Izvor: Vojna Enciklopedija
Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
|
|
BM-400 je modularna avio-bomba sa tri identična modula razvijena u firmi Thomson Brandt Armements, Boulogne-Billancourt, Francuska. Namenjena je za borbu protiv tenkova i lako oklopljenih vozila.
Opis
BM 400 predstavlja modularnu avio-bombu sa tri identična minsko-eksplozivna sredstva-modula (po 90 kg), namenjenih prvenstveno za protivoklopna dejstva po ciljevima u bliskoj vatrenoj podršci, a u cilju uništenja kako vojne tehnike, tako i žive sile protivnika. S obzirom da avio-bomba svojim modulima pokriva relativno veliku površinu, verovatnoća pogađanja cilja je relativno velika, pa se može koristiti i u uslovima slabe vidljivosti kada pilot nema neposredan vizuelni kontakt sa ciljem.
Po odbacivanju avio-bombe moduli se odvajaju od tela u intervalu koji se može unapred podesiti. Svaki modul je opremljen padobranom koji neutrališe progresivno kretanje modula koji zatim pada vertikalno. Po udaru u cilj modul eksplodira obrazujući zonu zasićenu kalibrisanim projektilima-gelerima....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
MV-1 je nemački kasetni dispenzer stalnog tipa, namenjen za polaganje-sejanje mina sa borbenih aviona Tornado, F-104 Starfighter kao i F-4 i sličan je sistemima za istu namenu drugih zemalja. MV-1 je bio u naoružanju Nemačke sve do 2009. godine, kada su ratifikovali Konvenciju o kasetnoj municiji.
Razvoj
Nemačke firme Raketen-Technik GmbH (RTG), Unterhaching u kooperaciji sa firmom Messerschmitt-Bolkow-Blohm GmbH (MBB) i Diehl GmbH&Co (Diehl Group), razvile su konvencionalni višenamenski oružni sistem (dispenzer) MV-1 za razbacivanje pet vrsta potkalibarne municije za dejstvo protiv oklopno-mehanizovanih jedinica, prvenstveno u kretanju; razaranje poletno sletnih staza i uništavanje aviona na otvorenom prostoru (na stajankama, ili pri rulanju).
Nakon više od petnaest godina dizajnerskog i razvojnog rada, Federalno ministarstvo odbrane počelo je 1984. godine nabavku višenamenskog oružja, MV-1 za borbene avione tornado. Luftvaffe je prvo višenamensko oružje dobio krajem 1985. godine. Od 1984. do 1994. godine za Bundesver je proizvedeno 844 (možda i 850) MV-1 pod odgovornošću Raketentechnik GmbH, Unterhaching, i MBB-a. Ovaj opsežni projekat nabavke takođe je značajno smanjen zbog nedostatka sredstava i izmenjene situacije u bezbednosnoj politici nakon završetka hladnog rata: prvobitno je 2.544 MV-1 bilo namenjeno za kupovinu, ali je ipak kupljeno samo 850 po ceni od 2.315 milijardi nemačkih maraka. Od 1984. godine je u operativnoj upotrebi RV Nemačke, a od 1986. godine i u italijanskom RV.
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
|
|
|
.jpg)