|
|
 SD 2 - Ovda može da se vidi da je osigurač zatvoren, znači da bomba još uvek nije naoružana  SD 2 - Ovde se vidi da su krila otvorena, navoji i vreteno su vidljivi, što znači da je osigurač sada naoružan Ovde će biti opisane 2 vrste kasetnih leptir bombi, prva je SD-2 Nemačke prozvodnje, kao i njena verna kopija M83 Američke proizvodnje. Tako da može u jednom članku da se vidi u čemu su razlike ove dve bombice.
SD 2 (Butterfly) u prevodu leptir bomba, je Nemačke proizvodnje teške 2 kg. To je tip avio kasetne podmunicije koju su koristili Nemački avioni tokom Drugog svetskog rata. Ime je dobila po tome što je spoljna školjka metalna, tankog cilindričnog oblika i kada se aktivira na površini ima izgled velikog leptira. Dizajn je bio vrlo karakterističan i lako prepoznatljiv. SD 2 bombe su pakovane u kontejnere koji sadrže 6 do 108 bombica. Nazivi kontejnera koji nosi ovu podmuniciju su: AB 23 SD 2 i AB 250-3. Ovo je jedna od prvih kasetnih bombi sa eksplozivnim punjenjem koja je ikada korišćena u nekoj borbi i pokazalo se da predstavlja veoma efikasno oružje. Kontejneri koji su nosili bombe SD 2 dobili su nadimak (Devil's Eggs), što bi u slobodnom prevodu značilo Đavolova jaja.
M83 je kasetna bombica ili podmunicija kasetnog kontejnera M28 i M29,, Američke proizvodnje napravljena još 1943. godine, a to je verna kopija Nemačke kasetne bombe SD-2 (Butterfly Bomb). Sa spoljne strane izgleda potpuno isto kao i Nemačka bomba, ali mala razlika je u načinu dejstva upaljača. Pre ove kasetne 1942. godine, napravljena je kasetna M28, a to je opet verna kopija Nemačke kasetne bombe SD-1, koja je bila teška 4,5 kg, a M29 ili njena verna kopija SD-2 je bila teška oko 2 kg. Da bi se razumelo kontejneri M28 i M29, nose bombicu tipa M83, samo je razlika u kilogramima bombice. Kontejner za kasetne M28 je bio težak oko 100 kg, a kontejner M29 je bio težak oko 230 kg. Prilikom mnogih testiranja ovih bombi dolazilo je do mnogih grešaka, otkaza pa čak i gubitaka aviona, zbog lošeg rešenja pri samom odbacivanju kasetnih bombi sa aviona. Neke slične probleme su imali i Nemci sa svojim bombama, naročito je to bilo izraženo u početnom stadijumu invazije na Sovjetski Savez, kada su u prvom napadu od 30 aviona izgubili 15, znači tačno polovinu svoje udarne grupe. Treba napomenuti, da ni jedan od tih aviona nije oboren, već su pali isključivo zbog nekih nedostataka i nekih grešaka pri ispuštanju kasetne bombe. Opis ove M83 je apsolutno isti kao i kod Nemačke kopije SD-2, jedina je razlika u dejstvu upaljača, gde će kasnije bite detaljnije objašnjeno.
Jedno razjašnjenje: pošto u mnogim časopisima da kažem nestručnim časopisima piše da je M82 kopija nemačke kasetne bombe SD-1, a da je M83 kopija od SD-2, što je i istina za ovu zadnju M83 bombicu. Bombica M82 jeste stvarno kasetna bomba smeštena u kontejner M27 koji nosi do 6 kasetnih bombi ovog tipe. Možda se malo meša zbog sličnog kontejnera M27 koji je težak blizu 240 kg., približno kao i M29, sa time što ovaj M27 kontejner nosi samo 6 kasetnih teških od po 40 kg. Takođi i ova bomba ima upaljač sa usporivačem vremena koji aktivira bombice 5 do 92 sekunde nakon ispuštanja iz aviona. A minimalna visina je 305 metara (1.000 stopa) kako bi se upaljači bombica aktivirali. Da konačno razjasnimo i pored nekih blagih sličnosti ova bombica nikako nije kopija nemačkih bombi, niti liči na leptir bombu....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
BLU-91/B je protivtenkovska kasetna mina koja je namenjena za uništavanje (izbacivanje iz stroja) vozila guseničara i točkaša protivnika. Mina je usvojena u naoružanje 1975., ali serijska proizvodnja je počela tek 1979. godine.
Opis
 Harrier AV-8B - Jedan od aviona koji nosi ovu municiju Protivtenkovska mina BLU-91/B namenjena je za uništavanje lako oklopljena vozila guseničara kao i točkaša. Gubitke vozilima protivnika nanosi probijanjem dna vozila kumulativnim mlazom i prskanjem istopljenom količinom dela oklopa koji se javlja kao posledica probijanja dna kumulativnim mlazom i gelerima koji nastaju nakon aktiviranja projektila borbenog kompleta tenka (prema tekstu Operativnog uputstva Armije SAD FM-20-32).
Ulazi u sastav sistema za daljinsko miniranje VOLCANO.
U kasetu M87 smešta se 5 mina BLU-91/B i 1 protivpešadijska mina BLU-92/B. Sredstvo kojim se mina postavlja na potrebnu površinu je minopolagač (4 kontejnera i upravljački blok) na kamionu, guseničnom transporteru M548 ili helikopteru UH-60 Black Hawk.
Takođe, sastavni je deo vazduhoplovnog sistema za miniranje “Gator”. U kasetnu avio bombu (KAB) CBU-89/B smešteno je 72 BLU-91/B mine + 22 protivpešadijske BLU-92/B, a u kasetu CBU-78/B smešteno je 45 BLU-91/B mine + 15 protivpešadijskih BLU-92/B....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 15. oktobar — U šiitskoj džamiji u drugom najvećem gradu Kandaharu u Avganistanu došlo je do eksplozije gde su 33 osobe poginule, a 73 je povređeno tokom molitve petkom, koje su po pravilu najposećenije molitve u nedelji. Trojica bombaša samoubica su učestvovala u napadu, od kojih se jedan razneo na ulazu u džamiju, a dvojica su detonirala eksploziv unutar objekta.
- 14. oktobar — Najmanje šest osoba je ubijeno, a preko 60 ih je ranjeno u pucnjavi u Bejrutu.
- 13. oktobar — Danac koji je osumnjičen da je nasumice gađao na ulici gde je ubio pet, a ranio dve osobe u napadu lukom i strelom u norveškom gradu Kongsbergu, prešao je u islamsku veru i bio je poznat od ranije policiji. Dve osobe su povređene, a među njima je bio i jedan policajac koji tada nije bio na dužnosti. Ceo taj događaj se odigrao u samo 34 minute u noći između 18.13 i 18.47 sati.
- 8. oktobar — Najmanje 100 osoba je poginulo i povređeno u snažnoj eksploziji u džamiji u Kunduzu u Avganistanu.
- 26. avgust — U samoubilačkom napadu kod aerodroma u Kabulu, stradalo je najmanje 170 ljudi, a više od 200 je povređeno.
- 7. jul — Predsednik Haitija, Žovenel Moiz (na slici), ubijen je u napadu na njegovu privatnu rezidenciju u Port o Prensu.
- 5. jun — Naoružani napadači ubili su najmanje 100 civila u napadu na jedno selo na severu Burkine Faso.
- 22. maj — Dve osobe su ubijene, a osam je ranjeno u pucnjavi koja se dogodila u američkom gradu Mineapolisu.
- 19. maj — Beloruski vojni avion srušio se na zapadu te zemlje, a poginula su oba pilota.
- 14. maj — U ekploziji koja se dogodila u džamiji u Šakar Daru u Avganistanu poginulo je najmanje 12 ljudi, a nekoliko desetina je povređeno.
- 11. maj — U pucnjavi u školi u Kazanju poginulo je devet, a povređeno 32 ljudi.
- 9. maj — U bombaškim napadima na srednju školu u Kabulu poginulo je najmanje 55 osoba, dok je više od 150 osoba povređeno, mahom učenica škole.
- 8. maj — Brazilske snage bezbednosti likvidirale su 29 članova bande u faveli Žakarezinju u severnom delu Rio de Žaneira.
- 24. april — Američki predsednik Džo Bajden potpisao ukaz o priznavanju masovnih zločina nad Jermenima 1915. u Osmanlijskom carstvu kao genocid.
- 20. april — Predsednik Čada Idris Debi preminuo je od povreda zadobijenih tokom obilaska trupa na frontu u borbi protiv pobunjenika na severu zemlje.
- 16. april — Raul Kastro se povukao sa mesta prvog sekretara Komunističke partije Kube.
- 23. mart — Desetoro ljudi, među kojima jedan policajac, ubijeno je u pucnjavi u jednom supermarketu u američkoj državi Kolorado.
- 13. mart — Četvorica policajaca je ubijeno u pucnjavi naoružanih napadača u meksičkoj državi Zakatekas.
- 8. mart — Pri eksplozijama u vojnoj kasarni, najmanje 31 osoba poginula je u Ekvatorijalnoj Gvineji, a povređeno je približno 600 ljudi.
- 4. mart — Vojni helikopter se srušio na istoku Turske, poginulo je 9 osoba dok su 4 povređene.
- 26. februar — Pripadnici islamističke terorističke grupe Boko haram kidnapovali su više od 300 učenica iz jedne srednje škole unigerijskoj državi Zamfara.
- 18. februar — Sveti arhijerejski sabor SPC izabrao je mitropolitazagrebačko-ljubljanskog Porfirija Perića za 46. patrijarha Srpske pravoslavne crkve.
- 13. februar — Američki Senat je većinom glasova oslobodio bivšeg predsednika Donalda Trampa optužbi za navodno podsticanje pobune tokom nereda i upada u zgradu Kongresa 6. januara.
- 1. februar — Vojska Mjanmara je izvela puč i uhapsila predsednicu Vlade Aung San Su Ći, postavila generala za privremenog predsednika i proglasila vanredno stanje na godinu dana.
- 30. januar — Svih pet članova posade poginulo je prilikom rušenja vojnog helikoptera u planinskom području na istoku Kube.
- 29. januar — Najmanje 350 osoba je povređeno u sukobima policije i demonstranata u Tripoliju.
- 22. januar — Komandant trećeg korpusa Armije BiH Sakib Mahmuljin osuđen je na kaznu od 10 godina zatvora za zločine nad zarobljenim srpskim civilima i vojnicima na području Zavidovića i Vozuće 1995. godine.
- 21. januar — Najmanje 32 osobe su poginule u bombaškom napadu na jednu pijacu u Bagdadu.
- 16. januar — Najmanje dva pripadnika avganistanskih bezbednosnih snaga otvorila su vatru i ubila 12 kolega u provinciji Herat na zapadu zemlje.
- 14. januar — Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je opoziv odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa posle zauzimanja zgrade Kapitola čime je on postao prvi predsednik u istoriji SAD koji je opozvan dva puta.
- 6. januar — Demonstranti koji su se okupili u Vašingtonu upali su u zgradu Kongresa na Kapitolu, tokom nereda petoro ljudi je izgubilo život.
|
|
|
 Dim posle napada u Bejruti - 42. p. n. e. — Vojska Marka Antonija i Oktavijana je nanela Brutu odlučujuću poraz u bici kod Filipa.
- 425 — Valentinijan III proglašen u Rimu za cara Zapadnog rimskog carstva sa samo 6 godina.
- 1702 — Bitka u zalivu Vigo gde je anglo-francuska flota potukla špansku i francusku flotu i uništila špansku Flotu Indija.
- 1739 — Velika Britanija je objavila rat Španiji, uzevši kao povod odsecanje uva Roberta Dženkinsa.
- 1862 — Državni udar u Kraljevini Grčkoj kojim je svrgnut kralj Oton I, prvi vladar novovekovne Grčke.
- 1912 — Počela bitka kod Kumanova u Prvom balkanskom ratu u kojoj je srpska vojska nanela težak poraz turskim trupama i prisilila ih da se povuku ka Bitolju.
- 1917 —
- Američke snage stupile u prve borbene akcije u Prvom svetskom ratu, kod Linevila u Francuskoj.
- Na sednici Centralnog komiteta ruske Socijalističke radničke partije doneta odluka o podizanju oružanog ustanka. U pripremama i izvođenju Oktobarske revolucije od tada neposredno učestvuje Vladimir Lenjin.
- 1942 — Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija počela ofanzivu protiv nemačkih snaga pod komandom Ervina Romela u egipatskoj pustinji kod mesta El Alamejn.
- 1944 —
- 1954 — Posle serije sastanaka u Parizu, SSSR, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska sporazumele se da okončaju okupaciju Nemačke.
- 1956 — Uličnim demonstracijama studenata i radnika u Mađarskoj počela je Mađarska revolucija 1956.
- 1961 — Bivšem generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, Šveđaninu Hjalmaru Agne Dagu Hamaršeldu, koji je pod nerazjašnjenim okolnostima poginuo u avionu u vreme kongoanske krize, posthumno dodeljena Nobelova nagrada za mir.
- 1973 — Severnovijetnamski mirovni pregovarač Le Duk To odbio Nobelovu nagradu za mir uz obrazloženje da u njegovoj zemlji još nema mira.
- 1983 — U napadu kamionima napunjenim eksplozivom na štab američkih marinaca u Bejrutu i obližnju zgradu u kojoj su bili francuski vojnici poginuo 241 američki vojnik i 58 francuskih.
- 1991 — Predstavnici 19 zemalja potpisali, na međunarodnoj konferenciji u Parizu u organizaciji UN, mirovni sporazum za okončanje 13-godišnjeg građanskog rata u Kambodži.
- 1994 — U eksploziji bombe na predizbornom mitingu u glavnom gradu Šri Lanke Kolombu poginulo najmanje 50 osoba, među kojima i kandidat opozicije za predsednika Gaminija Disanajakea.
- 2001 — IRA objavila da počinje razoružavanje, a dva dana kasnije Velika Britanija ukinula četiri bezbednosna punkta.
- 2002 — Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo optužnicu protiv više lica osumnjičenih za otmicu i ubistvo 16 muslimana iz Sjeverina u oktobru 1992.
22. oktobar | 23. oktobar | 24. oktobar
|
|
