Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 97 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika

Sjajan članak Najveći broj kasetnih bombi bačenih na Niš, pao je na ovaj prostor Niškog aerodroma; hangare, radionice, kontrolu letenja, pilotske anekse, objekte komande 161. vb i 119. CBU-87 CEM ( - kasetna bomba tip 87, municija sa kombinovanim efektima) je kasetna bomba koju koristi Ratno vazduhoplovstvo SAD. CBU-87 su razvile kompanije i . Uvedena je u operativnu upotrebu 1986. godine, kao zamena za ranije tipove kasetnih bombi koji su korišćeni tokom Vijetnamskog rata. Kada se koristi CBU-87 zajedno sa sistemom korigovanja vetra za usmeravanje municije, onda to oružje postaje daleko preciznije i njegova unapređena verzija ima oznaku CBU-103. Postoje više varijanti CBU-87, kao na primer CBU-87/B; CBU-87A/B; CBU-87B/B kao i varijanta CBU-87T, ova zadnja varijanta služi za vežbu i testiranje bombe. Ovde u tekstu će se generalno govoriti o kasetnoj bombi CBU-87, bez mnogo objašnjenja šta koja varijanta znači. Samo još da napomenem da je u varijantama jako mala razlika te je bespredmetno ih detaljno objašnjavati. Samo ukratko da objasnim, jedna od tih varijanti ima pojačano fragmentaciono dejstvo bombe namenjeno prevashodno za dejstvo po živoj sili. Druga varijanta ima pojačan kumulativni mlaz i namenjena je prevashodno za uništavanje lako oklopljenih vozila, pa i žive sile ako se nađu u blizini. A treća varijanta je neka kombinacija prve dve varijanta sa dodatkom smeše belog fosfora ili cirkonijuma u eksploziv u korelaciji eksploziva ciklotola 70% i cirkonijuma 30%. Ta bombica je prevashodno namenjena da zapali (zbog belog fosfora, napalma ili cirkonijuma) neka tehnička sredstva, kao što su kamioni, razna vojna vozila, šatore, pa i ako se bace u naseljena mesta može ogromnu štetu da prouzrokuje.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak CBU-24 je nevođena avio kasetna bomba i namenjena je za dejstvo po živoj sili i lako oklopljenoj tehnici. Napravljena je u Sjedinjenim Američkim Državama 1950-ih i 1960-ih. Pošto je oružje bez upravljanja, CBU-24 može da nosi i da baci bilo koji avion koji može da nosi standardne "glupe" bombe. Kasetna bomba CBU-24 sastoji se od kasetnog dispenzera ili lakše za razumevanje kontejnera pod nazivom SUU-30 koji može da ponese 665 komada submunicije ili malih bombica BLU-26 ili BLU-36 fragmentacione. Jednom kada avion izbaci kontejner CBU-24, on se otvara u letu i iz njega izleće pojedinačna podmunicija to jest bombice koje se razbacuju ih po velikom području. Svaka municija je dizajnirana da detonira i ošteti ili uništi ciljeve eksplozivnim, lii fragmentacionim efektima. Dok većina bombica BLU-26 eksplodira pri udaru o tlo, ipak oni se mogu takođe podesiti i na odloženo dejstvo ili odloženu detonaciju u nekom određenom periodu. BLU-36 podmunicija ima vremenski upaljač to jest ima određeno vremensko kašnjenje detonacije nakon pada na zemlju. Funkcija vremenskog kašnjenja podmunicije je osmišljena tako da nastavi da onemogućava neprijatelja još neko vreme nakon početnog napada i da spreči čišćenje i operaciju popravke piste i prilasku radi popravke avionima ili vozilima koji su se za vreme napada zatekli na pisti.... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. mart — Podsekretar za politička pitanja Sjedinjenih Američkih Država Viktorija Njuland priznala je da su SAD posedovale biolabaratorije u Ukrajini isključivo u domenu medicinskih istraživanja i pozvala ukrajinske vlasti da hitno uništi labaratorijske prostorije da ne bi pale u posed ruske vojske. 7. mart — Rusija i Kina optužile su Sjedinjene Američke Države da samo u Ukrajini poseduju 26 labaratorija za razvoj nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, a da širom sveta poseduju preko 200 sličnih labaratorija za razvoj biološkog oružja od čega najviše u državama u neposrednoj blizini granica prve dve države. 4. mart — U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena. Vlada Malija je pokrenula krivični postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, protiv Francuske zbog sumnji u umešanost njihovih tajnih službi. U samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 56 ljudi, a povređeno je skoro 200. 24. februar — Ruska Federacija je pokrenula vojnu specijalnu operaciju na Ukrajinu. Ukrajina proglasila ratno stanje. 4. januar — Pet nuklearnih sila — Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska — objavile su izjavu o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. Na današnji dan General Jovan Belimarković 1808 — Ogist Marmon je proglasio aneksiju Dubrovačke republike, čime je ona prestala da postoji. 1859 — Završena je Svetoandrejska skupština koja je započela sa radom 30. novembra 1858. godine. Pod pritiskom opozicije i to ustavobranitelja i grupe liberala, oduzet je mandat knezu Aleksandru Karađorđeviću i predat je knezu Milošu Obrenoviću, te je na taj način otpočela njegova druga vladavina. 1865 — Američki Kongres je usvojio Trinaesti amandman na Ustav SAD, kojim je ukinuto ropstvo i poslao ga parlamentima saveznih država na ratifikaciju. 1878 — Oslobođenje Vranja u Drugom srpsko-turskom ratu izvršeno je pod komandom generala Jovana Belimarkovića. Značajan doprinos dao je i tada mladi potporučnik, a kasnije slavni vojvoda Stepa Stepanović . 1917 — Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila „totalni rat na moru“ u nameri da neograničenim podmorničkim ratom prinudi Veliku Britaniju na kapitulaciju. Torpedovanje američkih brodova nagnalo je dotad neutralne SAD da uđu u rat protiv Centralnih sila. 1930 — Otvorena je Londonska pomorska konferencija, koja je završena 22. aprila sporazumom Velike Britanije, SAD, Francuske, Italije i Japana o regulisanju podmorničkog ratovanja. 1950 — Predsednik SAD Hari Truman objavio je da je naložio proizvodnju hidrogenske bombe. 1958 — Prvi američki veštački satelit „Eksplorer 1“ lansiran je iz baze Kejp Kanaveral, na Floridi. 1962 — Na inicijativu SAD, na skupu održanom u Urugvaju, Kuba je isključena iz Organizacije američkih država i doneta je rezolucija o zabrani trgovine s njom. 1964 — Ka Mesecu je lansirana sovjetska automatska stanica „Luna 9“, koja se tri dana kasnije meko spustila i emitovala prve TV snimke površine Meseca. 1996 — Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za ljudska prava Elizabet Ren saopštila je da u Bosni ima oko 200 do 300 masovnih grobnica i da su za zločine tokom rata u BiH, pored Srba odgovorni i bosanski Hrvati i Muslimani. 1997 — U sukobu naoružanih Albanaca i pripadnika srpske policije kod Vučitrna na Kosovu ubijena su tri Albanca i ranjena tri pripadnika MUP Srbije. 1998 — Skupština Republike Srpske na zasedanju u Banjoj Luci odlučila je da se sedište vlade Republike Srpske sa Pala premesti u Banju Luku. 2001 — Nakon devetomesečnog suđenja škotski sud osudio je na doživotnu robiju Libijca Abdel Baset al Megraha (49) zbog podmetanja bombe u avion Pan Am-a, koji se u decembru 1988. srušio iznad škotskog grada Lokerbija i usmrti 270 ljudi. Njegov saučesnik Amin Kalifa Fahim oslobođen je optužbi. 2006 — Veće Evropske unije u Briselu imenovalo Kristijana Švarc-Šilinga za specijalnog predstavnika Evropske unije za Bosnu i Hercegovinu 2020 — Ujedinjeno Kraljevstvo i Gibraltar su se formalno povukli iz Evropske unije. 30. januar | 31. januar | 1. februar