Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika

Sjajan članak BM-400 je modularna avio-bomba sa tri identična modula razvijena u firmi Thomson Brandt Armements, Boulogne-Billancourt, Francuska. Namenjena je za borbu protiv tenkova i lako oklopljenih vozila. Opis BM 400 predstavlja modularnu avio-bombu sa tri identična minsko-eksplozivna sredstva-modula (po 90 kg), namenjenih prvenstveno za protivoklopna dejstva po ciljevima u bliskoj vatrenoj podršci, a u cilju uništenja kako vojne tehnike, tako i žive sile protivnika. S obzirom da avio-bomba svojim modulima pokriva relativno veliku površinu, verovatnoća pogađanja cilja je relativno velika, pa se može koristiti i u uslovima slabe vidljivosti kada pilot nema neposredan vizuelni kontakt sa ciljem. Po odbacivanju avio-bombe moduli se odvajaju od tela u intervalu koji se može unapred podesiti. Svaki modul je opremljen padobranom koji neutrališe progresivno kretanje modula koji zatim pada vertikalno. Po udaru u cilj modul eksplodira obrazujući zonu zasićenu kalibrisanim projektilima-gelerima.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak MV-1 je nemački kasetni dispenzer stalnog tipa, namenjen za polaganje-sejanje mina sa borbenih aviona Tornado, F-104 Starfighter kao i F-4 i sličan je sistemima za istu namenu drugih zemalja. MV-1 je bio u naoružanju Nemačke sve do 2009. godine, kada su ratifikovali Konvenciju o kasetnoj municiji. Razvoj Nemačke firme Raketen-Technik GmbH (RTG), Unterhaching u kooperaciji sa firmom Messerschmitt-Bolkow-Blohm GmbH (MBB) i Diehl GmbH&Co (Diehl Group), razvile su konvencionalni višenamenski oružni sistem (dispenzer) MV-1 za razbacivanje pet vrsta potkalibarne municije za dejstvo protiv oklopno-mehanizovanih jedinica, prvenstveno u kretanju; razaranje poletno sletnih staza i uništavanje aviona na otvorenom prostoru (na stajankama, ili pri rulanju). Nakon više od petnaest godina dizajnerskog i razvojnog rada, Federalno ministarstvo odbrane počelo je 1984. godine nabavku višenamenskog oružja, MV-1 za borbene avione tornado. Luftvaffe je prvo višenamensko oružje dobio krajem 1985. godine. Od 1984. do 1994. godine za Bundesver je proizvedeno 844 (možda i 850) MV-1 pod odgovornošću Raketentechnik GmbH, Unterhaching, i MBB-a. Ovaj opsežni projekat nabavke takođe je značajno smanjen zbog nedostatka sredstava i izmenjene situacije u bezbednosnoj politici nakon završetka hladnog rata: prvobitno je 2.544 MV-1 bilo namenjeno za kupovinu, ali je ipak kupljeno samo 850 po ceni od 2.315 milijardi nemačkih maraka. Od 1984. godine je u operativnoj upotrebi RV Nemačke, a od 1986. godine i u italijanskom RV. Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. mart — Podsekretar za politička pitanja Sjedinjenih Američkih Država Viktorija Njuland priznala je da su SAD posedovale biolabaratorije u Ukrajini isključivo u domenu medicinskih istraživanja i pozvala ukrajinske vlasti da hitno uništi labaratorijske prostorije da ne bi pale u posed ruske vojske. 7. mart — Rusija i Kina optužile su Sjedinjene Američke Države da samo u Ukrajini poseduju 26 labaratorija za razvoj nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, a da širom sveta poseduju preko 200 sličnih labaratorija za razvoj biološkog oružja od čega najviše u državama u neposrednoj blizini granica prve dve države. 4. mart — U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena. Vlada Malija je pokrenula krivični postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, protiv Francuske zbog sumnji u umešanost njihovih tajnih službi. U samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 56 ljudi, a povređeno je skoro 200. 24. februar — Ruska Federacija je pokrenula vojnu specijalnu operaciju na Ukrajinu. Ukrajina proglasila ratno stanje. 4. januar — Pet nuklearnih sila — Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska — objavile su izjavu o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. Na današnji dan 887 — Franački velikaši su zbacili kralja Karla Debelog na skupštini u Frankfurtu. 1292 — Džon Bejliol je izabran da bude kralj Škota umesto Roberta Brusa. 1855 — Škotski istraživač Dejvid Livingston otkrio vodopade na rezi Zambezi, nazvane po engleskoj kraljici Viktorijini vodopadi. 1869 — Otvoren je za saobraćaj Suecki kanal između Sredozemnog i Crvenog mora 1913 — Prvi brodovi prošli kroz Panamski kanal, koji je zvanično otvoren godinu dana kasnije. 1918 — Jedinice srpske vojske pod komandom vojvode Petra Bojovića oslobodile Veliki Bečkerek (današnji Zrenjanin). 1922 — Mehmed VI, bivši otomanski sultan, odlazi u egzil u Italiju. 1933 — SAD po prvi put pravno priznale SSSR. 1954 — Gamal Abdel Naser je izabran za egipatskog predsednika. 1969 — Pregovorači iz Sovjetskog Saveza i SAD su u Helsinkiju započeli pregovore o ograničenju strateškog naoružanja. 1970 — Lunohod 1, prvi daljinski kontrolisani rover na nekom drugom svemirskom objektu, se spustio na Mesec. 1973 — U Atini u Grčkoj je u krvi ugušen protest grupe studenata Narodnog Tehničkog univerziteta (Politehniona) protiv režima vojne hunte. 1997 — Šestoro islamista je ubilo 62 osobe ispred Hatsepšutinog hrama u Luksoru. 2003 — Arnold Švarceneger postaje guverner Kalifornije. 16. novembar | 17. novembar | 18. novembar