Izvor: Vojna Enciklopedija
(преусмерено са Главна страна)
Ово је најновија верзија ове странице; нема одобрених измена.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
|
|
Термос бомба је био неформални назив за АР-4, касетну бомбу коју су користиле италијанске ваздухопловне снаге током Другог светског рата. Велики број је коришћен против Малте и на Блиском Истоку. Име је добила од Енглеза који су се сусретали са овом бомбом на ратиштима северне Африке, због очигледне сличности са термос боцом прозвали су је термос бомба. Бомба је била цилиндричног облика дугачка 31 центиметар и направљеног од челика (тело) и алуминијума (горњи део) и тешка је била 3,68 кг. Опремљена је механичким упаљачем компаније Цострузиони Меццаницхе Социета Романа који је конструисан да не експлодира од удара на земљу, него је био јако осетљив на кретање / вибрације или само померање бомбице. Бомба је могла да експлодирала и при најмањем кретању у близини саме бомбице. Њено дејство је било смртоносно у радијусу од око 35 м и рањавајуће до максималних 90 м. Због опасности да неко не настрада од Термосове неексплодиране бомбе и оне би биле уништаване тамо где су и пале. Било је неколико метода за уништавање, а један од њих је био причвршћивањем дугачког конопца за бомбицу и из неког заклона се повлачила бомбица која се при померању активирала, други метод је детонацијом малог експлозивног пуњења који се поставља поред њих. Каснија варијанта упаљача имале су дуго одлагање, које би се покренуло између 60 и 80 сати након што се упаљач наоружао.
Коришћење Термос АР-4 касетних бомби у конфликтима
1940-1943: Италијани су 14. септембра 1940. извели свој први борбени лет са касетним бомбама где су термос касетним бомбама засули британске трупе у Египту код места Бакуша и Нагамиса. Велика већина тих бомби је експлодирала приликом померања. Убрзо затим уследило је чишћење терена где је том приликом страдао један официр и 4 војника. Такође су Италијани у јануару 1941. године, засипали касетним бомбама обале Либије између Дерна и Тобрука, у покушају да спрече савезничку војску у њиховом напредовању. А нарочито велика количина касетних термос бомби је коришћено током опсаде Тобрука у априлу и мају 1941. године. Такође су Италијани бацили веће веће количине касетних термос бомби на Малту током другог светског рата....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
ЦБУ-24 је невођена авио касетна бомба и намењена је за дејство по живој сили и лако оклопљеној техници. Направљена је у Сједињеним Америчким Државама 1950-их и 1960-их. Пошто је оружје без управљања, ЦБУ-24 може да носи и да баци било који авион који може да носи стандардне "глупе" бомбе.
Касетна бомба ЦБУ-24 састоји се од касетног диспензера или лакше за разумевање контејнера под називом СУУ-30 који може да понесе 665 комада субмуниције или малих бомбица БЛУ-26 или БЛУ-36 фрагментационе. Једном када авион избаци контејнер ЦБУ-24, он се отвара у лету и из њега излеће појединачна подмуниција то јест бомбице које се разбацују их по великом подручју.
Свака муниција је дизајнирана да детонира и оштети или уништи циљеве експлозивним, лии фрагментационим ефектима. Док већина бомбица БЛУ-26 експлодира при удару о тло, ипак они се могу такође подесити и на одложено дејство или одложену детонацију у неком одређеном периоду. БЛУ-36 подмуниција има временски упаљач то јест има одређено временско кашњење детонације након пада на земљу.
Функција временског кашњења подмуниције је осмишљена тако да настави да онемогућава непријатеља још неко време након почетног напада и да спречи чишћење и операцију поправке писте и приласку ради поправке авионима или возилима који су се за време напада затекли на писти....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
|
|
|
