Grafitna bomba

Iz Vojne Enciklopedije
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
BLU-114/B
Kaseta grafitne bombe BLU-114/B.

Vrsta Kasetna bomba
Država porekla SAD
Istorija upotrebe
U upotrebi u SAD
Istorija proizvodnje
Razdoblje proizvodnje 1994. godine
Verzije BLU-114/B
Svojstva
Dužina 200 mm
Masa 1 kg
Širina 70 mm
Kapacitet redenika 202
Kontejner teži: 304 kg
Детаљније: Kasetna bomba
Детаљније: CBU-94 i CBU-102

Grafitna bomba (poznata i kao zamračujuća bomba (енгл. Blackout Bomb)) je nesmrtonosno oružje koje se upotrebljava za onesposobljavanje protivničkog elektro-energetskog sistema.

Grafitna bomba BLU-114/B je jedna od retkih kasetnih bombi koja je izuzeta iz konvencije o zabrani kasetne municije. Kao što se zna konvencija je doneta zbog velikog stradanja civila od kasetnih bombi, dok ova bomba nije opasna po ljudski život, ali može veliku štetu da nanese elekto postrojenjima zašta je i namenjena.

Grafitna bomba funkcioniše tako što iznad električnih vodova raspršuje oblak izuzetno finih grafitnih vlakana koji u dodiru sa naponskim kablovima izazivaju kratak spoj i prekid u snabdevanju električnom energijom. Ona ne uništava elektro-instalacije, već samo privremeno onesposobljava napajanje električnom energijom zbog čega je idelna za vazdušne operacije nakon kojih sledi kopnena kampanja zato što oslobađa okupacione snage složenih radova na rekonstrukciji elektro-energetskog sistema.

Grafitne bombe proizvode dejstvo samo na naponskim kablovima koji nemaju izolaciju.

Ovde treba pomenuti da kasetne bombice BLU-114/B su smeštene u kasetne dispenzere SUU-65/B ili SUU-66/B[1], i oni ih razbacuju iznad distributivnih postrojenja sistema napajanja. Nakon izbacivanja malih kasetnih BLU-114/B iz kontejnera, gde padaju do određene visine gde odrađuje upaljač sa malim eksplozivnim nabojem, taman tolikim samo da otvori košuljicu ili oplatu male kasetne bombice i onda iz nje ispadaju kalemovi od kojih se fragmenti takvih niti pri kontaktu sa elementima napajanja strujom uzrokuju višestruke kratke spojeve u mreži. Ako su takvi objekti ili uređaji visokog napona, kratki spojevi mogu dovesti do stvaranja električnog (kuršlusa) prekida napajanja, uzrokujući značajnu štetu na opremi i stvarajući požare, požari takođe mogu započeti i zbog pregrevanja opreme ili provodnika. Nakon upotrebe takvih bombi potrebno je posebno čišćenje teritorije, jer se u suprotnom vlakna mogu ponovo podići usled vetra i doneti u energetske objekte.

Ovde još treba pomenuti da sistemi koji imaju grafitne bombe su: CBU-94/B; CBU-102/B; CBU-116/B CBU-118/B; AGM-154A; "Kit-2" Tomahawk i drugi.

Opis[уреди | уреди извор]

BLU-114/B je specijalna municija za napad na elektroenergetsku infrastrukturu. Iako se o ovom visoko klasifikovanom oružju zna vrlo malo, on navodno funkcioniše tako što raspršuje veliki broj municije koja zauzvrat rasipa veliki broj hemijski tretiranih karbonskih grafitnih filamenata koji kratkoročno izbacuju iz upotrebe opremu za distribuciju električne energije kao što su transformatori i komutacione stanice. Oružje se ponekad naziva i "mekom bombom", jer su njegovi efekti uglavnom ograničeni na ciljano postrojenje sa električnom energijom, uz minimalan rizik kolateralne štete.

Svaka mala bomba-kaseta BLU-114/B snabdevena je sopstvenim tempirnim upaljačem sa satnim mehanizmom koji nakon izabranog vremena aktiviranja odbravljuje "poklopac" na čelu kasete. Snažna spiralna konusna opruga potiskuje iz kasete kaleme (kojih ima u svakoj kaseti BLU-114/B po 147 komada) sa namotanim elektroprovodnim vlaknima.

Usled sila potisne opruge kombinovane sa odgovarajućom masom kalema počinje razmotavanje elektroprovodnih vlakana i formiranje fine mreže iznad visokonaponskih postrojenja ili vodova. U momentu pada vlakana na elemente i vodove pod naponom, nastaju kratki spojevi između elemenata različitih faza ili uzemljenja, što dovodi do žarenja-pregorevanja i isparenja metaliziranog sloja (grafitnog vlakna i aluminijumskog sloja) niti filamenata. Od isparenja se stvara jonizovani kanal (a od velikog broja vlakana, jonizovani oblak) koji je sposoban da provodi struju. U tom trenutku se kroz taj oblak stvara snažan električni udar i varničenje, odnosno vrši se električno pražnjenje praćeno intenzivnim svetlosnim bljeskom. Trajanje električnog pražnjenja uslovljeno je reakcijom trostepenih sigunosnih sistema, koji razdvajaju izvore napajanja (elektranu) od prenosne mreže. U ovom momentu nastaju veliki problemi u samoj elektrani čiji agregati ostaju bez radnog opterećenja a postrojenje (turbine) još uvek raspolažu sa ogromnom energijom koju treba brzo osloboditi.

Pri dejstvu sa ovim kasetnim avio-bombama, uočeno je i sledeće: manji deo provodnih vlakana, pada na elemente postrojenja pod naponom izazivajući kratke spojeve i automatsko isključenje elektroenergetskog sistema. Veći deo vlakana pada po elementima sistema koji nisu pod naponom, a najveći deo u vidu delimično ili potpuno nerazvijenih ili ne otvorenih kaseta- završava na tlu ispod ili oko postrojenja. Za ponovno uključenje postrojenja u rad, neophodno je potpuno uklanjanje svih vlakana sa "napadnutog" postrojenja. Tu su stručnjaci stekli dragocena iskustva za vrlo brzo i efikasno uklanjanje vlakana.

Kada nije postignut zahtevani učinak paralisanja elektroenergetskog sistema pomoću "grafitnih" avio-bombi, primenjena je druga faza - fizičko razaranje i uništavanje sistema trafo stanica i prenosnih dalekovoda, upotrebom vođenih avio-bombi razornog i zapaljivog dejstva.

Korišćenje CBU-94 ili CBU-102 u konfliktima[уреди | уреди извор]

1990-1991:[2] U Iraku i Kuvajtu su SAD i njeni saveznici bacili 61.000 kontejnera avio kasetnih bombi, koji sadrže oko 20 miliona bombica. U ovom ratu nije upotrebljena baš ova bomba, ali je prvi put u istoriji nekog konflikta upotrebljena kasetna avio-bombi sa grafitno-karbonskim vlaknima u operaciji "Pustinjska oluja" ( Desert strom) u napadu na iračka elektroenergetska postrojenja, Napad je izvršen januara 1991,godine po el. centrali "Al Rašid" (Al Rashid) i energetskim postrojenjima u Beji, što je uzrokovalo paralizu gotovo kompletnog elektroenergetskog sistema. Tada su se takozvane meke bombe rasule pomoću krstarećih raketa Tomahawk BGM-109 TLAM D u čiji se bojevi kompleks smešta 4 kontejnera sa 166 komada malih bombi. Tada su Iračani koristili privremeno isključivanje izvora električne struje iz sistema snabdevanja energijom kao mere zaštite u periodu tokom koga je ostala pretnja od upotrebe takvih projektila.

1999:[2] Jugoslaviju (koju su tada činile Srbija sa autonomnom pokrajinom Kosovo i Crna Gora ) su NATO snage SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Holandije bacile 1.765 kontejnera sa 295.000 bombica, od kojih se procenjuje da 33 hiljade nije eksplodiralo i da zauzimaju površinu od oko 31 km². U ovom ratu je prvi put upotrebljena kasetna bombica tipa BLU-114/B koju je koristio borbeni avion F-117A najthok, u noći 2. maja 1999. u operaciji „ALLIED FORCE“ protiv Srbije. Kao rezultat napada više od 70% zemlje je ostalo bez osvetljenja, a kasnije je to opet korišćeno i u noći 7. maja 1999. godine. Međutim, zahvaljujući efikasnoj reakciji službi za održavanje, snabdevanje električnom energijom je, u pojedinim delovima zemlje, uspostavljeno za manje od 24 časa od trenutka napada. U daljem toku operacije Saveznička sila NATO avijacija je za napad na dalekovode i trafo-stanice koristila konvencionalna borbena sredstva koja su izazivala trajna oštećenja instalacija.

2003:[2] U Avganistanu su ponovo korišćeni gde su bačene nekoliko CBU-94 gde su tanka vlakna na dalekovodima oštetila transformatore i oštetile elektranu u Kabulu, izazivajući kratke spojeve prilikom pokušaja napajanja naponskim mrežama.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]