институције. 1979 — Група генерала извршила војни удар у Јужној Кореји и преузела власт. 1983 — Шиитски екстремисти активирали аутомобиле бомбе испред америчке и француске амбасаде у Кувајту. Пет особа је погинуло, а 86 рањено. 1993 — Руси на референдуму, првом слободном изјашњавању од 1917, изгласали нови устав којим је председник Борис Јељцин добио широка овлашћења. Спор око устава довео је почетком октобра до трагичног конфликта са комунистима и екстремним националистима у којем је погинуло више од 150 људи. 2000 — Еритреја и Етиопија потписале у Алжиру мировни споразум којим је окончан двогодишњи рат око граница. 2001 — Израелски авиони бомбардовали палестинске безбедносне циљеве у граду Гази само неколико сати пошто је 10 Израелаца убијено и око 30 рањено у нападима на јеврејске насељенике на Западној обали и у појасу Газе. Израелске снаге ушле су у палестински град Џенин на Западној обали. Вођа кубанског шпијунског прстена Герардо Хернандез, осуђен у САД на доживотну казну затвора за учешће у инфилтрирању у једну америчку војну базу и за смрт четворице Американаца кубанског порекла, чији су авиони оборени. 2002 — У Бечу, Стални савет ОЕБС-а одлучио да продужи мандате својих мисија на простору бивше Југославије. 11. децембар | 12. децембар | 13. децембар