|
|
EXPAL BME-330 je kasetna avio bomba španske proizvodnje, razvijena u firmi Expal Explosivos SA, Vitoria. Postoji više varijanti ovih bombi i to: EXPAL BME 330 A, EXPAL BME 330 AR, EXPAL BME 330 AT i EXPAL BME 330, o tome će više biti reči u ostatku teksta.
Opis
EKSPAL BME 330 je kasetna bomba španske proizvodnje opremljena kočionim padobranom. Projektovane su još 1970-ih, a proizvodnja je počela 1980-ih godina. Avioni koji su opremljeni da nose ovu kasetnu bombu su: VA-1 Matador, EAV-8B Harrier II, F-5 Freedom Fighter i F-18.
EXPAL BME-330 A
EXPAL BME-330 A je kasetna avio-bomba, mase 330 kg i sadrži 180 bombica. Nakon odbacivanja avio-bombe sa aviona, bombice se izbacuju pod dejstvom gasova. Svaka bombica ima inercijalni sigurnosni uređaj sa satnim mehanizmom i padobran.
BME-330 AR
BME-330 AR sastoji se od tri glavna dela:
- - prvi čini cilindrično telo za smeštaj 28 kom submunicije (8 kom za uništavanje poletno sletnih staza i 20 bombica naknadnog vremenskog dejstva);
- - drugi deo čini četvorokraki repni stabilizator spojen zavrtnjima za zadnji deo tela bombe, a u unutrašnjosti stabilizatora su smeštena dva padobrana (prvi usporavajući sa sigurnosnim uređajem i drugi za kočenje i stabilizaciju bombe);
- - treći deo čini prednja aerodinamička kapa spojena zavrtnjima za prednji deo tela bombe, a u unutrašnjosti se nalazi blok elektronike.
Posle odbacivanja bombe izvlače se osigurači, blok elektronike počinje da radi i izvlači se sigurnosni padobran koji povlači glavni kočeći padobran. Nakon raspršivanja submunicije otvaraju se padobrani za stabilizaciju iste i za zauzimanje pravilnog položaja dejstva...
Minimalna visina odbacivanja je 30 m.
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
Edvard Kardelj je prilikom pokretanja prvog jugoslovenskog nuklearnog programa krajem 1948. godine izgovorio jednu čuvenu rečenicu - “Moramo imati atomsku bombu. Moramo je napraviti makar nas godinama stajala polovinu svih prihoda.”
Glavni motiv za nuklearno oružje bio je sukob Tito-Staljin i izbacivanje Jugoslavije iz zajednice komunističkih zemalja. Instituti koji su učestvovali u pravljenju atomske bombe su: Institut za istraživanje strukture materije (kasnije preimenovan u Institut nuklearnih nauka Boris Kidrič) osnovan je u Vinči kod Beograda 1948; Institut Jožef Štefan pod vođstvom Antona Peterlina osnovan je u Ljubljani 1949; Institut Ruđer Bošković pod vodstvom Ivana Supeka osnovan je iduće godine u Zagrebu. Prema službenom izveštaju “Nuklearna energija u Jugoslaviji” između 1948. i 1953. godine, utrošeno je 1,75 milijardi tadašnjih dinara, (oko 282 miliona američkih dolara prema kursu iz 2010. godine), a procenjuje se da je dodatnu milijardu dinara tražilo istraživanje i eksploatisanje uranove rude u istom razdoblju.
Prema jednom dokumentu namenjenom samo političkom vrhu od 25.05.1953. godine, gde piše “Dva bitna uslova za razvitak atomske energije kod nas” je “proizvodnja atomskog oružja”, a tek drugi cilj je bio “upotreba atomske energije u civilne i ekonomske svrhe”. Dokument među ostalim kritikuje jugoslovensku birokratiju zbog sporosti, zbog kupovine deset tona teške vode u Norveškoj....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
- 610 — У Цариграду, у цркви Пресвете Мудрости (Аја Софија) Ираклије (610—641.) крунисан за новог источноримског (византијског) цара. Ираклије је остао упамћен као велики војсковођа и реформатор византијског војног и административног система.
- 1511 — Папа Јулије II основао је Свету лигу Арагона, Венеције и Папске државе са циљем да одбрани јединство цркве, али и да истера Французе из Италије.
- 1796 — Под притиском Француске, Шпанија је објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. у бици код Трафалгара.
- 1813 — После пропасти Првог српског устанка, у селу Скели, бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву, држећи се за руке и утопиле се.
- 1908 —
- 1910 — Португалија је после обарања краља Мануела II проглашена републиком под председником Жуакимом Теофилом Фернандешом Брагом.
- 1915 — Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију.
- 1938 — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео је оставку и отишао у избеглиштво, након што је под притиском Велике Британије и Француске прихватио Минхенски споразум којим је Судетска област уступљена Хитлеровој Немачкој.
- 1954 — Уједињено Краљевство, САД, ФНР Југославија и Италија су потписале Лондонски споразум о укидању Слободне зоне Трста и додели зоне Б и мањег дела зоне А Југославији, а већег дела зоне А са градом Трстом Италији.
- 1964 — У Западни Берлин је кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побегло 57 држављана Источне Немачке, што је било највеће масовно бекство од изградње зида 1961.
- 1974 — Пет људи је погинуло, а 35 рањено у експлозији бомби које су ирски националисти бацили у два бара у месту Гилдфорд у Енглеској.
- 1983 — Лидер пољског покрета „Солидарност“ Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир.
- 1989 — Нобелова награда за мир додељена је тибетанском духовном вођи у избеглиштву Далај Лами.
- 1995 — Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук успео је, након два месеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни, да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне преговоре у Дејтону.
- 2004 — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић
4. октобар | 5. октобар | 6. октобар
|
|
