Главна страна

Добро дошли на Војну Енциклопедију, слободну енциклопедију коју и Ви можете да уређујете. 115 чланака на српском 0 активних корисника

Сјајан чланак Највећи број касетних бомби бачених на Ниш, пао је на овај простор Нишког аеродрома; хангаре, радионице, контролу летења, пилотске анексе, објекте команде 161. вб и 119. ЦБУ-87 ЦЕМ ( - касетна бомба тип 87, муниција са комбинованим ефектима) је касетна бомба коју користи Ратно ваздухопловство САД. ЦБУ-87 су развиле компаније и . Уведена је у оперативну употребу 1986. године, као замена за раније типове касетних бомби који су коришћени током Вијетнамског рата. Када се користи ЦБУ-87 заједно са системом кориговања ветра за усмеравање муниције, онда то оружје постаје далеко прецизније и његова унапређена верзија има ознаку ЦБУ-103. Постоје више варијанти ЦБУ-87, као на пример ЦБУ-87/Б; ЦБУ-87А/Б; ЦБУ-87Б/Б као и варијанта ЦБУ-87Т, ова задња варијанта служи за вежбу и тестирање бомбе. Овде у тексту ће се генерално говорити о касетној бомби ЦБУ-87, без много објашњења шта која варијанта значи. Само још да напоменем да је у варијантама јако мала разлика те је беспредметно их детаљно објашњавати. Само укратко да објасним, једна од тих варијанти има појачано фрагментационо дејство бомбе намењено превасходно за дејство по живој сили. Друга варијанта има појачан кумулативни млаз и намењена је превасходно за уништавање лако оклопљених возила, па и живе силе ако се нађу у близини. А трећа варијанта је нека комбинација прве две варијанта са додатком смеше белог фосфора или цирконијума у експлозив у корелацији експлозива циклотола 70% и цирконијума 30%. Та бомбица је превасходно намењена да запали (због белог фосфора, напалма или цирконијума) нека техничка средства, као што су камиони, разна војна возила, шаторе, па и ако се баце у насељена места може огромну штету да проузрокује.... Pročitajte ceo tekst Добар чланак Печурка атомске бомбе Нуклеарно оружје је оружје велике разорне снаге значајно јаче и од најјачег конвенционалног експлозива. Такво оружје је способно да уништи или озбиљно оштетити цели град, а такође би побило или ранило већину становништва, док би радијација била ту присутна деценијама. Преживело становништво које је остало у тим градовима било би озрачено и осуђено на полако изумирање у страшним мукама. Тако да нуклеарно оружје у многоме превазилази по својим карактеристикама сва позната оружја која су се произвела до данас. У историји ратовања, нуклеарна оружја коришћена су само два пута, оба пута током задњих дана Другог светског рата. Први догађај десио се ујутро 6. августа 1945. године, када су САД бациле атомску бомбу на јапански град Хирошиму, чије је шифровано име било Малиша. Ова бомба је била направљена на бази реакције нуклеарне фисије од уранијума 235. Фисија значи цепање нуклеарног језгра. Други догађај одиграо се три дана касније када је бачена на јапански град Нагасаки, који је имао шифровано име Дебељко. Ова бомба је била направљена од плутонијума 239. Фузија значи спајање нуклеарног језгра. Будући да је била другачије конструисана од уранијумске бомбе бачене на Хирошиму, снага њене експлозије била је већа 1,5 пута. Претпоставља се да је 129.000 људи погинуло у тим нападима, а да је два пута више умрло од директних последица: радијације, глади, опекотина итд. Седамдесет година после напада, људи и даље умиру од последица атомских бомби, јер је код преживелих установљен надпросечан број оболелих од рака и високог крвног притиска. Pročitajte ceo tekst

Вести 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске. 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. 4. март — У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби. У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну специјалну операцију на Украјину. Украјина прогласила ратно стање. 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. На данашњи дан 1917 — Делегације Совјетске Русије и сила Осовине потписале су примирје у месту Брест-Литовску у Белорусији. Мировни уговор, којим је Русија била присиљена да се повуче из Финске, Летоније, Естоније, Литваније, Пољске и неких подручја Турске и да Немачкој плати ратну одштету од шест милијарди златних марака, потписан је 3. марта 1918. 1945 — Ескадрила од 5 торпедних бомбардера ТБФ авенџер Америчке морнарице је нестало током вежбе у области данас позната као Бермудски троугао. 1962 — САД и СССР су постигли договор о сарадњи у космичким истраживањима у мирољубиве сврхе. 1977 — Египат је прекинуо односе са Сиријом, Либијом, Алжиром, Ираком и Јужним Јеменом, арапским земљама које су се успротивиле започетом мировном процесу између Египта и Израела. 1978 — У Ирану је избио талас протеста, који су против шаха Резе Пахлавија подстакле исламске верске вође. Производња нафте је, због штрајкова, смањена готово на половину. 1993 — Градоначелник Беча рањен је у својој кући у експлозији писма-бомбе. То је било пето писмо-бомба послато у току три дана новинарима, свештеницима и другим особама које су имале неку везу са имигрантском групацијом у Аустрији. 1995 — Чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом. Највећа операција савеза од његовог оснивања 1949. спроведена је под називом „Заједнички подухват“. Армија Шри Ланке заузела је Џафну, град на истоименом полуострву, који је пет година био главно упориште тамилских побуњеника. 2001 — Авганистанске вође договориле су се о формирању пост-талибанске владе, коју ће предводити Паштун Хамид Карзај. 4. децембар | 5. децембар | 6. децембар