Главна страна

Добро дошли на Војну Енциклопедију, слободну енциклопедију коју и Ви можете да уређујете. 115 чланака на српском 0 активних корисника

Сјајан чланак СУУ-7 је касетни диспензер (лансер) америчке производње и који је намењен за ношење и избацивање бомбица типа: "АНАНАС" (БЛУ-3/А), БЛУ-3/Б и БЛУ-4 А/Б и има облик цилиндра на чијем предњем делу се налази аеродинамичка капа, а на задњем конус са отворима за излазак бомби. То је у ствари саћасти лансер за избацивање касетних бомбица. Ово оружје развијено је у САД за потребе америчког ратног ваздухопловства и сталног је (неодбацивог) типа. Опис У касети (лансеру) може бити 8, 12 или 18 уздужних цеви пречника 70 мм са опремљеним лежиштима за смештај бомбица. Избацивање бомбица из лежишта врши се деловањем ваздушних струја које улазе кроз предњу аеродинамичку капу и кроз уређаје за избацивање бомбица. У сваку цев касете може се сместити од 18-25 бомбица БЛУ-3/А, а време њиховог избацивања из једне цеви је 0,8 сек. При употреби касета СУУ-7 за ношење бомбица БЛУ-3/А, одбацивање се врши у пењујућем лету, при брзини авиона изнад 830 км/х и са висина изнад 1000 м. При овим условима површина удара серије бомбица избачених из једне касете има облик елипсе следећих димензија: - пречник велике осе 300-500 м и - пречник мале осе око 200 м БЛУ-3/А АНАНАС Распрскавајућа бомбица типа АНАНАС са званичном ознаком БЛУ-3/А развијена је у САД. Намењена је за уништавање живе силе и онеспособљавање неоклопљене технике. Бомбица има цилиндрични облик са пљоснатим врхом и заобљеним дном, на који је причвршћен стабилизатор. Стабилизатор се састоји од шест чврстих симетрично распоређених пераја која се склапају, поређаних по ободу цилиндричног прстена.... Pročitajte ceo tekst Добар чланак Амерички авион Б-1 Лансер баца свој товар касетних бомби. Споразум о забрани касетних бомби () је међународни споразум којим се забрањује коришћење трансфер и складиштење касетних бомби. Норвешка влада је започела процес Конвенције о касетној муницији у фебруару 2007. године, са намером да постигне међународни споразум којим би се забранила употреба касетних бомби, чији је текст усаглашен у Даблину маја 2008. године. У Ослу децембра 2008. био је отворен за потписивање, да би ступио на снагу 1. августа 2010. године, шест месеци након што га је ратификовало 30 држава. Ову конвенцију је до сада потписало 119 држава, а од тог броја 100 је ратификовало, са даљом тенденцијом раста држава које се прикључују забрани касетних бомби. Због велике употребе касетних бомби са великим бројем цивилних жртава и због великих и несагледивих последица у многим конфликтима које наноси ово нехумано оружје, било је неколико покушаја да се забрани коришћење ових бомби. У почетку је било неуспешно због противљења великих сила, али је на крају после много труда и великог броја одржаних конференција и састанака поводом тога, који су на крају резултовали доношењем и усвајањем овог споразума. Број жртава од касетних бомби од почетка употребе до сада Према подацима ХРW-а (Human Rights Watch) u 2011. godini je u 29 zemalja bilo stradalih od kasetnih bombi. Prema izveštajima, od početka upotrebe kasetnih bombi do kraja 2010. godine broj ukupno potvrđenih žrtava bio je najmanje 16.921. Međutim, žrtve kasetne municije nisu svuda ubeležene i u mnogim zemljama nije se vodila pravilna evidencija, tako da se ukupan broj žrtava procenjuje na između 55.000 i 100.000, jer je samo u Laosu, Vijetnamu i Kambodži procenjeno da ih je bilo više od 54.000.... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске. 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. 4. март — У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби. У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну специјалну операцију на Украјину. Украјина прогласила ратно стање. 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. Na današnji dan 1508 — Формирана Камбрејска лига, савез против Венеције који су склопили папа Јулије II, француски краљ Луј XII, арагонски краљ Фердинанд II и римско-немачки цар Максимилијан I. 1708 — Савезничке снаге су почеле опсаду француског град Лил током Рата за шпанско наслеђе. 1810 — Наполеон Бонапарта Француској прикључио немачке градове Хановер, Бремен, Хамбург, Лауенбург и Либек. 1848 — Луј Наполеон надмоћном већином од преко четири милиона гласова добио изборе за председника Француске. Четири године касније извео државни удар и прогласио се царем Наполеоном III. 1898 — Потписан Париски мировни уговор којим је окончан америчко-шпански рат. Шпанија се одрекла Кубе и Порторика, а за 20 милиона долара уступила Американцима Филипине и Гвам. 1936 — Абдицирао британски краљ Едвард VIII јер није желео да се одрекне женидбе са Американком Волис Симпсон, како је то од њега тражио премијер Стенли Болдвин. После абдикације добио титулу војводе од Виндзора. Наследио га Џорџ VI. 1941 — Јапански авиони у Другом светском рату у Јужнокинеском мору потопили британске ратне бродове „Рипалс“ и „Принц од Велса“, на којима је погинуло око 800 људи. 1963 — Занзибар, британски протекторат од 1890, стекао независност у оквиру Британског комонвелта. Наредне године постао република и с Тангањиком створио нову државу која је добила назив Танзанија. 1964 — Нобелову награду за мир добио Американац Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права црнаца. 1967 — Прва комерцијална термонуклеарна експлозија извршена у Новом Мексику у САД ради вађења природног гаса. 1980 — Милтон Оботе проглашен за председника Уганде, као први афрички шеф државе који се вратио на власт после збацивања војним ударом. Војска га 1985. други пут збацила са власти. 1991 — југословенска народна армија се повукла из Загреба и Хрватске, али су борбе Срба и хрватских снага настављене. 1998 — Хашки трибунал осудио босанског Хрвата Анту Фурунџију на 10 година затвора због мучења и силовања заточеника у босанском рату. То је била прва пресуда којом је силовање означено као ратни злочин. 2001 — Генерални секретар УН Кофи Анан добио Нобелову награду за мир. 2003 — Шеф УНМИК-а Хари Холкери у Приштини представио документ „Стандарди за Косово“ чија ће примена бити од значаја код оцењивања да ли је Космет достигло стандарде демократског друштва које међународна заједница тражи пре почетка решавања статуса Космета. Документ прихватио и Савет безбедности УН. Хашки трибунал осудио бившег официра Војске Републике Српске Драгана Обреновића, који је признао кривицу, на 17 година затвора због ратних злочина над муслиманима у Сребреници у јулу 1995. 9. децембар | 10. децембар | 11. децембар