|
|
 BL-755; IBL-755 i RBL-755 (Belovka) su kasetne avio bombe Britanske proizvodnje i to je u suštini jedna ista kasetna samo sa nekim malim unapređenjima i modifikacijama, te je tako i dobijala različite oznake kasetnih kontejnera. Mnogi ih zovu jedinstveno BL-755, bez obzira ne modifikovanu varijantu. Možda je bilo bolje da su na BL-755 stavljali samo dodatne oznake kao na primer: a, b i c, to bi jednostavnije bilo, ovako za obične korisnike deluje malo zbunjujuće, kada ima 3 različita tipa bombi, a u suštini to je jedna sa raznim unapređenjima i modifikacijama. Sve ove različitosti biće detaljnije opisane dole u opisu te kasetne bombe i objašnjeno u čemu se sastoje te male razlike ove tri iste bombe. Ova bomba BL-755 je avio bomba sa slobodnim padom razvijena u firmi Hunting Engineering Ltd, Reddings Wood, Ampthill, V. Britanija na osnovu zahteva RAF-a iz šezdesetih godina. Prvo testiranje ove bombe bilo je 1970. godine, a dve godine kasnije to jest 1972. godine ušla je u operativnu službu RAF-a. Namenjena je za uništavanje tenkova i ljudstva i nalazi se u naoružanju mnogih zemalja. Bomba je u proizvodnji od 1986.godine. Razvijena je po zahtevu da se stvori oružje visoke verovatnoće uništenja raznih malih tvrdih i mekih ciljeva, uz istovremeno znatno smanjen rizik za avion, pošto se odbacuje iz niskog brišućeg leta. Podvešava se na podkrilne i podtrupne nosače avio-bombi, a moguća su postavljanja na dva razmaka alki 250 mm što je podešeno za avione bivšeg istočnog bloka i 355,6 mm što je NATO standard, tako da zavisno od toga koliko avion ima podvesnih tačaka zavise i njegove mogućnosti za nošenje avio-bombi BL-755....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
BM-400 je modularna avio-bomba sa tri identična modula razvijena u firmi Thomson Brandt Armements, Boulogne-Billancourt, Francuska. Namenjena je za borbu protiv tenkova i lako oklopljenih vozila.
Opis
BM 400 predstavlja modularnu avio-bombu sa tri identična minsko-eksplozivna sredstva-modula (po 90 kg), namenjenih prvenstveno za protivoklopna dejstva po ciljevima u bliskoj vatrenoj podršci, a u cilju uništenja kako vojne tehnike, tako i žive sile protivnika. S obzirom da avio-bomba svojim modulima pokriva relativno veliku površinu, verovatnoća pogađanja cilja je relativno velika, pa se može koristiti i u uslovima slabe vidljivosti kada pilot nema neposredan vizuelni kontakt sa ciljem.
Po odbacivanju avio-bombe moduli se odvajaju od tela u intervalu koji se može unapred podesiti. Svaki modul je opremljen padobranom koji neutrališe progresivno kretanje modula koji zatim pada vertikalno. Po udaru u cilj modul eksplodira obrazujući zonu zasićenu kalibrisanim projektilima-gelerima....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 7. јул — Председник Хаитија, Жовенел Моиз (на слици), убијен је у нападу на његову приватну резиденцију у Порт о Пренсу.
- 5. јун — Наоружани нападачи убили су најмање 100 цивила у нападу на једно село на северу Буркине Фасо.
- 22. мај — Две особе су убијене, а осам је рањено у пуцњави која се догодила у америчком граду Минеаполису.
- 19. мај — Белоруски војни авион срушио се на западу те земље, а погинула су оба пилота.
- 14. мај — У екплозији која се догодила у џамији у Шакар Дару у Авганистану погинуло је најмање 12 људи, а неколико десетина је повређено.
- 11. мај — У пуцњави у школи у Казању погинуло је девет, а повређено 32 људи.
- 9. мај — У бомбашким нападима на средњу школу у Кабулу погинуло је најмање 55 особа, док је више од 150 особа повређено, махом ученица школе.
- 8. мај — Бразилске снаге безбедности ликвидирале су 29 чланова банде у фавели Жакарезињу у северном делу Рио де Жанеира.
- 24. април — Амерички председник Џо Бајден потписао указ о признавању масовних злочина над Јерменима 1915. у Османлијском царству као геноцид.
- 20. април — Председник Чада Идрис Деби преминуо је од повреда задобијених током обиласка трупа на фронту у борби против побуњеника на северу земље.
- 16. април — Раул Кастро се повукао са места првог секретара Комунистичке партије Кубе.
- 23. март — Десеторо људи, међу којима један полицајац, убијено је у пуцњави у једном супермаркету у америчкој држави Колорадо.
- 13. март — Четворица полицајаца је убијено у пуцњави наоружаних нападача у мексичкој држави Закатекас.
- 8. март — При експлозијама у војној касарни, најмање 31 особа погинула је у Екваторијалној Гвинеји, а повређено је приближно 600 људи.
- 4. март — Војни хеликоптер се срушио на истоку Турске, погинуло је 9 особа док су 4 повређене.
- 26. фебруар — Припадници исламистичке терористичке групе Боко харам киднаповали су више од 300 ученица из једне средње школе унигеријској држави Замфара.
- 18. фебруар — Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао је митрополитазагребачко-љубљанског Порфирија Перића за 46. патријарха Српске православне цркве.
- 13. фебруар — Амерички Сенат је већином гласова ослободио бившег председника Доналда Трампа оптужби за наводно подстицање побуне током нереда и упада у зграду Конгреса 6. јануара.
- 1. фебруар — Војска Мјанмара је извела пуч и ухапсила председницу Владе Аунг Сан Су Ћи, поставила генерала за привременог председника и прогласила ванредно стање на годину дана.
- 30. јануар — Свих пет чланова посаде погинуло је приликом рушења војног хеликоптера у планинском подручју на истоку Кубе.
- 29. јануар — Најмање 350 особа је повређено у сукобима полиције и демонстраната у Триполију.
- 22. јануар — Командант трећег корпуса Армије БиХ Сакиб Махмуљин осуђен је на казну од 10 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
- 21. јануар — Најмање 32 особе су погинуле у бомбашком нападу на једну пијацу у Багдаду.
- 16. јануар — Најмање два припадника авганистанских безбедносних снага отворила су ватру и убила 12 колега у провинцији Херат на западу земље.
- 14. јануар — Представнички дом америчког Конгреса изгласао је опозив одлазећег америчког председника Доналда Трампа после заузимања зграде Капитола чиме је он постао први председник у историји САД који је опозван два пута.
- 6. јануар — Демонстранти који су се окупили у Вашингтону упали су у зграду Конгреса на Капитолу, током нереда петоро људи је изгубило живот.
|
|
|
- 338. п. н. е. — Македонска војска предвођена Филипом II је поразила удружену атинску и тебанску војску у бици код Херонеје, осигуравши тако македонску превласт у Грчкој и Егејском мору.
- 216. п. н. е. — У бици код Кане Ханибал је нанео највећи пораз римској војсци у историји.
- 461 — Западноримског цара Мајоријана свргао и после пет дана погубио војсковођа Рицимер.
- 1492 — Кристифор Колумбо је испловио из Лисабона ка Индији према западу. Открио је Бахаме, Америка 10. октобра 1492.
- 1802 — Наполеон Бонапарта проглашен је „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује наследника.
- 1830 — Француски краљ Шарл X Бурбонски абдицирао је под притиском Јулске револуције у Паризу.
- 1858 — Британски парламент усвојио је закон (India Bill) којим је индијска влада стављена под управу британске круне.
- 1903 — У Македонији започео је Илинденски устанак за ослобођење од турске власти.
- 1928 — Италија је потписала 20-годишњи уговор о пријатељству са Етиопијом.
- 1934 — После смрти немачког председника Паул фон Хинденбург, Хитлер је себе прогласио фирером (вођа) и преузео апсолутну власт.
- 1935 — Уједињено Краљевство је донела закон према којем је реформисан систем управљања у Индији, одвојени су Бурма и Аден од Индије, гарантована већа локална самоуправа у провинцијама и формирано централно законодавство у Њу Делхију.
- 1939 — Алберт Ајнштајн упозорио је америчког председника Рузвелта да немачки научници раде на производњи бомбе са уранијумом, после чега су у САД почели (почетком 1940) истраживачки радови за производњу нуклеарне бомбе.
- 1945 — Завршена је Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Стаљин, председник САД Труман и премијер Велике Британије Атли постигли договор о демилитаризацији и денацификацији Немачке и њеној подели на окупационе зоне после Другог светског рата.
- 1964 — Северновијетнамски патролни чамци су наводно отворили ватру на амерички разарач Медокс.
- 1980 — У експлозији на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи.
- 1990 — Ирачка војска је напала Кувајт и окупирала га за један дан. Овај догађај је био повод за остварење аспирација САД, кроз Заливски рат, о стационирању великог броја војника на Блиском истоку зарад очувања доминације над производњом и дистрибуцијом нафте.
- 1992 — Алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби.
- 1994 — Под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, влада Србије позвала је вође Републике Српске да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа.
- 1997 — Вођа најјаче либеријске герилске фракције Чарлс Тејлор проглашен је председником Либерије, чиме је после седмогодишњег грађанског рата окончана борба за власт у земљи.
- 2001 — Србин, генерал Радислав Крстић осуђен је у Хагу на 46 година затвора због масакра над босанским муслиманима у Сребреници 1995.
1. август | 2. август | 3. август
|
|
