|
|
CASCAD Mk1 i Mk2 (Close Air Support Cargo Dispenser), razvijena je od modularne avio-bombe BM-400 u firmi Thomson Brandt Armements, Boulogne-Billancourt, Francuska.
Opis CASCAD Mk1
CASCAD Mk1 ima cilindrično telo, šiljat vrh, blok elektronike i repni sklapajući stabilizator. Telo avio-bombe sadrži tri posebna bojeva modula, svaki sa svojim padobranom. Moduli se izvlače iz zadnjeg dela bombe u prethodno podešenim vremenskim intervalima, posle napuštanja aviona.
Kada avion koristi jednostavni odbacivački sistem, moduli se izbacuju u intervalima određenim pre leta. Vreme odvajanja modula može se podesiti i tokom leta. Prednji deo turbo-alternatora daje napon za rad elektronskog tajmera koji kontroliše vreme izvlačenja modula. CASCAD Mk1 odbacuje se iz horizontalnog leta, poniranja ili propinjanja. U horizontalnom letu odbacuje se sa visine od 60 m. U zavisnosti od načina dejstva oružje može da dostigne ,,stand-off” domet do 5 km. U letu dostiže brzinu do 600 km/h.
Posle odbacivanja modula iz tela bombe, svaki modul se stabiliše padobranom, čime je omogućeno vertikalno dejstvo na cilj.
Moduli imaju bojevu glavu sa fragmentisanim telom, kao i teleskopsku sondu sa impulsnim senzorom, koji daje optimalnu visinu za aktiviranje modula iznad cilja.
Tri modula u jednom CASCAD Mk1 mogu da pokriju oblast od 30.000 m². Svaki čelični fragment probija oklop debljine 17 mm čelika na 50 m od tačke detonacije. Moduli su imuni na elektronsko ometanje, mogu da se koriste noću i u svim vremenskim uslovima. Bojeve glave modula SMAB i SMAP mogu da se koriste i za BM-400....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
 BL-755; IBL-755 i RBL-755 (Belovka) su kasetne avio bombe Britanske proizvodnje i to je u suštini jedna ista kasetna samo sa nekim malim unapređenjima i modifikacijama, te je tako i dobijala različite oznake kasetnih kontejnera. Mnogi ih zovu jedinstveno BL-755, bez obzira ne modifikovanu varijantu. Možda je bilo bolje da su na BL-755 stavljali samo dodatne oznake kao na primer: a, b i c, to bi jednostavnije bilo, ovako za obične korisnike deluje malo zbunjujuće, kada ima 3 različita tipa bombi, a u suštini to je jedna sa raznim unapređenjima i modifikacijama. Sve ove različitosti biće detaljnije opisane dole u opisu te kasetne bombe i objašnjeno u čemu se sastoje te male razlike ove tri iste bombe. Ova bomba BL-755 je avio bomba sa slobodnim padom razvijena u firmi Hunting Engineering Ltd, Reddings Wood, Ampthill, V. Britanija na osnovu zahteva RAF-a iz šezdesetih godina. Prvo testiranje ove bombe bilo je 1970. godine, a dve godine kasnije to jest 1972. godine ušla je u operativnu službu RAF-a. Namenjena je za uništavanje tenkova i ljudstva i nalazi se u naoružanju mnogih zemalja. Bomba je u proizvodnji od 1986.godine. Razvijena je po zahtevu da se stvori oružje visoke verovatnoće uništenja raznih malih tvrdih i mekih ciljeva, uz istovremeno znatno smanjen rizik za avion, pošto se odbacuje iz niskog brišućeg leta. Podvešava se na podkrilne i podtrupne nosače avio-bombi, a moguća su postavljanja na dva razmaka alki 250 mm što je podešeno za avione bivšeg istočnog bloka i 355,6 mm što je NATO standard, tako da zavisno od toga koliko avion ima podvesnih tačaka zavise i njegove mogućnosti za nošenje avio-bombi BL-755....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. mart — Podsekretar za politička pitanja Sjedinjenih Američkih Država Viktorija Njuland priznala je da su SAD posedovale biolabaratorije u Ukrajini isključivo u domenu medicinskih istraživanja i pozvala ukrajinske vlasti da hitno uništi labaratorijske prostorije da ne bi pale u posed ruske vojske.
- 7. mart — Rusija i Kina optužile su Sjedinjene Američke Države da samo u Ukrajini poseduju 26 labaratorija za razvoj nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, a da širom sveta poseduju preko 200 sličnih labaratorija za razvoj biološkog oružja od čega najviše u državama u neposrednoj blizini granica prve dve države.
- 4. mart —
- U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena. Vlada Malija je pokrenula krivični postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, protiv Francuske zbog sumnji u umešanost njihovih tajnih službi.
- U samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 56 ljudi, a povređeno je skoro 200.
- 24. februar —
- 4. januar — Pet nuklearnih sila — Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska — objavile su izjavu o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.
|
|
|
 - 1880 — Velike sile su prisilile Tursku da Crnoj Gori preda Ulcinj, koji su Crnogorci zauzeli u ratu od 1876. do 1878.
- 1914 — U Prvom svetskom ratu eksplodirao je britanski ratni brod „Bulvork“, dok je u njega ukrcavana municija. Od 750 članova posade preživelo je samo njih 12.
- 1918 — Velika narodna skupština u Podgorici je odlučila da se sa prestola zbace Petrovići Njegoši i da se kraljevina Crna Gora prisjedini kraljevini Srbiji.
- 1922 — Otvorena je grobnica faraona Tutankamona, koju je u Dolini kraljeva kod Luksora otkrio engleski arheolog Hauard Karter. Karter i lord Karnavon bili su prvi ljudi koji su ušli u grobnicu posle više od 3.000 godina, kada je u nju položen faraon.
- 1940 — Nemci su u okupiranoj Varšavi u Drugom svetskom ratu počeli da ograđuju deo grada od kojeg su napravili geto za oko pola miliona poljskih Jevreja.
- 1941 — Šest japanskih nosača aviona u velikoj tajnosti isplovilo ka američkoj luci Perl Harbor.
- 1942 — U Bihaću je u Drugom svetskom ratu osnovano Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije, a 54 delegata su izabrala Izvršni odbor AVNOJ-a sa dr Ivanom Ribarom na čelu.
- 1949 — U Indiji je prihvaćen ustav kojim je Indijska Unija postala republika u okviru britanskog Komonvelta. Ustav je stupio na snagu u januaru 1950.
- 1965 — Francuska je lansirala prvi veštački satelit.
- 1967 — Narodni oslobodilački front proglasio je u Adenu Narodnu Republiku Jemen (Južni Jemen), nakon 128 godina britanske kolonijalne vladavine.
- 1978 — Iranski verski lideri i političari, u nastojanju da obore šaha Rezu Pahlavija, proglasili su generalni štrajk koji je paralizovao život u Iranu.
- 1986 — Od iranske rakete koja je pala u irački glavni grad Bagdad u Iračko-iranskom ratu poginulo je 48 civila.
- 1990 — Savet bezbednosti UN je odobrio mirovni plan za Kambodžu.
- 1993 — Prvi generalni štrajk u Belgiji posle gotovo pola veka paralizovao je privredu i saobraćaj i primorao vladu na pregovore sa sindikatima.
- 1998 — U zajedničkoj deklaraciji tokom posete kineskog predsednika Đanga Cemina, Japan je izrazio duboko kajanje zbog akcija koje je preduzeo u Kini u Drugom svetskom ratu.
- 2000 — Bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević je na vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije ponovo izabran za predsednika partije. Milošević je u junu naredne godine izručen Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.
- 2001 — Nepalski kralj Đanendra objavio je vanredno stanje u zemlji nakon trodnevnih nemira, tokom kojih je ubijeno najmanje sto ljudi, a koje su izazvali pripadnici maoističkog gerilskog pokreta u pokušaju da svrgnu monarhiju sa vlasti.
25. novembar | 26. novembar | 27. novembar
|
|
