Центри за хуманитарно разминирање

У свету постоје многи центри и организације за уклањање мина или организације за деминирање које раде на уклањању мина и неексплодираних убојних средстава (НУС) из војних, хуманитарних или комерцијалних разлога. Деминирање обухвата разминирање то јест (стварно уклањање и уништавање мина/НУС са земље), као и снимање, мапирање и обележавање опасних подручја.

Шира област противминског деловања такође укључује заступање, помоћ жртвама, уништавање залиха противпешадијских мина, упозоравање на мине и истраживање. Циљ је да се очисти земљиште како би се цивили могли вратити својим домовима и својим свакодневним животима без опасности од нагазних мина и неексплодираних остатака рата (ЕРВ), који укључују неексплодирана убојна средства и напуштена експлозивна средства. То значи да све мине и ЕРВ који погађају места у којима живе обични људи морају бити очишћени, а њихова безбедност у подручјима која су очишћена мора бити загарантована. Мине су очишћене и површине верификоване како би могли да кажу да је земљиште сада безбедно и да људи могу да га користе без бриге о оружју.

Центри, организације, агенције или војска за уклањање мина и других НУС-а

Војска

Војска као и војне агенције за уклањање мина или касетне муниције у рату фокусирају се на процес који војници предузимају да рашчисте безбедан пут како би могли да напредују током сукоба. Војни процес деминирања захтева само мине које блокирају стратешке путеве потребне за напредовање или повлачење војника у рату. Овај процес прихвата да може доћи до ограничених жртава због ратних дејстава током рата као и брзог разминирања да би обезбедили напредовање својих трупа. Такође током ратних дејстава војска чисти и војне објекте код којих се утврди да има постављених мина или остатака од касетних бомби или неког другог неексплодираног убојног средства. Док у миру војска или неке војне агенције су углавном ангажоване на чишћењу војних објеката, а све друге организације, центри за разминирање или неке агенције раде на чишћењу, то јест разминирању терена, томо где нема војних објеката. У неким ретким случајевима је допуштено и цивилним агенцијама за разминирање да ураде чишћење у оквиру неких војних објеката али од неке мање важности за војску.

Служба Уједињених Нација за уклањање мина ( УНМАС )

Лого службе Уједињених Нација за уклањање мина (УНМАС)

Служба Уједињених нација за уклањање мина ( УНМАС ) је служба која се налази у оквиру Одељења Уједињених нација за мировне операције која је специјализована за координацију и спровођење активности на ограничавању претње коју представљају мине, експлозивни остаци рата и импровизоване експлозивне направе. Служба функционише у складу са законодавним мандатом Уједињених нација и Генералне скупштине и Савета безбедности, као и на захтев погођених држава чланица, генералног секретара Уједињених нација или њиховог службеника.

Уједињене нације су биле укључене у противминску акцију од када су успоставиле Програм противминске акције за Авганистан 1989. Поред тога, почетком 1990-их, организација је спроводила различите активности против мина у Камбоџи, Анголи, Босни и Мозамбику у оквиру својих мировних операција.

Међутим, УНМАС није формално формиран све до 1997. године, када су спојене - Јединица за деминирање Одељења за мировне операције и Јединица за уклањање мина и политике Одељења за хуманитарна питања. Тако је створен јединствени орган који ради на подршци визије „света без опасности од мина и неексплодираних убојних средстава“.

Генерална скупштина је 1998. године поздравила стварање Резолуције УНМАС-а 53/26, којом је Служба означена као: „фокусна тачка за противминску акцију у оквиру система Уједињених нација, и њену текућу сарадњу и координацију свих активности Уједињених нација у вези са минама, фондовима и програмима агенције,“.

Рад УНМАС-а је подељен на 5 стубова противминске акције:

1. Чишћење
2. Образовање о опасностима од мина
3. Помоћ жртвама
4. Адвокатура
5. Уништавање залиха

Центар за хуманитарно разминирање Републике Србије

Центар за разминирање Србије је основан 2002. године, у прво време као савезни орган при Министарству сполјних послова, а 2003. године, одговарајућом одлуком Владе, постаје републички орган, прво као Служба Владе, а касније као посебна организација.

Надлежности Центра су одређене Законом о министарствима и приликом формирања сваке нове Владе, одговарајућим чланом Закона о министарствима, дефинише се делокруг Центра. Центар је кадровски оспособлјен и технички опремлјен за обавлјање послова који су му Законом ставлјени у надлежност. Влада Републике Србије усваја Програм рада Центра и Извештај о раду Центра.

Директора Центра поставља Влада и он има статус државног службеника на положају. Средства за рад Центра обезбеђују се у Буџету Србије. Плате и друге накнаде запослених и постављеног лица одређене су према Закону о платама државних службеника. Директор Центра је Бојан Гламочлија, који руководи и планира рад Центра; пружа стручна упутства; координира и надзире рад државних службеника у Центру; обавља послове европских интеграција; остварује међународну сарадњу из делокруга Центра; обезбеђује јавност у раду и доступност информацијама од јавног значаја; обавља и друге послове у складу са Законом.

Прве операције разминирања у Србији по Међународним стандардима за хуманитарно разминирање организоване су 2003. године. Центар, поред осталог, обавлја извиђања локација за које се сумња да су загађене касетном муницијом, минама и другим неексплодираним убојитим средствима, израђује пројекте за хуманитарно разминирање и прати реализацију тих пројеката, врши контролу квалитета радова, обавлја међународну сарадњу, стара се о спровођењу Међународних стандарда и извршавању међународних уговора и др.

Послове разминирања по Међународним стандардима обавлјају специјализована предузећа и друге организације које су за те послове регистроване, технички опремлјене и кадровски оспособлјене. Конкурсне процедуре за избор извођача радова за реализацију пројеката за хуманитарно разминирање који се финансирају из међународних донација спроводи донатор, по правилу уз учешће међународних фондација преко којих пласира донације. У осталим случајевима конкурсне процедуре спроводи инвеститор.

Опис посла којим се баве

Проблеми у вези са хуманитарним разминирањем у Србији су бројни, а брзина њиховог решавања зависи од обезбеђења средстава за разминирање. За усклађивање послова у вези са хуманитарним разминирањем, у Србији је 2002. године основан Центар за разминирање као самостални државни орган.

Приликом оснивања Центра, представници релевантних међународних организација су тражили да се Центар за разминирање у Србији, као и у другим земљама у региону, формира као самостални државни орган, изван такозваних „министарстава силе“ (Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране). Том приликом је недвосмислено указано да само уколико Центар буде цивилни орган, који није у саставу поменутих министарстава, може рачунати на помоћ међународних организација и донатора.

Центар за разминирање у Србији, поред осталог, обавља извиђање локација за које се сумња да су загађене касетном муницијом, минама и другим неексплодираним убојитим средствима (НУС), израђује пројекте за разминирање, доставља их донаторима или међународним фондацијама ради обезбеђења донација за њихову реализацију, врши контролу квалитета разминирања, обавља међународну сарадњу, стара се о спровођењу међународних стандарда и извршавању међународних уговора и др.

Конкурсне процедуре за избор извођача радова за реализацију пројеката за хуманитарно разминирање који се финансирају из међународних донација спроводи донатор, по правилу уз учешће међународних фондација преко којих пласира донације. У осталим случајевима конкурсне процедуре спроводи инвеститор.

Подаци о остацима касетне муниције, мина, авио бомби и других НУС-а на територији Србије

У Србији разминирање обављају специјализована предузећа и друге организације које су за те послове регистроване, технички опремљене и кадровски оспособљене. Подаци о површинама на којима се налази касетна муниција, авионске бомбе – ракете, мине и други НУС, који ће бити изнети у овом материјалу, не односе се на земљиште и објекте које користи војска и полиција у Србији.

Подаци о остацима касетне муниције на територији Србије

Утврђено је да је у току бомбардовања 1999. године НАТО деловао касетним бомбама по више стотина локација у 16 општина у Србији, не рачунајући општине на Косову и Метохији. (Град Ниш - општина Медијана и општина Црвени Крст, Краљево, Брус, Прешево, Бујановац, Куршумлија, Рашка, Гаџин Хан, Тутин, Сјеница, Чачак, Владимирци, Кнић, Стара Пазова и Сопот).

Приликом бомбардовања снаге НАТО-а су користиле следеће касетне бомбе: РБЛ-755, ЦБУ-87, ЦБУ-99, АГМ-154/А и БЛ-755 у којима се налазило од 145 до 247 комада касетне муниције типа МК-1, МК-4, МК-118, БЛУ-97/А, БЛУ-97/Б и БЛУ-97А/Б.

У току и непосредно након бомбардовања, полиција и војска Србије је уклањала неексплодирану касетну муницију која се налазила на површини земље што је значајно утицало на смањење броја страдалих, пре свега, деце. С обзиром да том приликом није откривана и уништавана неексплодирана касетна муниција која је продрла у земљу, тај посао се сада обавља како би се у потпуности осигурала безбедност људи. На територији Републике Србије касетна муниција се још увек налази на површини од око 900,000 м². У складу са Међународним стандардима до сада је касетна муниција очишћена са површине од 12.890.663 м².

Средства за обављена чишћења од касетне муниције обезбеђена су:

1. преко Међународне фондације за јачање безбедности људи (ИТФ) из донација САД, Норвешке, Немачке, Ирске, Чешке и Јужне Кореје;
2. Фабрика дувана у Нишу је 2004. године финансирала разминирања круга те фабрике;
3. Министарство за капиталне инвестиције Републике Србије и Дирекција за урбанизам и изградњу у општини Рашка финансирали су 2006., односно 2009. године чишћење касетне муниције на две локације на Копаонику, док је 2016. године Контрола летења Србије и Црне Горе “СМАТСА” д.о.о. финансирала чишћење касетне муниције на једној локацији на Копаонику.
4. Влада Руске Федерације је 2008., 2009., 2013. и 2014. године године финансирала разминирање – чишћење касетне муниције са четири локације у Нишу.

Подаци о остацима авионских бомби, као и ракетама на копну на територији Србије

Претпоставља се да се, од бомбардовања 1999. године, неексплодиране авионске бомбе-ракете налазе на територији Србије на око 150 локација у земљи на дубини и до 20 метара.

Извиђање осталих локација за које се сумња да су загађене неексплодираним авионским бомбама – ракетама је у току.

Подаци о остацима мина на територији Србије

Након прикупљања релевантних информација, Центар је у сарадњи са ИТФ-ом организовао извиђање на простору од око 10.000.000 м² за који се сумњало да је миниран у пограничном подручју са Хрватском, у селима Јамена, Моровић и Батровци у општини Шид.

Утврђено је да су противпешадијске и противтенковске мине биле постављене на површини од 5.906.791 м². Разминирање наведеног простора завршено је 10.новембра 2009. године, према 44 пројекта Центра. Пронађено је и уништено 5.139 разних врста мина. Разминирано земљиште је враћено на употребу и безбедно се користи.

За разминирање наведеног простора ИТФ је из донација САД, Шпаније, Немачке, Норвешке, Канаде, Чешке и ЕУ обезбедио средства за реализацију 43 пројекта, док је један пројекат финансирала Грађевинска дирекција Србије.

На територији Србије, у пограничном подручју са Хрватском више нема минских поља.

Залихе противпешадијских мина су уништене у мају 2007. године.

Противпешадијске мине се не производе у Србији.

Крајем 2009. године, Центар је дошао до сазнања да се уз административну линију са Косовом и Метохијом налазе разне врсте мина. Центар је, уз помоћ Норвешке народне помоћи (НПА) и ИТФ-а, обавио извиђање на том простору. Утврђено је да се мине у Бујановцу и Прешеву налазе на 10 локација, укупне површине од око 3.500.000 м². Центар је припремио више пројеката за разминирање и у 2012. години, након лобирања код ИТФ-а и других донатора, обезбеђена су средства за реализацију два пројекта Центра, и то једног у Прешеву, површине од 88.032 м², за чију реализацију је средства, преко ИТФ-а, издвојила Влада САД, и једног у Бујановцу, површине од 75.987 м², за чију реализацију је средства, преко ИТФ-а, издвојила Савезна Република Немачка.

У 2013. години, иако је Центар припремио више пројеката за разминирање мина, није било разминирања због недостатка новца за реализацију тих пројеката.

У току 2014. године реализована су два пројекта Центра за разминирање за чију реализацију је средства, преко ИТФ-а, обезбедила Влада САД, у општини Прешево, укупне површине од 270.616 м².

У току 2017. године реализован је један пројекат Центра за разминирање у општини Бујановац, укупне површине 275.800 м², за чију реализацију је средства издвојила Влада Републике Србије, а која су, преко ИТФ-а, увећана средствима Владе САД. Априла 2018. године реализован је пројекат Центра за разминирање, такође у општини Бујановац, укупне површине 113.600 м², за чију реализацију је средства издвојила Влада Републике Србије, а која су, преко ИТФ-а, увећана средствима Владе САД.

У периоду септембар-децембар 2018. године, реализована су 4 пројекта Центра за разминирање, такође у општини Бујановац, укупне површине 509.420 м², за чију реализацију је средства издвојила Влада Републике Србије, а која су, преко ИТФ-а, увећана средствима Владе САД и Владе Републике Кореје.

У периоду јун-новембар 2019. године, реализована су 3 пројекта Центра за разминирање, такође у општини Бујановац, укупне површине 606.210 м².

Средства за реализацију једног пројекта издвојила је Влада Републике Србије, а која су, преко ИТФ-а, увећана средствима Владе САД и Владе Републике Кореје.

Један пројекат финансирала је Влада Јапана, уз подршку САД, преко ИТФ-а.

Један пројекат финансирало је Акционарско друштво „Електромрежа Србије“ - Дирекција за одржавање преносног система, Београд. У периоду октобар - децембар 2020. године, реализован је 1 пројекат Центра за разминирање, у општини Бујановац, укупне површине 269.280 м². Средства за реализацију пројекта издвојила је Влада Републике Србије, која су, преко ИТФ-а, увећана средствима Владе САД.

У октобру 2021. године, реализован је 1 пројекат Центра за разминирање, у општини Бујановац, укупне површине 294.230 м². Средства за реализацију овог пројекта издвојила је Влада Републике Србије, која су, преко ИТФ-а, увећана средствима Владе Републике Кореје и Владе САД.

Такође, у октобру 2021. године, реализован је Пројекат за разминирање трасе далековода 10кВ и 110кВ на територији општине Бујановац, укупне површине 298.700 м². Средства је, преко ИТФ-а, издвојила Влада САД.

Сумња се да се у Бујановцу мине налазе на још око 600.000 м², као и на локацијама на којима су августа 2019.године и августа 2021. године избијали пожари, а по речима очевидаца, на више места чуле су се експлозије након пожара, што указује на постојање мински експлозивних средстава на том простору. Извиђање на том простору ради потврђивања или одбацивања сумњи о његовој минираности биће обављено у наредном периоду.

Подаци о остацима осталих неексплодираних убојитих средства (НУС) на територији Србије

Сумња се да се, након пожара и експлозија у војним магацинима (Параћин, Краљево, Врање), ван војних објеката још увек налазе разне врсте НУС на површини од око 13.500.000 м².

За остале локације за које се сумња да су загађене различитим врстама НУС, у току је извиђање ради прелиминарне процене ризика.

Руска државна агенција „Емерцом “ је у периоду 2009-2018. године, као помоћ Русије нашој земљи у области хуманитарног разминирања, према нашим пројектима и уз наш надзор, обавила разминирање на 12 локација у Параћину и Ћуприји, укупне површине од 5.986.060 м², на којима је пронађено и уништено 12.826 комада разних врста НУС-а.

Подаци о остацима НУС-а у воденим токовима на територији Србије

Од бомбардовања наше земље 1999. године, неексплодиране авионске бомбе-ракете налазе се и у реци Сави и реци Дунав: (Мост Богојево - Ердут, Мост Бачка Паланка - Илок, Нови Сад 1 - узводно од моста Слобода, Нови Сад 2 - низводно од железничког моста, Лука Панчево, Далековод Ритопек - Иваново, Мост Смедерево - Ковин, Лука Прахово, Шабац, Обреновац 1 - у близини термоелектране, Обреновац 2 - у близини фабрике Барич).

Сумња се да се у реци Сави на подручју села Јамена налазе импровизоване минске направе заостале из периода сукоба 1991-1995. године.

У Ђердапској клисури на Дунаву, на територији Србије, у близини Прахова, 1944. године потопљени су немачки ратни бродови са противбродским минама и другим убојитим средствима. На овој локацији је 2006. године обављено извиђање и утврђено је да су ту потопљена 23 брода, а да се на 4 брода налазе противбродске мине и други НУС, који отежавају пловидбу бродова тим делом Дунава и представљају сталну опасност за људе и животну средину.

За остале локације у воденим токовима Србије, за које се сумња да су загађене различитим врстама НУС, у току је извиђање ради прелиминарне процене ризика.

Међународна сарадња

Центар за разминирање остварује међународну сарадњу са бројним субјектима. Сарадња са ИТФ-ом, као и регионална сарадња кроз разне форме рада Савета за координацију противминског деловања у југоисточној Европи, чији је Центар члан, даје добре резултате.

Након оснивања Центра, ИТФ је снажно подржао Центар у прво време обезбеђујући донације за обуку кадрова, техничко опремање и извиђање мински сумњивог простора, а већ 2003. године почео је са финансирањем наших пројеката за хуманитарно разминирање.

ИТФ и Центар су потписали Меморандум о разумевању којим се даље унапређује сарадња између Центра и ИТФ-а.

Центар је успоставио сарадњу и са Министарством за ванредне ситуације Руске Федерације и руском државном агенцијом „Емерцом“, која већ девету годину, као помоћ Русије нашој земљи, обавља разминирање у Србији”.

Центар и руска државна агенција „Емерцом“ су потписали Меморандум о узајамном разумевању којим су створене претпоставке за реализацију - Програма хуманитарног разминирања у Србији, који финансира Русија.

Финансирање хуманитарног разминирања

С обзиром да решавање проблема у вези са хуманитарним разминирањем у земљама западног Балкана дуго траје, а да се јавила потреба за разминирањем великих површина у појединим земљама Азије, Африке, Блиског истока и неких делова бившег СССР-а, интерес донатора за финансирање разминирања у региону, па и у Србији, слаби, јер донатори све више своја средства усмеравају за разминирање у земљама изван Европе.

Поред наведенога, све су израженији захтеви донатора да Србија из буџета издваја средства за операције разминирања као што то раде друге земље у региону (Србија до 2014. године није издвајала средства из буџета за те намене).

У жељи да повећа или макар да задржи досадашњи ниво донација за реализацију пројеката за разминирање у нашој земљи, Центар за разминирање Републике Србије на свим састанцима са међународним организацијама и донаторима истиче да Србија из буџета издваја средства за хуманитарно разминирање финансирајући рад Центра као државног органа који се у целости финансира из буџета, као и за рад Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова чији стручњаци скоро свакодневно широм Србије уништавају неексплодирана убојита средства, укључујући и она која се проналазе на површинама пројеката који се финансирају из донација, али да због тешке економске кризе, Србија није била у могућности да у претходном периоду из буџета финансира операције разминирања.

Међутим, и поред тога, на састанцима држава чланица Конвенције о забрани употребе, складиштења, производње и промета противпешадијских мина и о њиховом уништавању, који се одржавају на полугодишњем и годишњем нивоу, Србији се упућује препорука да из сопствених фондова издваја средства за разминирање чиме би слала позитивне сигнале донаторима и како би у роковима одређеним поменутом Конвенцијом извршила преузете обавезе у вези са разминирањем.

Поред наведеног, Савезна Република Немачка је отишла и корак даље, па је заузела став да ће финансирати неке пројекте за разминирање у Србији тек када Србија буде издвојила макар 10% од вредности донације коју даје Немачка.

Уколико би тај принцип применили и други донатори, то би представљало велики проблем за даље разминирање у Србији које се скоро у целости финансира из донација.

С обзиром на изнето, потребно је на различитим нивоима, па и дипломатским путем, указати донаторима да Србија чини све што је могуће да се наша земља очисти од касетне муниције, мина и другог НУС, али да имајући у виду економску ситуацију у Србији апелујемо на државе донаторе да наставе са пружањем помоћи Србији у области хуманитарног разминирања.