|
|
 BL-755; IBL-755 i RBL-755 (Belovka) su kasetne avio bombe Britanske proizvodnje i to je u suštini jedna ista kasetna samo sa nekim malim unapređenjima i modifikacijama, te je tako i dobijala različite oznake kasetnih kontejnera. Mnogi ih zovu jedinstveno BL-755, bez obzira ne modifikovanu varijantu. Možda je bilo bolje da su na BL-755 stavljali samo dodatne oznake kao na primer: a, b i c, to bi jednostavnije bilo, ovako za obične korisnike deluje malo zbunjujuće, kada ima 3 različita tipa bombi, a u suštini to je jedna sa raznim unapređenjima i modifikacijama. Sve ove različitosti biće detaljnije opisane dole u opisu te kasetne bombe i objašnjeno u čemu se sastoje te male razlike ove tri iste bombe. Ova bomba BL-755 je avio bomba sa slobodnim padom razvijena u firmi Hunting Engineering Ltd, Reddings Wood, Ampthill, V. Britanija na osnovu zahteva RAF-a iz šezdesetih godina. Prvo testiranje ove bombe bilo je 1970. godine, a dve godine kasnije to jest 1972. godine ušla je u operativnu službu RAF-a. Namenjena je za uništavanje tenkova i ljudstva i nalazi se u naoružanju mnogih zemalja. Bomba je u proizvodnji od 1986.godine. Razvijena je po zahtevu da se stvori oružje visoke verovatnoće uništenja raznih malih tvrdih i mekih ciljeva, uz istovremeno znatno smanjen rizik za avion, pošto se odbacuje iz niskog brišućeg leta. Podvešava se na podkrilne i podtrupne nosače avio-bombi, a moguća su postavljanja na dva razmaka alki 250 mm što je podešeno za avione bivšeg istočnog bloka i 355,6 mm što je NATO standard, tako da zavisno od toga koliko avion ima podvesnih tačaka zavise i njegove mogućnosti za nošenje avio-bombi BL-755....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
BM-400 je modularna avio-bomba sa tri identična modula razvijena u firmi Thomson Brandt Armements, Boulogne-Billancourt, Francuska. Namenjena je za borbu protiv tenkova i lako oklopljenih vozila.
Opis
BM 400 predstavlja modularnu avio-bombu sa tri identična minsko-eksplozivna sredstva-modula (po 90 kg), namenjenih prvenstveno za protivoklopna dejstva po ciljevima u bliskoj vatrenoj podršci, a u cilju uništenja kako vojne tehnike, tako i žive sile protivnika. S obzirom da avio-bomba svojim modulima pokriva relativno veliku površinu, verovatnoća pogađanja cilja je relativno velika, pa se može koristiti i u uslovima slabe vidljivosti kada pilot nema neposredan vizuelni kontakt sa ciljem.
Po odbacivanju avio-bombe moduli se odvajaju od tela u intervalu koji se može unapred podesiti. Svaki modul je opremljen padobranom koji neutrališe progresivno kretanje modula koji zatim pada vertikalno. Po udaru u cilj modul eksplodira obrazujući zonu zasićenu kalibrisanim projektilima-gelerima....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 7. jul — Predsednik Haitija, Žovenel Moiz (na slici), ubijen je u napadu na njegovu privatnu rezidenciju u Port o Prensu.
- 5. jun — Naoružani napadači ubili su najmanje 100 civila u napadu na jedno selo na severu Burkine Faso.
- 22. maj — Dve osobe su ubijene, a osam je ranjeno u pucnjavi koja se dogodila u američkom gradu Mineapolisu.
- 19. maj — Beloruski vojni avion srušio se na zapadu te zemlje, a poginula su oba pilota.
- 14. maj — U ekploziji koja se dogodila u džamiji u Šakar Daru u Avganistanu poginulo je najmanje 12 ljudi, a nekoliko desetina je povređeno.
- 11. maj — U pucnjavi u školi u Kazanju poginulo je devet, a povređeno 32 ljudi.
- 9. maj — U bombaškim napadima na srednju školu u Kabulu poginulo je najmanje 55 osoba, dok je više od 150 osoba povređeno, mahom učenica škole.
- 8. maj — Brazilske snage bezbednosti likvidirale su 29 članova bande u faveli Žakarezinju u severnom delu Rio de Žaneira.
- 24. april — Američki predsednik Džo Bajden potpisao ukaz o priznavanju masovnih zločina nad Jermenima 1915. u Osmanlijskom carstvu kao genocid.
- 20. april — Predsednik Čada Idris Debi preminuo je od povreda zadobijenih tokom obilaska trupa na frontu u borbi protiv pobunjenika na severu zemlje.
- 16. april — Raul Kastro se povukao sa mesta prvog sekretara Komunističke partije Kube.
- 23. mart — Desetoro ljudi, među kojima jedan policajac, ubijeno je u pucnjavi u jednom supermarketu u američkoj državi Kolorado.
- 13. mart — Četvorica policajaca je ubijeno u pucnjavi naoružanih napadača u meksičkoj državi Zakatekas.
- 8. mart — Pri eksplozijama u vojnoj kasarni, najmanje 31 osoba poginula je u Ekvatorijalnoj Gvineji, a povređeno je približno 600 ljudi.
- 4. mart — Vojni helikopter se srušio na istoku Turske, poginulo je 9 osoba dok su 4 povređene.
- 26. februar — Pripadnici islamističke terorističke grupe Boko haram kidnapovali su više od 300 učenica iz jedne srednje škole unigerijskoj državi Zamfara.
- 18. februar — Sveti arhijerejski sabor SPC izabrao je mitropolitazagrebačko-ljubljanskog Porfirija Perića za 46. patrijarha Srpske pravoslavne crkve.
- 13. februar — Američki Senat je većinom glasova oslobodio bivšeg predsednika Donalda Trampa optužbi za navodno podsticanje pobune tokom nereda i upada u zgradu Kongresa 6. januara.
- 1. februar — Vojska Mjanmara je izvela puč i uhapsila predsednicu Vlade Aung San Su Ći, postavila generala za privremenog predsednika i proglasila vanredno stanje na godinu dana.
- 30. januar — Svih pet članova posade poginulo je prilikom rušenja vojnog helikoptera u planinskom području na istoku Kube.
- 29. januar — Najmanje 350 osoba je povređeno u sukobima policije i demonstranata u Tripoliju.
- 22. januar — Komandant trećeg korpusa Armije BiH Sakib Mahmuljin osuđen je na kaznu od 10 godina zatvora za zločine nad zarobljenim srpskim civilima i vojnicima na području Zavidovića i Vozuće 1995. godine.
- 21. januar — Najmanje 32 osobe su poginule u bombaškom napadu na jednu pijacu u Bagdadu.
- 16. januar — Najmanje dva pripadnika avganistanskih bezbednosnih snaga otvorila su vatru i ubila 12 kolega u provinciji Herat na zapadu zemlje.
- 14. januar — Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je opoziv odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa posle zauzimanja zgrade Kapitola čime je on postao prvi predsednik u istoriji SAD koji je opozvan dva puta.
- 6. januar — Demonstranti koji su se okupili u Vašingtonu upali su u zgradu Kongresa na Kapitolu, tokom nereda petoro ljudi je izgubilo život.
|
|
|
- 338. p. n. e. — Makedonska vojska predvođena Filipom II je porazila udruženu atinsku i tebansku vojsku u bici kod Heroneje, osiguravši tako makedonsku prevlast u Grčkoj i Egejskom moru.
- 216. p. n. e. — U bici kod Kane Hanibal je naneo najveći poraz rimskoj vojsci u istoriji.
- 461 — Zapadnorimskog cara Majorijana svrgao i posle pet dana pogubio vojskovođa Ricimer.
- 1492 — Kristifor Kolumbo je isplovio iz Lisabona ka Indiji prema zapadu. Otkrio je Bahame, Amerika 10. oktobra 1492.
- 1802 — Napoleon Bonaparta proglašen je „doživotnim konzulom“ Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.
- 1830 — Francuski kralj Šarl X Burbonski abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu.
- 1858 — Britanski parlament usvojio je zakon (India Bill) kojim je indijska vlada stavljena pod upravu britanske krune.
- 1903 — U Makedoniji započeo je Ilindenski ustanak za oslobođenje od turske vlasti.
- 1928 — Italija je potpisala 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Etiopijom.
- 1934 — Posle smrti nemačkog predsednika Paul fon Hindenburg, Hitler je sebe proglasio firerom (vođa) i preuzeo apsolutnu vlast.
- 1935 — Ujedinjeno Kraljevstvo je donela zakon prema kojem je reformisan sistem upravljanja u Indiji, odvojeni su Burma i Aden od Indije, garantovana veća lokalna samouprava u provincijama i formirano centralno zakonodavstvo u Nju Delhiju.
- 1939 — Albert Ajnštajn upozorio je američkog predsednika Ruzvelta da nemački naučnici rade na proizvodnji bombe sa uranijumom, posle čega su u SAD počeli (početkom 1940) istraživački radovi za proizvodnju nuklearne bombe.
- 1945 — Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vođa Staljin, predsednik SAD Truman i premijer Velike Britanije Atli postigli dogovor o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone posle Drugog svetskog rata.
- 1964 — Severnovijetnamski patrolni čamci su navodno otvorili vatru na američki razarač Medoks.
- 1980 — U eksploziji na železničkoj stanici u Bolonji poginulo je 85 i ranjeno više od 200 ljudi.
- 1990 — Iračka vojska je napala Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Ovaj događaj je bio povod za ostvarenje aspiracija SAD, kroz Zalivski rat, o stacioniranju velikog broja vojnika na Bliskom istoku zarad očuvanja dominacije nad proizvodnjom i distribucijom nafte.
- 1992 — Alžirske snage bezbednosti uhapsile su 50 naoružanih islamskih ekstremista i oduzele njihovo skladište oružja u kojem je pronađeno 150 bombi.
- 1994 — Pod pretnjom pooštravanja međunarodnih sankcija SR Jugoslaviji, vlada Srbije pozvala je vođe Republike Srpske da prihvate mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda.
- 1997 — Vođa najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor proglašen je predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodišnjeg građanskog rata okončana borba za vlast u zemlji.
- 2001 — Srbin, general Radislav Krstić osuđen je u Hagu na 46 godina zatvora zbog masakra nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995.
1. avgust | 2. avgust | 3. avgust
|
|
