|
|
Edvard Kardelj je prilikom pokretanja prvog jugoslovenskog nuklearnog programa krajem 1948. godine izgovorio jednu čuvenu rečenicu - “Moramo imati atomsku bombu. Moramo je napraviti makar nas godinama stajala polovinu svih prihoda.”
Glavni motiv za nuklearno oružje bio je sukob Tito-Staljin i izbacivanje Jugoslavije iz zajednice komunističkih zemalja. Instituti koji su učestvovali u pravljenju atomske bombe su: Institut za istraživanje strukture materije (kasnije preimenovan u Institut nuklearnih nauka Boris Kidrič) osnovan je u Vinči kod Beograda 1948; Institut Jožef Štefan pod vođstvom Antona Peterlina osnovan je u Ljubljani 1949; Institut Ruđer Bošković pod vodstvom Ivana Supeka osnovan je iduće godine u Zagrebu. Prema službenom izveštaju “Nuklearna energija u Jugoslaviji” između 1948. i 1953. godine, utrošeno je 1,75 milijardi tadašnjih dinara, (oko 282 miliona američkih dolara prema kursu iz 2010. godine), a procenjuje se da je dodatnu milijardu dinara tražilo istraživanje i eksploatisanje uranove rude u istom razdoblju.
Prema jednom dokumentu namenjenom samo političkom vrhu od 25.05.1953. godine, gde piše “Dva bitna uslova za razvitak atomske energije kod nas” je “proizvodnja atomskog oružja”, a tek drugi cilj je bio “upotreba atomske energije u civilne i ekonomske svrhe”. Dokument među ostalim kritikuje jugoslovensku birokratiju zbog sporosti, zbog kupovine deset tona teške vode u Norveškoj....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
CB-470 - Južnoafrička kasetna bomba sa fragmentacijom za borbu protiv žive sile. Unutar CB 470 im 40 podmunicijskih kasetnih bombica koje su teške svaka sa po 6,3 kg, gde svaka sadrži 1,4 kg eksploziva (mešavina TNT-a i heksogena). Nakon pada na zemlju, projektili se odbijaju od zemlje i uzdižu se na visinu od 1,6 metara i eksplodiraju na toj visini.
CB 470 kontejner može da sa otvori na visinama od 30 do 300 m, i brzinom aviona od 700 do 1000 km/h. Kada se otvara kontejner na visini od 30 m, brzinom aviona od 1000 km/h, onda se kasetne bombice rasipaju po površini od 70 x 250 m. CB 470 nose avioni Impala Mk II, Cheetah C/D i Miraž F1AZ.
Opis
CB-470 kasetna avio bomba je razvijena u južnoafričkoj republici u firmi Armscor, Pretoria. Interesantno je to da se mala bombica Alfa razvijala u Rodeziji 1970-ih. Kada je Rodezija postala Zimbabve, dizajneri su se preselili u Južnu Afriku i stvorili su kasetnu bombu CB-470 gde sada ona koristi postojeću Alfa bombicu i ona se izvozila u Irak 1980-ih godina, a možda i u druge države.
Telo kasetna avio-bomba CB-470 otvara se kao po šahovskom rasporedu, i podseća na francusku bombu Belugu te je najverovatnije kopija te bombe jer je i sam razvoj ove bombe vezan za istu. U kaseti je smešteno 40 radijalno raspoređenih bombica sfernog oblika, koje se izbacuju 0,8 sek posle odbacivanja bombe iz aviona. Kasetne bombice se izbacuju različitom brzinom od 2-12 m/s. Male sferične bombice imaju vremenski upaljač koji se inicira udarom u tlo i bombice detoniraju 3-5 m iznad zemlje.
Dejstvom fragmenata nanose se gubici živoj sili. Bombica je poznata pod nazivom ALPHA. Posle udara u tlo (nakon 0,65 sek) bombice detoniraju i fragmenti se rasturaju brzinom između 1.200-1.300 m/s. Detonacija varira od 3-5 m visine, zavisno od vrste tla. Dejstvom jednog kontejnera prekriva se površina širine 70 m i dužine 250 m (oko 17.500 m²). Više kontejnera mogu da prekriju veću oblast (npr. 8 CB-470 avio-bombi prekriva oblast od 54.000 m²). Odbacivanje CB-470 vrši se pri brzinama 1.000 km/h na visini od 30 m. Svaka bombica je napravljena od presovanog čelika prekrivena tankim gumenim slojem....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
 Август од Прима Порте, рани први век нове ере - 355 — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.
- 1632 — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.
- 1860 — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.
- 1911 — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.
- 1917 — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.
- 1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.
- 1964 — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.
- 1975 — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.
- 1999 — Аустралијанци на референдуму с 55 % гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.
5. новембар | 6. новембар | 7. новембар
|
|
