Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika

Sjajan članak CBU-97 sistem oružja sa senzorskim aktiviranjem (SFW), razvijen je od strane firme Textron Defense Systems, za potrebe američkog RV za vođenim protivtenkovskim kasetnim oružjem, namenjenim za borbu protiv tenkova iz gornje hemisfere. To je prvo oružje iz nove generacije koje može da dejstvuje istovremeno po većem broju tenkova. Još polovinom 80-ih godina američko RV započelo je razvoj sistema SFW (Sensor Fuzed Weapon - oružni sistem sa senzorskim upaljačem), namenjenog za lansiranje sa malih visina (iz brišućeg leta) pri velikim brzinama. Razvoj je završen 1992. godine, a u američkom vazduhoplovstvu je u upotrebi od aprila 1993. godine (serijska proizvodnja je počela 1996.godine). CBU-97 je skoro identična kasetna sa CBU-105 sa nekim jako malim unapređenjima, pretvoreno je u precizno vođeno oružje, jer je pre toga imao samo IC senzor, a ovde je dodat i laserski senzor, faktički je to bilo 2 senzora u jednom. Generalno su to jako male razlike, pa nema potrebe da se odvojeno pišu tekstovi za svaku posebno. Ovde će to sve biti objašnjeno. Samo još da napomenem da novo unapređenje ove bombe ima oznaku CBU-115, ali za sada nema nekih informacija razlikama između tih bombi.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak Prikaz donje strane - PMA-3 - mine, izgled detonatora Protivpešadijska mina je vrsta mine za nanošenje gubitaka živoj sili i onesposobljavanju žive sile koja se kreće peške (pešadije), onda transportnim sredstvima i za diverzije, čiji dizajn je usmeren protiv ljudi za razliku od protivtenkovskih mina koje su namenjene uništavanju i onesposobljavanju vozila. Ove mine su dizajnirane da ozlede i ubiju što je više moguće osoba da bi se stekla prednost u ljudskim resursima i iscrpljivanju država zbog visoke cene koštanja u logističkoj podršci koja je potrebna da se žrtve zbrinu (lečenje žrtava, izrada odgovarajućih proteza za ruke i noge, njihova rehabilitacija i drugo). Opis i namena protivpešadijskih mina Protivpešadijske mine su opremljene mehaničkim upaljačem koji inicira osnovno punjenje smešteno u telu mine. Kao osnovno punjenje koristi se TNT, mada mine manjih gabarita koriste snažnije eksplozive (npr. tetril). Odlikuju se malim dimenzijama i izuzetno malom količinom metala. Te karakteristike doprinose da se ove mine teško pronalaze i razminiraju. Po pravilu ove mine se ukopavaju i maskiraju. Protivpešadijske mine namenjene su za izradu minskih polja, onda izradu mešovitih minskih polja (u kombinaciji sa protivtenkovskim minama) i postavljanje većih zgusnutijih grupa mina praveći minska polja radi odbrane državnih granica, onda nekih strateških pozicija i mogućih zamišljenih strateških pravaca odakle bi mogao neprijatelj da napadne, onda zaštita nekih važnih baza i drugo.... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. mart — Podsekretar za politička pitanja Sjedinjenih Američkih Država Viktorija Njuland priznala je da su SAD posedovale biolabaratorije u Ukrajini isključivo u domenu medicinskih istraživanja i pozvala ukrajinske vlasti da hitno uništi labaratorijske prostorije da ne bi pale u posed ruske vojske. 7. mart — Rusija i Kina optužile su Sjedinjene Američke Države da samo u Ukrajini poseduju 26 labaratorija za razvoj nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, a da širom sveta poseduju preko 200 sličnih labaratorija za razvoj biološkog oružja od čega najviše u državama u neposrednoj blizini granica prve dve države. 4. mart — U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena. Vlada Malija je pokrenula krivični postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, protiv Francuske zbog sumnji u umešanost njihovih tajnih službi. U samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 56 ljudi, a povređeno je skoro 200. 24. februar — Ruska Federacija je pokrenula vojnu specijalnu operaciju na Ukrajinu. Ukrajina proglasila ratno stanje. 4. januar — Pet nuklearnih sila — Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska — objavile su izjavu o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. Na današnji dan 1914 — Britanska flota je porazila nemačku flotu u bici kod Foklandskih ostrva. 1922 — Parlament Severne Irske izglasao odvajanje od Irske Slobodne Države i ostanak unutar Ujedinjenog Kraljevstva. 1925 — Objavljena knjiga Adolfa Hitlera „Majn kampf“, u kojoj je izložena koncepcija „Novog poretka“ i rasne supremacije Nemaca. 1941 — SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo objavile rat Japanu, dan posle japanskog napada na američku bazu u Perl Harboru na Havajima. Nemačka i Italija, u skladu sa obavezama iz Trojnog pakta, objavile rat SAD. ::: Japan je istovremeno izvršio invaziju na Malaju, Tajland, Hongkong, Filipine i Holandsku istočnu Indiju. ::: Početak interniranja beogradskih Jevreja u novoosnovani logor Sajmište. 1966 — Sporazum o zabrani nuklearnog oružja u svemiru potpisalo 28 zemalja, uključujući SSSR i SAD. 1991 — Lideri Rusije, Belorusije i Ukrajine Boris Jeljcin, Leonid Kravčuk i Stanislav Šuškevič u Minsku potpisali sporazum o formiranju Zajednice Nezavisnih Država. Time prestao da postoji SSSR. 1995 — U Londonu počela dvodnevna konferencija na kojoj je, umesto ženevske mirovne konferencije za SFRJ, osnovan Savet za sprovođenje mira. U radu konferencije učestvovali ministri inostranih poslova 40 zemalja i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija. Švedski diplomata Karl Bilt imenovan za predstavnika međunarodne zajednice u Bosni. 7. decembar | 8. decembar | 9. decembar