Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika

Sjajan članak BLU-91/B je protivtenkovska kasetna mina koja je namenjena za uništavanje (izbacivanje iz stroja) vozila guseničara i točkaša protivnika. Mina je usvojena u naoružanje 1975., ali serijska proizvodnja je počela tek 1979. godine. Opis Harrier AV-8B - Jedan od aviona koji nosi ovu municiju Protivtenkovska mina BLU-91/B namenjena je za uništavanje lako oklopljena vozila guseničara kao i točkaša. Gubitke vozilima protivnika nanosi probijanjem dna vozila kumulativnim mlazom i prskanjem istopljenom količinom dela oklopa koji se javlja kao posledica probijanja dna kumulativnim mlazom i gelerima koji nastaju nakon aktiviranja projektila borbenog kompleta tenka (prema tekstu Operativnog uputstva Armije SAD FM-20-32). Ulazi u sastav sistema za daljinsko miniranje VOLCANO. U kasetu M87 smešta se 5 mina BLU-91/B i 1 protivpešadijska mina BLU-92/B. Sredstvo kojim se mina postavlja na potrebnu površinu je minopolagač (4 kontejnera i upravljački blok) na kamionu, guseničnom transporteru M548 ili helikopteru UH-60 Black Hawk. Takođe, sastavni je deo vazduhoplovnog sistema za miniranje “Gator”. U kasetnu avio bombu (KAB) CBU-89/B smešteno je 72 BLU-91/B mine + 22 protivpešadijske BLU-92/B, a u kasetu CBU-78/B smešteno je 45 BLU-91/B mine + 15 protivpešadijskih BLU-92/B.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak CBU-24 je nevođena avio kasetna bomba i namenjena je za dejstvo po živoj sili i lako oklopljenoj tehnici. Napravljena je u Sjedinjenim Američkim Državama 1950-ih i 1960-ih. Pošto je oružje bez upravljanja, CBU-24 može da nosi i da baci bilo koji avion koji može da nosi standardne "glupe" bombe. Kasetna bomba CBU-24 sastoji se od kasetnog dispenzera ili lakše za razumevanje kontejnera pod nazivom SUU-30 koji može da ponese 665 komada submunicije ili malih bombica BLU-26 ili BLU-36 fragmentacione. Jednom kada avion izbaci kontejner CBU-24, on se otvara u letu i iz njega izleće pojedinačna podmunicija to jest bombice koje se razbacuju ih po velikom području. Svaka municija je dizajnirana da detonira i ošteti ili uništi ciljeve eksplozivnim, lii fragmentacionim efektima. Dok većina bombica BLU-26 eksplodira pri udaru o tlo, ipak oni se mogu takođe podesiti i na odloženo dejstvo ili odloženu detonaciju u nekom određenom periodu. BLU-36 podmunicija ima vremenski upaljač to jest ima određeno vremensko kašnjenje detonacije nakon pada na zemlju. Funkcija vremenskog kašnjenja podmunicije je osmišljena tako da nastavi da onemogućava neprijatelja još neko vreme nakon početnog napada i da spreči čišćenje i operaciju popravke piste i prilasku radi popravke avionima ili vozilima koji su se za vreme napada zatekli na pisti.... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. mart — Podsekretar za politička pitanja Sjedinjenih Američkih Država Viktorija Njuland priznala je da su SAD posedovale biolabaratorije u Ukrajini isključivo u domenu medicinskih istraživanja i pozvala ukrajinske vlasti da hitno uništi labaratorijske prostorije da ne bi pale u posed ruske vojske. 7. mart — Rusija i Kina optužile su Sjedinjene Američke Države da samo u Ukrajini poseduju 26 labaratorija za razvoj nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, a da širom sveta poseduju preko 200 sličnih labaratorija za razvoj biološkog oružja od čega najviše u državama u neposrednoj blizini granica prve dve države. 4. mart — U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena. Vlada Malija je pokrenula krivični postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, protiv Francuske zbog sumnji u umešanost njihovih tajnih službi. U samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 56 ljudi, a povređeno je skoro 200. 24. februar — Ruska Federacija je pokrenula vojnu specijalnu operaciju na Ukrajinu. Ukrajina proglasila ratno stanje. 4. januar — Pet nuklearnih sila — Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska — objavile su izjavu o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. Na današnji dan Britanski razarač „London” isplovio iz luke u La Valeti 1146 — Francuski opat Bernard od Klervoa je držao propoved narodu u Vezleu, čemu je prisustvovao kralj Luj VII, ističući potrebu za Drugim krstaškim ratom. 1282 — U pobuni Sicilijanaca protiv francuske vlasti pobijeni svi Francuzi na ostrvu. 1496 — Papa Aleksandar VI sa Svetim rimskim carstvom, Španijom, Venecijom i Milanom formirao Svetu ligu za borbu protiv Turaka. 1917 — SAD od Danske preuzele Zapadnoindijska ostrva u Karipskom moru i nazvale ih Devičanska ostrva. Sporazum o kupovini tih ostrva za 25 miliona dolara sklopljen u avgustu 1916. 1942 — Zbog pobune indijskih vojnika protiv njihovih britanskih oficira, japanski vojnici su zauzeli Božićno ostrvo bez ikakvog otpora. 1948 — Kongres SAD usvojio Maršalov plan za obnovu posleratne Evrope. 1959 — Posle neuspešne protivkineske pobune u Lasi, Dalaj Lama pobegao u Indiju, gde je dobio politički azil. 1964 — Brazilska vojska je izvela državni udar, zbacila predsednika Žoaa Gularta i uvela vojnu diktaturu koja će trajati 21 godinu. 1971 — Američki poručnik Vilijam Keli osuđen na doživotni zatvor zbog masakra civila tokom Vijetnamskog rata u selu Mi Laj, u martu 1968. Kazna kasnije smanjena na 20 godina zatvora. 1979 — Britanski razarač „London“ isplovio iz luke u La Valeti, čime su okončane vojne veze Ujedinjenog Kraljevstva i Malte. 1991 — Na Plitvicama u Hrvatskoj izbio prvi sukob hrvatske policije i naoružanih Srba. Dve osobe poginule, a 20 ih povređeno. Na poziv Predsedništva Jugoslavije, hrvatske snage se povukle, a kontrolu preuzele jedinice JNA. Narednih dana oružani sukobi izbili u okolini Vinkovaca i Vukovara. 1992 — Posetom predsednika Izraela Hercoga španskom kralju Huanu Karlosu obeležena 500. godišnjica progona Jevreja iz Španije. 1993 — Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo, prvi put od početka rata u Bosni i Hercegovini, odluku kojom je ovlastio NATO da upotrebi vojnu silu protiv prekršilaca u zoni zabranjenih letova nad Bosnom. 1994 — Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija potpisali sporazum o međunarodnim posmatračima u gradu Hebronu na Zapadnoj obali, čime je Izrael prvi put pristao na međunarodno prisustvo na okupiranim teritorijama otkad ih je zauzeo u ratu 1967. 2002 — U restoranu u Haifi, lučkom gradu na severu Izraela, bombaš-samoubica usmrtio više od 15 osoba, a 44 ranio. 2003 — Haški tribunal osudio Mladena Naletilića i Vinka Martinovića na 20 i 18 godina zatvora zbog progona muslimanskog stanovništva u Mostaru 1993. Blizu Potočara u Republici Srpskoj sahranjeno prvih 600 žrtava srebreničkog masakra 1995. Sahrani prisustvovalo oko 10.000 Muslimana. 2004 — Haški tribunal osudio bosanskog Srbina Darka Mrđu, koji je ranije priznao krivicu, na 17 godina zatvora zbog ubistva oko 200 muslimanskih zarobljenika na planini Vlašić, u avgustu 1992. SAD odlučile da „zamrznu“ finansijsku pomoć Srbiji zbog nedovoljne saradnje Beograda sa Haškim tribunalom. 30. mart | 31. mart | 1. april