Vojna Enciklopedija:Vodič za pisanje boljih članaka (biografije)

Iz Vojne Enciklopedije
Ово је најновија верзија ове странице; нема одобрених измена.
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted

Стилска правила
Стилски приручник
Додатни приручници

Скраћенице
Биографије
Велика слова
Датуми и бројеви
Наслови
Везе
Математика
Изговор
Братски пројекти
Имена

Приручници за чланке

Вишезначне одреднице

Остали приручници

Како се мења страна
Упутство за изглед
Наслови
Категоризација
Категоризација биографија
Цитирање
Објасните жаргон
Фусноте
Водич за писање бољих чланака
Спискови
Музички примери
Правила именовања
Упутство за слике
Делови
Технички термини и дефиниције
Речи за избегавати
Писање о измишљеним ликовима


Cilj ovog Priručnika stila je da obezbijedi smjernice za održavanje vizuelnih i tekstualnih doslednosti u biografskim člancima, kao i u postojećim člancima s biografskim podacima. Održavanje doslednosti omogućava da se Vojna Enciklopedija koristi lakše.

Uvod

Uvod treba da sadrži:

  1. ime i titulu, ukoliko ima (vidi: Pravila imenovanja);
  2. datume rođenja i smrti, ukoliko su poznati (vidi: Priručnik stila/Datumi i brojevi);
  3. dodatak (prebivalište, nacionalnost, ili narodnost);
    1. u većini savremenih slučaja to će značiti ona zemlja u kojoj je osoba državljanin ili stanovnik, ili je osoba bila državljanin te zemlje kada je postala značajna;
    2. etnička pripadnost ili seksualnost ne bi trebala biti istaknuta u uvodu, osim ako je relevantna za značaj subjekta. Slično tome, prethodne nacionalnosti i/ili države rođenja ne bi trebale biti pomenute u uvodnoj rečenici, osim ako su relevantni za značaj subjekta.
  4. šta je osoba uradila;
  5. zašto je osoba značajna.

Primeri:

  • Kleopatra VII Filopator (Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted, decembar, 70. p. n. e. ili januar, 69. p. n. e. — oko 12. avgusta, 30. p. n. e.) bila je kraljica helenističkog Egipta iz dinastije Ptolemejida i poslednji egipatski faraon.
  • Frančesko Petrarka (1304—1374) bio je italijanski pesnik na narodnom i latinskom jeziku, humanizam|humanista, autor Kanconijera. Smatra se da je zaslužan za naziv pojma „Renesansa“ i zasnivanje koncepta mračnog doba.
  • Meri Haris Džons (1. avgust 1830 — 30. novembar 1930), poznatija kao „Majka Džons“, bila je poznati američki borac za radnička prava i društveni organizator.

Više o smernicama, kako treba pisati uvodni deo možete pronaći na strani: Uvodni deo. Recimo, tačni datumi rođenja i smrti su svakako važni podaci da bi osoba bila opisana, ali ako su ti podaci već navedeni u telu teksta ili u kutijici, onda je sasvim dovoljno da se u zagradama u prvoj rečenici navedu samo godine rođenja i smrti. Mesta rođenja i smrti trebaju navesti u zagradama, ukoliko su poznati, kao i u telu uvodnog dela, ako su relevantni za život i delo osobe.

Imena

Детаљније: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted

Iako naslov članka treba da bude po imenu pod kojim je osoba poznata, u uvodnom delu teksta treba navesti puno ime osobe, ukoliko je poznato. Kod mnogih naroda, u svakodnevnom govoru ili pozivanju na neku osobu se ne koristi njeno puno ime, ali bi članak ipak trebalo da počne sa punim imenom. Na primer:

U nekim slučajevima može se desiti da je osoba legalno promenila svoje ime u nekom trenutku nakon rođenja. U ovim slučajevima je potrebno nevesti i ime koje je osoba stekla po rođenju:

Devojačko prezime

Uobičajeno je da se navede devojačko prezime, odnosno prezime stečeno po rođenju, ženske osobe koja je poznatija pod svojim venčanim prezimenom, na primer:

Sledeća alternativna forma: Svetlana Ceca (Veličković) Ražnatović se takođe smatra opšte prihvaćenom.
Na žensku osobu, kao na bilo koju drugu osobu, treba se pozivati pod njenim najuobičajnijim imenom, a ono ne mora nužno da bude venčano prezime koje je prihvatila od svog supruga.

Nasleđeno ime od roditelja ili prethodnika

U ovom slučaju navodimo ime i dodajemo na kraj reč „mlađi“, „stariji“ ili umećemo i dodajemo na kraj rimski (redni) broj, bez odvajanja zapetom. Primeri:

Pseudonim i umetničko ime

Za osobe koje su poznatije po pseudonimu nego po pravnom imenu, pravno ime bi trebalo navesti prvo u članku, a zatim i pseudonim. Ovu praksu bi trebalo primenjivati iako je sam članak imenovan po pseudonimu:

  • Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara ili samo Če ...

Alternativna forma, gde je pravno ime nevedeno u apoziciji pseudonimu se takođe smatra prihvatljivom.

  • Mark Tven, rođen kao Semjuel Lenghorn Klemens (Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted; Florida, 30. novembar 1835. - Reding, 21. april 1910), je bio američki književnik.

Nije uvek potrebno navoditi u tekstu zašto se naslov članka i ime u prvoj rečenici teksta razikuju. Ipak, treba voditi računa da se izbegnu slučajevi kada gde osoba uglavnom ne koristi sva svoja imena ili gde koja je zapravo promenila svoje ime. Dakle, uvodna rečenica u tim slučajevima može da glasi umesto: „Džoni Rid „Džon“ Edvards (rođen 10. juna 1953) ...“ kao „Džon Edvards je rođen sa imenom Džoni Rid Edvards“.
Kada je ime za naslov članka utvrđeno, ne zaboravite da napravite preusmerenja ka članku koristeći puno lično ime i druga imena. Na primer, „Semjuel Lenghorn Klemens“ treba biti dodato kao preusmerenje na članak „Mark Tven“. Ovo će sprečiti druge (manje iskusne korisnike) da kasnije greškom započnu članak pod punim imenom. Ovakvo navođenje takođe omogućava da se stavi do znanja budućim urednicima da skraćeni naziv nije slučajno izabran, već da je pažljivo isplanirano.

Počasni prefiks imenu (titula)

Uključivanje nekih počasnih zvanja kao prefiksa imenu i pojedini stilovi koji se koriste se ponekad smatraju kontroverznim na Vojnoj Enciklopediji. Vojna Enciklopedija pravi razliku između sledeće četiri grupe: plemići, vladini zvaničnici, članovi kraljevskih porodica i sveštenstva, i drugi pojedinci. Pogledajte Pravila imenovanja/Ljudi/Plemstvo za upotrebu u naslovu članka.

Akademska zvanja

Članovi kraljevskih porodica bez prezimena

Većina kraljevskih porodica nemaju prezimena, a veliki broj onih koji ipak imaju prezime, imaju lična prezimena koja se razlikuju među članovima istog kraljevskog doma. Na primer, različiti članovi kraljevskog doma Vindzor imaju niz prezimena: Vindzor, Mountbaten-Vindzor, itd. Čarls, princ od Velsa, na primer, ne zove se Čarls Vindzor, već Čarls Mountbaten-Vindzor, kao i ostali njegovi potomci i sva njegova deca. Međutim, mnogi njegovi rođaci imaju nose prezime Vindzor ili neka druga prezimena. Slično, u kraljevskoj lozi Habzburga postoje drugačija prezimena nekih članova od prezimena Habzburg / Habzburg-Loren.

U prvoj rečenici teksta je potrebno navesti prezime ako je poznato, na primer, Čarls Filip Artur Džordž Mountbaten-Vindzor (Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted). Ali ne treba automatski pretpostavljati da se ime kraljevske porodice određuje prema ličnom prezimenu nekog od njenih članova. U mnogim slučajevima to nije slučaj. Da bi sve bilo jasno, članak bi trebao početi u obliku „{plemićka titula} {ime} {redni broj, ako postoji} (puno ime i prezime (+ prezime ako je poznato, ali ne i za monarha)“ sa punim imenom koje nema tekstualni format (kurziv, podebljanje), dok je ostatak podebljan (3x' - 3 apostrofa). U praksi, to znači da bi na primer članak o britanskoj kraljici Elizabeti trebao početi sledećim tekstom: „Elizabeta II (Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted; ... )“. Koristeći ovaj format jasno se prikazuju najvažnije informacije, bez nepotrebnih viškova. Ostali podaci o plemićkim titulama bi trebali da se navedu u listi namenjenoj za to po hronološkom redosledu.

Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com//index.php?title=Vojna_Enciklopedija:Vodič_za_pisanje_boljih_članaka_(biografije)&oldid=8202”