|
|
SUU-7 je kasetni dispenzer (lanser) američke proizvodnje i koji je namenjen za nošenje i izbacivanje bombica tipa: "ANANAS" (BLU-3/A), BLU-3/B i BLU-4 A/B i ima oblik cilindra na čijem prednjem delu se nalazi aerodinamička kapa, a na zadnjem konus sa otvorima za izlazak bombi. To je u stvari saćasti lanser za izbacivanje kasetnih bombica. Ovo oružje razvijeno je u SAD za potrebe američkog ratnog vazduhoplovstva i stalnog je (neodbacivog) tipa.
Opis
U kaseti (lanseru) može biti 8, 12 ili 18 uzdužnih cevi prečnika 70 mm sa opremljenim ležištima za smeštaj bombica. Izbacivanje bombica iz ležišta vrši se delovanjem vazdušnih struja koje ulaze kroz prednju aerodinamičku kapu i kroz uređaje za izbacivanje bombica. U svaku cev kasete može se smestiti od 18-25 bombica BLU-3/A, a vreme njihovog izbacivanja iz jedne cevi je 0,8 sek.
Pri upotrebi kaseta SUU-7 za nošenje bombica BLU-3/A, odbacivanje se vrši u penjujućem letu, pri brzini aviona iznad 830 km/h i sa visina iznad 1000 m.
Pri ovim uslovima površina udara serije bombica izbačenih iz jedne kasete ima oblik elipse sledećih dimenzija:
- - prečnik velike ose 300-500 m i
- - prečnik male ose oko 200 m
BLU-3/A ANANAS
Rasprskavajuća bombica tipa ANANAS sa zvaničnom oznakom BLU-3/A razvijena je u SAD. Namenjena je za uništavanje žive sile i onesposobljavanje neoklopljene tehnike. Bombica ima cilindrični oblik sa pljosnatim vrhom i zaobljenim dnom, na koji je pričvršćen stabilizator. Stabilizator se sastoji od šest čvrstih simetrično raspoređenih peraja koja se sklapaju, poređanih po obodu cilindričnog prstena....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
Sporazum o zabrani kasetnih bombi (Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted) je međunarodni sporazum kojim se zabranjuje korišćenje transfer i skladištenje kasetnih bombi. Norveška vlada je započela proces Konvencije o kasetnoj municiji u februaru 2007. godine, sa namerom da postigne međunarodni sporazum kojim bi se zabranila upotreba kasetnih bombi, čiji je tekst usaglašen u Dablinu maja 2008. godine. U Oslu decembra 2008. bio je otvoren za potpisivanje, da bi stupio na snagu 1. avgusta 2010. godine, šest meseci nakon što ga je ratifikovalo 30 država. Ovu konvenciju je do sada potpisalo 119 država, a od tog broja 100 je ratifikovalo, sa daljom tendencijom rasta država koje se priključuju zabrani kasetnih bombi.
Zbog velike upotrebe kasetnih bombi sa velikim brojem civilnih žrtava i zbog velikih i nesagledivih posledica u mnogim konfliktima koje nanosi ovo nehumano oružje, bilo je nekoliko pokušaja da se zabrani korišćenje ovih bombi. U početku je bilo neuspešno zbog protivljenja velikih sila, ali je na kraju posle mnogo truda i velikog broja održanih konferencija i sastanaka povodom toga, koji su na kraju rezultovali donošenjem i usvajanjem ovog sporazuma.
Broj žrtava od kasetnih bombi od početka upotrebe do sada
Prema podacima HRW-a (Human Rights Watch) u 2011. godini je u 29 zemalja bilo stradalih od kasetnih bombi. Prema izveštajima, od početka upotrebe kasetnih bombi do kraja 2010. godine broj ukupno potvrđenih žrtava bio je najmanje 16.921.[1] Međutim, žrtve kasetne municije nisu svuda ubeležene i u mnogim zemljama nije se vodila pravilna evidencija, tako da se ukupan broj žrtava procenjuje na između 55.000 i 100.000, jer je samo u Laosu, Vijetnamu i Kambodži procenjeno da ih je bilo više od 54.000....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|

- 1508 — Формирана Камбрејска лига, савез против Венеције који су склопили папа Јулије II, француски краљ Луј XII, арагонски краљ Фердинанд II и римско-немачки цар Максимилијан I.
- 1708 — Савезничке снаге су почеле опсаду француског град Лил током Рата за шпанско наслеђе.
- 1810 — Наполеон Бонапарта Француској прикључио немачке градове Хановер, Бремен, Хамбург, Лауенбург и Либек.
- 1848 — Луј Наполеон надмоћном већином од преко четири милиона гласова добио изборе за председника Француске. Четири године касније извео државни удар и прогласио се царем Наполеоном III.
- 1898 — Потписан Париски мировни уговор којим је окончан америчко-шпански рат. Шпанија се одрекла Кубе и Порторика, а за 20 милиона долара уступила Американцима Филипине и Гвам.
- 1936 — Абдицирао британски краљ Едвард VIII јер није желео да се одрекне женидбе са Американком Волис Симпсон, како је то од њега тражио премијер Стенли Болдвин. После абдикације добио титулу војводе од Виндзора. Наследио га Џорџ VI.
- 1941 — Јапански авиони у Другом светском рату у Јужнокинеском мору потопили британске ратне бродове „Рипалс“ и „Принц од Велса“, на којима је погинуло око 800 људи.
- 1963 — Занзибар, британски протекторат од 1890, стекао независност у оквиру Британског комонвелта. Наредне године постао република и с Тангањиком створио нову државу која је добила назив Танзанија.
- 1964 — Нобелову награду за мир добио Американац Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права црнаца.
- 1967 — Прва комерцијална термонуклеарна експлозија извршена у Новом Мексику у САД ради вађења природног гаса.
- 1980 — Милтон Оботе проглашен за председника Уганде, као први афрички шеф државе који се вратио на власт после збацивања војним ударом. Војска га 1985. други пут збацила са власти.
- 1991 — југословенска народна армија се повукла из Загреба и Хрватске, али су борбе Срба и хрватских снага настављене.
- 1998 — Хашки трибунал осудио босанског Хрвата Анту Фурунџију на 10 година затвора због мучења и силовања заточеника у босанском рату. То је била прва пресуда којом је силовање означено као ратни злочин.
- 2001 — Генерални секретар УН Кофи Анан добио Нобелову награду за мир.
- 2003 —
- Шеф УНМИК-а Хари Холкери у Приштини представио документ „Стандарди за Косово“ чија ће примена бити од значаја код оцењивања да ли је Космет достигло стандарде демократског друштва које међународна заједница тражи пре почетка решавања статуса Космета. Документ прихватио и Савет безбедности УН.
- Хашки трибунал осудио бившег официра Војске Републике Српске Драгана Обреновића, који је признао кривицу, на 17 година затвора због ратних злочина над муслиманима у Сребреници у јулу 1995.
9. децембар | 10. децембар | 11. децембар
|
|