|
|
Едвард Кардељ је приликом покретања првог југословенског нуклеарног програма крајем 1948. године изговорио једну чувену реченицу - “Морамо имати атомску бомбу. Морамо је направити макар нас годинама стајала половину свих прихода.”
Главни мотив за нуклеарно оружје био је сукоб Тито-Стаљин и избацивање Југославије из заједнице комунистичких земаља. Институти који су учествовали у прављењу атомске бомбе су: Институт за истраживање структуре материје (касније преименован у Институт нуклеарних наука Борис Кидрич) основан је у Винчи код Београда 1948; Институт Јожеф Штефан под вођством Антона Петерлина основан је у Љубљани 1949; Институт Руђер Бошковић под водством Ивана Супека основан је идуће године у Загребу. Према службеном извештају “Нуклеарна енергија у Југославији” између 1948. и 1953. године, утрошено је 1,75 милијарди тадашњих динара, (око 282 милиона америчких долара према курсу из 2010. године), а процењује се да је додатну милијарду динара тражило истраживање и експлоатисање уранове руде у истом раздобљу.
Према једном документу намењеном само политичком врху од 25.05.1953. године, где пише “Два битна услова за развитак атомске енергије код нас” је “производња атомског оружја”, а тек други циљ је био “употреба атомске енергије у цивилне и економске сврхе”. Документ међу осталим критикује југословенску бирократију због спорости, због куповине десет тона тешке воде у Норвешкој....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
ЦБ-470 - Јужноафричка касетна бомба са фрагментацијом за борбу против живе силе. Унутар ЦБ 470 им 40 подмуницијских касетних бомбица које су тешке свака са по 6,3 кг, где свака садржи 1,4 кг експлозива (мешавина ТНТ-а и хексогена). Након пада на земљу, пројектили се одбијају од земље и уздижу се на висину од 1,6 метара и експлодирају на тој висини.
ЦБ 470 контејнер може да са отвори на висинама од 30 до 300 м, и брзином авиона од 700 до 1000 км/х. Када се отвара контејнер на висини од 30 м, брзином авиона од 1000 км/х, онда се касетне бомбице расипају по површини од 70 x 250 м. ЦБ 470 носе авиони Импала Мк II, Цхеетах C/Д и Мираж Ф1АЗ.
Опис
ЦБ-470 касетна авио бомба је развијена у јужноафричкој републици у фирми Армсцор, Преториа. Интересантно је то да се мала бомбица Алфа развијала у Родезији 1970-их. Када је Родезија постала Зимбабве, дизајнери су се преселили у Јужну Африку и створили су касетну бомбу ЦБ-470 где сада она користи постојећу Алфа бомбицу и она се извозила у Ирак 1980-их година, а можда и у друге државе.
Тело касетна авио-бомба ЦБ-470 отвара се као по шаховском распореду, и подсећа на француску бомбу Белугу те је највероватније копија те бомбе јер је и сам развој ове бомбе везан за исту. У касети је смештено 40 радијално распоређених бомбица сферног облика, које се избацују 0,8 сек после одбацивања бомбе из авиона. Касетне бомбице се избацују различитом брзином од 2-12 м/с. Мале сферичне бомбице имају временски упаљач који се иницира ударом у тло и бомбице детонирају 3-5 м изнад земље.
Дејством фрагмената наносе се губици живој сили. Бомбица је позната под називом АЛПХА. После удара у тло (након 0,65 сек) бомбице детонирају и фрагменти се растурају брзином између 1.200-1.300 м/с. Детонација варира од 3-5 м висине, зависно од врсте тла. Дејством једног контејнера прекрива се површина ширине 70 м и дужине 250 м (око 17.500 м²). Више контејнера могу да прекрију већу област (нпр. 8 ЦБ-470 авио-бомби прекрива област од 54.000 м²). Одбацивање ЦБ-470 врши се при брзинама 1.000 км/х на висини од 30 м. Свака бомбица је направљена од пресованог челика прекривена танким гуменим слојем....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
 Август од Прима Порте, рани први век нове ере - 355 — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.
- 1632 — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.
- 1860 — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.
- 1911 — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.
- 1917 — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.
- 1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.
- 1964 — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.
- 1975 — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.
- 1999 — Аустралијанци на референдуму с 55 % гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.
5. новембар | 6. новембар | 7. новембар
|
|
