Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika

Sjajan članak Kaseta grafitne bombe BLU-114/B. Grafitna bomba (poznata i kao zamračujuća bomba ()) je nesmrtonosno oružje koje se upotrebljava za onesposobljavanje protivničkog elektro-energetskog sistema. Grafitna bomba BLU-114/B je jedna od retkih kasetnih bombi koja je izuzeta iz konvencije o zabrani kasetne municije. Kao što se zna konvencija je doneta zbog velikog stradanja civila od kasetnih bombi, dok ova bomba nije opasna po ljudski život, ali može veliku štetu da nanese elekto postrojenjima zašta je i namenjena. Grafitna bomba funkcioniše tako što iznad električnih vodova raspršuje oblak izuzetno finih grafitnih vlakana koji u dodiru sa naponskim kablovima izazivaju kratak spoj i prekid u snabdevanju električnom energijom. Ona ne uništava elektro-instalacije, već samo privremeno onesposobljava napajanje električnom energijom zbog čega je idelna za vazdušne operacije nakon kojih sledi kopnena kampanja zato što oslobađa okupacione snage složenih radova na rekonstrukciji elektro-energetskog sistema. Grafitne bombe proizvode dejstvo samo na naponskim kablovima koji nemaju izolaciju. Ovde treba pomenuti da kasetne bombice BLU-114/B su smeštene u kasetne dispenzere SUU-65/B ili SUU-66/B, i oni ih razbacuju iznad distributivnih postrojenja sistema napajanja. Nakon izbacivanja malih kasetnih BLU-114/B iz kontejnera, gde padaju do određene visine gde odrađuje upaljač sa malim eksplozivnim nabojem, taman tolikim samo da otvori košuljicu ili oplatu male kasetne bombice i onda iz nje ispadaju kalemovi od kojih se fragmenti takvih niti pri kontaktu sa elementima napajanja strujom uzrokuju višestruke kratke spojeve u mreži. Ako su takvi objekti ili uređaji visokog napona, kratki spojevi mogu dovesti do stvaranja električnog (kuršlusa) prekida napajanja, uzrokujući značajnu štetu na opremi i stvarajući požare, požari takođe mogu započeti i zbog pregrevanja opreme ili provodnika. Nakon upotrebe takvih bombi potrebno je posebno čišćenje teritorije, jer se u suprotnom vlakna mogu ponovo podići usled vetra i doneti u energetske objekte. Ovde još treba pomenuti da sistemi koji imaju grafitne bombe su: CBU-94/B; CBU-102/B; CBU-116/B CBU-118/B; AGM-154A; "Kit-2" Tomahawk i drugi.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak Termos bomba je bio neformalni naziv za AR-4, kasetnu bombu koju su koristile italijanske vazduhoplovne snage tokom Drugog svetskog rata. Veliki broj je korišćen protiv Malte i na Bliskom Istoku. Ime je dobila od Engleza koji su se susretali sa ovom bombom na ratištima severne Afrike, zbog očigledne sličnosti sa termos bocom prozvali su je termos bomba. Bomba je bila cilindričnog oblika dugačka 31 centimetar i napravljenog od čelika (telo) i aluminijuma (gornji deo) i teška je bila 3,68 kg. Opremljena je mehaničkim upaljačem kompanije Costruzioni Meccaniche Societa Romana koji je konstruisan da ne eksplodira od udara na zemlju, nego je bio jako osetljiv na kretanje / vibracije ili samo pomeranje bombice. Bomba je mogla da eksplodirala i pri najmanjem kretanju u blizini same bombice. Njeno dejstvo je bilo smrtonosno u radijusu od oko 35 m i ranjavajuće do maksimalnih 90 m. Zbog opasnosti da neko ne nastrada od Termosove neeksplodirane bombe i one bi bile uništavane tamo gde su i pale. Bilo je nekoliko metoda za uništavanje, a jedan od njih je bio pričvršćivanjem dugačkog konopca za bombicu i iz nekog zaklona se povlačila bombica koja se pri pomeranju aktivirala, drugi metod je detonacijom malog eksplozivnog punjenja koji se postavlja pored njih. Kasnija varijanta upaljača imale su dugo odlaganje, koje bi se pokrenulo između 60 i 80 sati nakon što se upaljač naoružao. Korišćenje Termos AR-4 kasetnih bombi u konfliktima 1940-1943: Italijani su 14. septembra 1940. izveli svoj prvi borbeni let sa kasetnim bombama gde su termos kasetnim bombama zasuli britanske trupe u Egiptu kod mesta Bakuša i Nagamisa. Velika većina tih bombi je eksplodirala prilikom pomeranja. Ubrzo zatim usledilo je čišćenje terena gde je tom prilikom stradao jedan oficir i 4 vojnika. Takođe su Italijani u januaru 1941. godine, zasipali kasetnim bombama obale Libije između Derna i Tobruka, u pokušaju da spreče savezničku vojsku u njihovom napredovanju. A naročito velika količina kasetnih termos bombi je korišćeno tokom opsade Tobruka u aprilu i maju 1941. godine. Takođe su Italijani bacili veće veće količine kasetnih termos bombi na Maltu tokom drugog svetskog rata.... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске. 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. 4. март — У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби. У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну специјалну операцију на Украјину. Украјина прогласила ратно стање. 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. Na današnji dan 1481 — Турски војници су после дуже опсаде заузели Нови, а Херцеговина је ушла у састав Османског царства. 1542 — Шест дана стара Марија Стјуарт је наследила престо Шкотске. 1782 — Браћа Монголфје су у Авињону први пут извели експеримент са балоном пуњеним врућим ваздухом. 1819 — Алабама је примљена у Унију као 22. америчка држава. 1822 — У Верони завршен Конгрес Свете Алијансе на којем је одлучено о интервенцији против грађанске револуције у Шпанији. Помоћ Грчкој у борби за ослобођење од Турске није изгласана. 1836 — Усвајањем одлуке „прозебле конвенције” незванично је завршен Толидски рат између Охаја и суседне територије Мичиген. 1911 — Норвешки истраживач Роалд Амундсен је постао први човек који је стигао на Јужни пол. 1916 — Грађани Данске су на референдуму гласали да Данска Западна Индија буде продата САД за 25 милиона долара. 1918 — Фридрих Карл је одбио да буде краљ Финске због свог немачког порекла по крају Првог светског рата. 1927 — Уједињено Краљевство признала независност Ирака и подржала пријем те земље у Лигу народа. 1937 — Јапан успоставио марионетску кинеску владу у Пекингу. 1939 — Лига народа искључила СССР због агресије на Финску. 1939 — У сукобима током демонстрација радника и студената Београдског универзитета са полицијом и жандармеријом у Београду убијено је 9 особа. 1959 — Архиепископ Макариос III је постао први председник Кипра. 1962 — Сонда Маринер 2 је постала прва летеница која је успешно извршила планетарно сусретање прошавши поред Венере. 1962 — Кенет Каунда у Северној Родезији формирао прву владу којом су доминирали Африканци. 1981 — Кнесет је проширио израелске законе, надлежности и управу на Голанску висораван, чиме је фактички анектирао територију коју је освојио од Сирије у рату 1967. 1989 — Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за председника Чилеа на првим слободним изборима у тој земљи од 1970. Претходни демократски изабран шеф државе, социјалиста Салвадор Аљенде, убијен у војном пучу 1973, а на власт је дошао генерал Аугусто Пиноче. 1994 — Председник Републике Српске Радован Караџић затражио од бившег председника САД Џимија Картера да посредује у постизању мира у Босни и Херцеговини. 1995 — У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у Дејтону, САД. Потписе на споразум ставили председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић. Тим споразумом БиХ подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску, а надгледање спровођења мира поверено снагама НАТО. 1998 — У оружаном нападу маскираних особа на кафић у центру Пећи на Косову убијено шест младића српске националности. 1998 — У сукобу Војске Југославије и наоружаних Албанаца у близини Призрена погинуло 36 Албанаца, шест повређено. 2001 — Тужилаштво Међународног суда за ратне злочине у Хагу објавило оптужницу против генерала Војске Републике Српске Винка Пандуревића, оптуженог геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995. 2008 — Ирачки новинар Мунтазар ел Зејди је гађао ципелом америчког председника Џорџа Буша на конференцији за штампу. 2012 — 28 особа је убијено у пуцњави у основној школи у месту Њутаун у америчкој савезној држави Конектикат. 13. децембар | 14. децембар | 15. децембар