|
|
 SD 2 - Ovda može da se vidi da je osigurač zatvoren, znači da bomba još uvek nije naoružana  SD 2 - Ovde se vidi da su krila otvorena, navoji i vreteno su vidljivi, što znači da je osigurač sada naoružan Ovde će biti opisane 2 vrste kasetnih leptir bombi, prva je SD-2 Nemačke prozvodnje, kao i njena verna kopija M83 Američke proizvodnje. Tako da može u jednom članku da se vidi u čemu su razlike ove dve bombice.
SD 2 (Butterfly) u prevodu leptir bomba, je Nemačke proizvodnje teške 2 kg. To je tip avio kasetne podmunicije koju su koristili Nemački avioni tokom Drugog svetskog rata. Ime je dobila po tome što je spoljna školjka metalna, tankog cilindričnog oblika i kada se aktivira na površini ima izgled velikog leptira. Dizajn je bio vrlo karakterističan i lako prepoznatljiv. SD 2 bombe su pakovane u kontejnere koji sadrže 6 do 108 bombica. Nazivi kontejnera koji nosi ovu podmuniciju su: AB 23 SD 2 i AB 250-3. Ovo je jedna od prvih kasetnih bombi sa eksplozivnim punjenjem koja je ikada korišćena u nekoj borbi i pokazalo se da predstavlja veoma efikasno oružje. Kontejneri koji su nosili bombe SD 2 dobili su nadimak (Devil's Eggs), što bi u slobodnom prevodu značilo Đavolova jaja.
M83 je kasetna bombica ili podmunicija kasetnog kontejnera M28 i M29,, Američke proizvodnje napravljena još 1943. godine, a to je verna kopija Nemačke kasetne bombe SD-2 (Butterfly Bomb). Sa spoljne strane izgleda potpuno isto kao i Nemačka bomba, ali mala razlika je u načinu dejstva upaljača. Pre ove kasetne 1942. godine, napravljena je kasetna M28, a to je opet verna kopija Nemačke kasetne bombe SD-1, koja je bila teška 4,5 kg, a M29 ili njena verna kopija SD-2 je bila teška oko 2 kg. Da bi se razumelo kontejneri M28 i M29, nose bombicu tipa M83, samo je razlika u kilogramima bombice. Kontejner za kasetne M28 je bio težak oko 100 kg, a kontejner M29 je bio težak oko 230 kg. Prilikom mnogih testiranja ovih bombi dolazilo je do mnogih grešaka, otkaza pa čak i gubitaka aviona, zbog lošeg rešenja pri samom odbacivanju kasetnih bombi sa aviona. Neke slične probleme su imali i Nemci sa svojim bombama, naročito je to bilo izraženo u početnom stadijumu invazije na Sovjetski Savez, kada su u prvom napadu od 30 aviona izgubili 15, znači tačno polovinu svoje udarne grupe. Treba napomenuti, da ni jedan od tih aviona nije oboren, već su pali isključivo zbog nekih nedostataka i nekih grešaka pri ispuštanju kasetne bombe. Opis ove M83 je apsolutno isti kao i kod Nemačke kopije SD-2, jedina je razlika u dejstvu upaljača, gde će kasnije bite detaljnije objašnjeno.
Jedno razjašnjenje: pošto u mnogim časopisima da kažem nestručnim časopisima piše da je M82 kopija nemačke kasetne bombe SD-1, a da je M83 kopija od SD-2, što je i istina za ovu zadnju M83 bombicu. Bombica M82 jeste stvarno kasetna bomba smeštena u kontejner M27 koji nosi do 6 kasetnih bombi ovog tipe. Možda se malo meša zbog sličnog kontejnera M27 koji je težak blizu 240 kg., približno kao i M29, sa time što ovaj M27 kontejner nosi samo 6 kasetnih teških od po 40 kg. Takođi i ova bomba ima upaljač sa usporivačem vremena koji aktivira bombice 5 do 92 sekunde nakon ispuštanja iz aviona. A minimalna visina je 305 metara (1.000 stopa) kako bi se upaljači bombica aktivirali. Da konačno razjasnimo i pored nekih blagih sličnosti ova bombica nikako nije kopija nemačkih bombi, niti liči na leptir bombu....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
BLU-91/B je protivtenkovska kasetna mina koja je namenjena za uništavanje (izbacivanje iz stroja) vozila guseničara i točkaša protivnika. Mina je usvojena u naoružanje 1975., ali serijska proizvodnja je počela tek 1979. godine.
Opis
 Harrier AV-8B - Jedan od aviona koji nosi ovu municiju Protivtenkovska mina BLU-91/B namenjena je za uništavanje lako oklopljena vozila guseničara kao i točkaša. Gubitke vozilima protivnika nanosi probijanjem dna vozila kumulativnim mlazom i prskanjem istopljenom količinom dela oklopa koji se javlja kao posledica probijanja dna kumulativnim mlazom i gelerima koji nastaju nakon aktiviranja projektila borbenog kompleta tenka (prema tekstu Operativnog uputstva Armije SAD FM-20-32).
Ulazi u sastav sistema za daljinsko miniranje VOLCANO.
U kasetu M87 smešta se 5 mina BLU-91/B i 1 protivpešadijska mina BLU-92/B. Sredstvo kojim se mina postavlja na potrebnu površinu je minopolagač (4 kontejnera i upravljački blok) na kamionu, guseničnom transporteru M548 ili helikopteru UH-60 Black Hawk.
Takođe, sastavni je deo vazduhoplovnog sistema za miniranje “Gator”. U kasetnu avio bombu (KAB) CBU-89/B smešteno je 72 BLU-91/B mine + 22 protivpešadijske BLU-92/B, a u kasetu CBU-78/B smešteno je 45 BLU-91/B mine + 15 protivpešadijskih BLU-92/B....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 15. октобар — У шиитској џамији у другом највећем граду Кандахару у Авганистану дошло је до експлозије где су 33 особе погинуле, а 73 је повређено током молитве петком, које су по правилу најпосећеније молитве у недељи. Тројица бомбаша самоубица су учествовала у нападу, од којих се један разнео на улазу у џамију, а двојица су детонирала експлозив унутар објекта.
- 14. октобар — Најмање шест особа је убијено, а преко 60 их је рањено у пуцњави у Бејруту.
- 13. октобар — Данац који је осумњичен да је насумице гађао на улици где је убио пет, а ранио две особе у нападу луком и стрелом у норвешком граду Конгсбергу, прешао је у исламску веру и био је познат од раније полицији. Две особе су повређене, а међу њима је био и један полицајац који тада није био на дужности. Цео тај догађај се одиграо у само 34 минуте у ноћи између 18.13 и 18.47 сати.
- 8. октобар — Најмање 100 особа је погинуло и повређено у снажној експлозији у џамији у Кундузу у Авганистану.
- 26. август — У самоубилачком нападу код аеродрома у Кабулу, страдало је најмање 170 људи, а више од 200 је повређено.
- 7. јул — Председник Хаитија, Жовенел Моиз (на слици), убијен је у нападу на његову приватну резиденцију у Порт о Пренсу.
- 5. јун — Наоружани нападачи убили су најмање 100 цивила у нападу на једно село на северу Буркине Фасо.
- 22. мај — Две особе су убијене, а осам је рањено у пуцњави која се догодила у америчком граду Минеаполису.
- 19. мај — Белоруски војни авион срушио се на западу те земље, а погинула су оба пилота.
- 14. мај — У екплозији која се догодила у џамији у Шакар Дару у Авганистану погинуло је најмање 12 људи, а неколико десетина је повређено.
- 11. мај — У пуцњави у школи у Казању погинуло је девет, а повређено 32 људи.
- 9. мај — У бомбашким нападима на средњу школу у Кабулу погинуло је најмање 55 особа, док је више од 150 особа повређено, махом ученица школе.
- 8. мај — Бразилске снаге безбедности ликвидирале су 29 чланова банде у фавели Жакарезињу у северном делу Рио де Жанеира.
- 24. април — Амерички председник Џо Бајден потписао указ о признавању масовних злочина над Јерменима 1915. у Османлијском царству као геноцид.
- 20. април — Председник Чада Идрис Деби преминуо је од повреда задобијених током обиласка трупа на фронту у борби против побуњеника на северу земље.
- 16. април — Раул Кастро се повукао са места првог секретара Комунистичке партије Кубе.
- 23. март — Десеторо људи, међу којима један полицајац, убијено је у пуцњави у једном супермаркету у америчкој држави Колорадо.
- 13. март — Четворица полицајаца је убијено у пуцњави наоружаних нападача у мексичкој држави Закатекас.
- 8. март — При експлозијама у војној касарни, најмање 31 особа погинула је у Екваторијалној Гвинеји, а повређено је приближно 600 људи.
- 4. март — Војни хеликоптер се срушио на истоку Турске, погинуло је 9 особа док су 4 повређене.
- 26. фебруар — Припадници исламистичке терористичке групе Боко харам киднаповали су више од 300 ученица из једне средње школе унигеријској држави Замфара.
- 18. фебруар — Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао је митрополитазагребачко-љубљанског Порфирија Перића за 46. патријарха Српске православне цркве.
- 13. фебруар — Амерички Сенат је већином гласова ослободио бившег председника Доналда Трампа оптужби за наводно подстицање побуне током нереда и упада у зграду Конгреса 6. јануара.
- 1. фебруар — Војска Мјанмара је извела пуч и ухапсила председницу Владе Аунг Сан Су Ћи, поставила генерала за привременог председника и прогласила ванредно стање на годину дана.
- 30. јануар — Свих пет чланова посаде погинуло је приликом рушења војног хеликоптера у планинском подручју на истоку Кубе.
- 29. јануар — Најмање 350 особа је повређено у сукобима полиције и демонстраната у Триполију.
- 22. јануар — Командант трећег корпуса Армије БиХ Сакиб Махмуљин осуђен је на казну од 10 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
- 21. јануар — Најмање 32 особе су погинуле у бомбашком нападу на једну пијацу у Багдаду.
- 16. јануар — Најмање два припадника авганистанских безбедносних снага отворила су ватру и убила 12 колега у провинцији Херат на западу земље.
- 14. јануар — Представнички дом америчког Конгреса изгласао је опозив одлазећег америчког председника Доналда Трампа после заузимања зграде Капитола чиме је он постао први председник у историји САД који је опозван два пута.
- 6. јануар — Демонстранти који су се окупили у Вашингтону упали су у зграду Конгреса на Капитолу, током нереда петоро људи је изгубило живот.
|
|
|
 Дим после напада у Бејрути - 42. п. н. е. — Војска Марка Антонија и Октавијана је нанела Бруту одлучујућу пораз у бици код Филипа.
- 425 — Валентинијан III проглашен у Риму за цара Западног римског царства са само 6 година.
- 1702 — Битка у заливу Виго где је англо-француска флота потукла шпанску и француску флоту и уништила шпанску Флоту Индија.
- 1739 — Велика Британија је објавила рат Шпанији, узевши као повод одсецање ува Роберта Џенкинса.
- 1862 — Државни удар у Краљевини Грчкој којим је свргнут краљ Отон I, први владар нововековне Грчке.
- 1912 — Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу.
- 1917 —
- Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској.
- На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Лењин.
- 1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн.
- 1944 —
- 1954 — После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Уједињено Краљевство и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке.
- 1956 — Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела је Мађарска револуција 1956.
- 1961 — Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир.
- 1973 — Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира.
- 1983 — У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских.
- 1991 — Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи.
- 1994 — У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа.
- 2001 — ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта.
- 2002 — Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.
22. октобар | 23. октобар | 24. октобар
|
|
