Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika

Sjajan članak Kaseta grafitne bombe BLU-114/B. Grafitna bomba (poznata i kao zamračujuća bomba ()) je nesmrtonosno oružje koje se upotrebljava za onesposobljavanje protivničkog elektro-energetskog sistema. Grafitna bomba BLU-114/B je jedna od retkih kasetnih bombi koja je izuzeta iz konvencije o zabrani kasetne municije. Kao što se zna konvencija je doneta zbog velikog stradanja civila od kasetnih bombi, dok ova bomba nije opasna po ljudski život, ali može veliku štetu da nanese elekto postrojenjima zašta je i namenjena. Grafitna bomba funkcioniše tako što iznad električnih vodova raspršuje oblak izuzetno finih grafitnih vlakana koji u dodiru sa naponskim kablovima izazivaju kratak spoj i prekid u snabdevanju električnom energijom. Ona ne uništava elektro-instalacije, već samo privremeno onesposobljava napajanje električnom energijom zbog čega je idelna za vazdušne operacije nakon kojih sledi kopnena kampanja zato što oslobađa okupacione snage složenih radova na rekonstrukciji elektro-energetskog sistema. Grafitne bombe proizvode dejstvo samo na naponskim kablovima koji nemaju izolaciju. Ovde treba pomenuti da kasetne bombice BLU-114/B su smeštene u kasetne dispenzere SUU-65/B ili SUU-66/B, i oni ih razbacuju iznad distributivnih postrojenja sistema napajanja. Nakon izbacivanja malih kasetnih BLU-114/B iz kontejnera, gde padaju do određene visine gde odrađuje upaljač sa malim eksplozivnim nabojem, taman tolikim samo da otvori košuljicu ili oplatu male kasetne bombice i onda iz nje ispadaju kalemovi od kojih se fragmenti takvih niti pri kontaktu sa elementima napajanja strujom uzrokuju višestruke kratke spojeve u mreži. Ako su takvi objekti ili uređaji visokog napona, kratki spojevi mogu dovesti do stvaranja električnog (kuršlusa) prekida napajanja, uzrokujući značajnu štetu na opremi i stvarajući požare, požari takođe mogu započeti i zbog pregrevanja opreme ili provodnika. Nakon upotrebe takvih bombi potrebno je posebno čišćenje teritorije, jer se u suprotnom vlakna mogu ponovo podići usled vetra i doneti u energetske objekte. Ovde još treba pomenuti da sistemi koji imaju grafitne bombe su: CBU-94/B; CBU-102/B; CBU-116/B CBU-118/B; AGM-154A; "Kit-2" Tomahawk i drugi.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak Termos bomba je bio neformalni naziv za AR-4, kasetnu bombu koju su koristile italijanske vazduhoplovne snage tokom Drugog svetskog rata. Veliki broj je korišćen protiv Malte i na Bliskom Istoku. Ime je dobila od Engleza koji su se susretali sa ovom bombom na ratištima severne Afrike, zbog očigledne sličnosti sa termos bocom prozvali su je termos bomba. Bomba je bila cilindričnog oblika dugačka 31 centimetar i napravljenog od čelika (telo) i aluminijuma (gornji deo) i teška je bila 3,68 kg. Opremljena je mehaničkim upaljačem kompanije Costruzioni Meccaniche Societa Romana koji je konstruisan da ne eksplodira od udara na zemlju, nego je bio jako osetljiv na kretanje / vibracije ili samo pomeranje bombice. Bomba je mogla da eksplodirala i pri najmanjem kretanju u blizini same bombice. Njeno dejstvo je bilo smrtonosno u radijusu od oko 35 m i ranjavajuće do maksimalnih 90 m. Zbog opasnosti da neko ne nastrada od Termosove neeksplodirane bombe i one bi bile uništavane tamo gde su i pale. Bilo je nekoliko metoda za uništavanje, a jedan od njih je bio pričvršćivanjem dugačkog konopca za bombicu i iz nekog zaklona se povlačila bombica koja se pri pomeranju aktivirala, drugi metod je detonacijom malog eksplozivnog punjenja koji se postavlja pored njih. Kasnija varijanta upaljača imale su dugo odlaganje, koje bi se pokrenulo između 60 i 80 sati nakon što se upaljač naoružao. Korišćenje Termos AR-4 kasetnih bombi u konfliktima 1940-1943: Italijani su 14. septembra 1940. izveli svoj prvi borbeni let sa kasetnim bombama gde su termos kasetnim bombama zasuli britanske trupe u Egiptu kod mesta Bakuša i Nagamisa. Velika većina tih bombi je eksplodirala prilikom pomeranja. Ubrzo zatim usledilo je čišćenje terena gde je tom prilikom stradao jedan oficir i 4 vojnika. Takođe su Italijani u januaru 1941. godine, zasipali kasetnim bombama obale Libije između Derna i Tobruka, u pokušaju da spreče savezničku vojsku u njihovom napredovanju. A naročito velika količina kasetnih termos bombi je korišćeno tokom opsade Tobruka u aprilu i maju 1941. godine. Takođe su Italijani bacili veće veće količine kasetnih termos bombi na Maltu tokom drugog svetskog rata.... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. mart — Podsekretar za politička pitanja Sjedinjenih Američkih Država Viktorija Njuland priznala je da su SAD posedovale biolabaratorije u Ukrajini isključivo u domenu medicinskih istraživanja i pozvala ukrajinske vlasti da hitno uništi labaratorijske prostorije da ne bi pale u posed ruske vojske. 7. mart — Rusija i Kina optužile su Sjedinjene Američke Države da samo u Ukrajini poseduju 26 labaratorija za razvoj nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, a da širom sveta poseduju preko 200 sličnih labaratorija za razvoj biološkog oružja od čega najviše u državama u neposrednoj blizini granica prve dve države. 4. mart — U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena. Vlada Malija je pokrenula krivični postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, protiv Francuske zbog sumnji u umešanost njihovih tajnih službi. U samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 56 ljudi, a povređeno je skoro 200. 24. februar — Ruska Federacija je pokrenula vojnu specijalnu operaciju na Ukrajinu. Ukrajina proglasila ratno stanje. 4. januar — Pet nuklearnih sila — Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska — objavile su izjavu o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. Na današnji dan 1481 — Turski vojnici su posle duže opsade zauzeli Novi, a Hercegovina je ušla u sastav Osmanskog carstva. 1542 — Šest dana stara Marija Stjuart je nasledila presto Škotske. 1782 — Braća Mongolfje su u Avinjonu prvi put izveli eksperiment sa balonom punjenim vrućim vazduhom. 1819 — Alabama je primljena u Uniju kao 22. američka država. 1822 — U Veroni završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno o intervenciji protiv građanske revolucije u Španiji. Pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Turske nije izglasana. 1836 — Usvajanjem odluke „prozeble konvencije” nezvanično je završen Tolidski rat između Ohaja i susedne teritorije Mičigen. 1911 — Norveški istraživač Roald Amundsen je postao prvi čovek koji je stigao na Južni pol. 1916 — Građani Danske su na referendumu glasali da Danska Zapadna Indija bude prodata SAD za 25 miliona dolara. 1918 — Fridrih Karl je odbio da bude kralj Finske zbog svog nemačkog porekla po kraju Prvog svetskog rata. 1927 — Ujedinjeno Kraljevstvo priznala nezavisnost Iraka i podržala prijem te zemlje u Ligu naroda. 1937 — Japan uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu. 1939 — Liga naroda isključila SSSR zbog agresije na Finsku. 1939 — U sukobima tokom demonstracija radnika i studenata Beogradskog univerziteta sa policijom i žandarmerijom u Beogradu ubijeno je 9 osoba. 1959 — Arhiepiskop Makarios III je postao prvi predsednik Kipra. 1962 — Sonda Mariner 2 je postala prva letenica koja je uspešno izvršila planetarno susretanje prošavši pored Venere. 1962 — Kenet Kaunda u Severnoj Rodeziji formirao prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci. 1981 — Kneset je proširio izraelske zakone, nadležnosti i upravu na Golansku visoravan, čime je faktički anektirao teritoriju koju je osvojio od Sirije u ratu 1967. 1989 — Opozicioni lider Patrisio Ajlvin izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabran šef države, socijalista Salvador Aljende, ubijen u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Augusto Pinoče. 1994 — Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera da posreduje u postizanju mira u Bosni i Hercegovini. 1995 — U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Potpise na sporazum stavili predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević. Tim sporazumom BiH podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno snagama NATO. 1998 — U oružanom napadu maskiranih osoba na kafić u centru Peći na Kosovu ubijeno šest mladića srpske nacionalnosti. 1998 — U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo 36 Albanaca, šest povređeno. 2001 — Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu objavilo optužnicu protiv generala Vojske Republike Srpske Vinka Pandurevića, optuženog genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. 2008 — Irački novinar Muntazar el Zejdi je gađao cipelom američkog predsednika Džordža Buša na konferenciji za štampu. 2012 — 28 osoba je ubijeno u pucnjavi u osnovnoj školi u mestu Njutaun u američkoj saveznoj državi Konektikat. 13. decembar | 14. decembar | 15. decembar