|
|
 Kaseta grafitne bombe BLU-114/B. Grafitna bomba (poznata i kao zamračujuća bomba (Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)) je nesmrtonosno oružje koje se upotrebljava za onesposobljavanje protivničkog elektro-energetskog sistema.
Grafitna bomba BLU-114/B je jedna od retkih kasetnih bombi koja je izuzeta iz konvencije o zabrani kasetne municije. Kao što se zna konvencija je doneta zbog velikog stradanja civila od kasetnih bombi, dok ova bomba nije opasna po ljudski život, ali može veliku štetu da nanese elekto postrojenjima zašta je i namenjena.
Grafitna bomba funkcioniše tako što iznad električnih vodova raspršuje oblak izuzetno finih grafitnih vlakana koji u dodiru sa naponskim kablovima izazivaju kratak spoj i prekid u snabdevanju električnom energijom. Ona ne uništava elektro-instalacije, već samo privremeno onesposobljava napajanje električnom energijom zbog čega je idelna za vazdušne operacije nakon kojih sledi kopnena kampanja zato što oslobađa okupacione snage složenih radova na rekonstrukciji elektro-energetskog sistema.
Grafitne bombe proizvode dejstvo samo na naponskim kablovima koji nemaju izolaciju.
Ovde treba pomenuti da kasetne bombice BLU-114/B su smeštene u kasetne dispenzere SUU-65/B ili SUU-66/B, i oni ih razbacuju iznad distributivnih postrojenja sistema napajanja. Nakon izbacivanja malih kasetnih BLU-114/B iz kontejnera, gde padaju do određene visine gde odrađuje upaljač sa malim eksplozivnim nabojem, taman tolikim samo da otvori košuljicu ili oplatu male kasetne bombice i onda iz nje ispadaju kalemovi od kojih se fragmenti takvih niti pri kontaktu sa elementima napajanja strujom uzrokuju višestruke kratke spojeve u mreži. Ako su takvi objekti ili uređaji visokog napona, kratki spojevi mogu dovesti do stvaranja električnog (kuršlusa) prekida napajanja, uzrokujući značajnu štetu na opremi i stvarajući požare, požari takođe mogu započeti i zbog pregrevanja opreme ili provodnika. Nakon upotrebe takvih bombi potrebno je posebno čišćenje teritorije, jer se u suprotnom vlakna mogu ponovo podići usled vetra i doneti u energetske objekte.
Ovde još treba pomenuti da sistemi koji imaju grafitne bombe su: CBU-94/B; CBU-102/B; CBU-116/B CBU-118/B; AGM-154A; "Kit-2" Tomahawk i drugi....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
Termos bomba je bio neformalni naziv za AR-4, kasetnu bombu koju su koristile italijanske vazduhoplovne snage tokom Drugog svetskog rata. Veliki broj je korišćen protiv Malte i na Bliskom Istoku. Ime je dobila od Engleza koji su se susretali sa ovom bombom na ratištima severne Afrike, zbog očigledne sličnosti sa termos bocom prozvali su je termos bomba. Bomba je bila cilindričnog oblika dugačka 31 centimetar i napravljenog od čelika (telo) i aluminijuma (gornji deo) i teška je bila 3,68 kg. Opremljena je mehaničkim upaljačem kompanije Costruzioni Meccaniche Societa Romana koji je konstruisan da ne eksplodira od udara na zemlju, nego je bio jako osetljiv na kretanje / vibracije ili samo pomeranje bombice. Bomba je mogla da eksplodirala i pri najmanjem kretanju u blizini same bombice. Njeno dejstvo je bilo smrtonosno u radijusu od oko 35 m i ranjavajuće do maksimalnih 90 m. Zbog opasnosti da neko ne nastrada od Termosove neeksplodirane bombe i one bi bile uništavane tamo gde su i pale. Bilo je nekoliko metoda za uništavanje, a jedan od njih je bio pričvršćivanjem dugačkog konopca za bombicu i iz nekog zaklona se povlačila bombica koja se pri pomeranju aktivirala, drugi metod je detonacijom malog eksplozivnog punjenja koji se postavlja pored njih. Kasnija varijanta upaljača imale su dugo odlaganje, koje bi se pokrenulo između 60 i 80 sati nakon što se upaljač naoružao.
Korišćenje Termos AR-4 kasetnih bombi u konfliktima
1940-1943: Italijani su 14. septembra 1940. izveli svoj prvi borbeni let sa kasetnim bombama gde su termos kasetnim bombama zasuli britanske trupe u Egiptu kod mesta Bakuša i Nagamisa. Velika većina tih bombi je eksplodirala prilikom pomeranja. Ubrzo zatim usledilo je čišćenje terena gde je tom prilikom stradao jedan oficir i 4 vojnika. Takođe su Italijani u januaru 1941. godine, zasipali kasetnim bombama obale Libije između Derna i Tobruka, u pokušaju da spreče savezničku vojsku u njihovom napredovanju. A naročito velika količina kasetnih termos bombi je korišćeno tokom opsade Tobruka u aprilu i maju 1941. godine. Takođe su Italijani bacili veće veće količine kasetnih termos bombi na Maltu tokom drugog svetskog rata....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. mart — Podsekretar za politička pitanja Sjedinjenih Američkih Država Viktorija Njuland priznala je da su SAD posedovale biolabaratorije u Ukrajini isključivo u domenu medicinskih istraživanja i pozvala ukrajinske vlasti da hitno uništi labaratorijske prostorije da ne bi pale u posed ruske vojske.
- 7. mart — Rusija i Kina optužile su Sjedinjene Američke Države da samo u Ukrajini poseduju 26 labaratorija za razvoj nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, a da širom sveta poseduju preko 200 sličnih labaratorija za razvoj biološkog oružja od čega najviše u državama u neposrednoj blizini granica prve dve države.
- 4. mart —
- U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena. Vlada Malija je pokrenula krivični postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, protiv Francuske zbog sumnji u umešanost njihovih tajnih službi.
- U samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 56 ljudi, a povređeno je skoro 200.
- 24. februar —
- 4. januar — Pet nuklearnih sila — Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska — objavile su izjavu o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.
|
|
|
 - 1640 — Vojvoda od Braganse krunisan kao Žoao IV, prvi portugalski kralj posle šezdesetogodišnje španske vladavine i prvi iz dinastije Bragansa koja je vladala Portugalom do 1910.
- 1791 — Ratifikovano je prvih 10 amandmana na Ustav SAD, kolektivno poznatih kao Povelja o pravima.
- 1801 — Odmetnuti janičari, koje su predvodile četiri beogradske dahije Aganlija, Kučuk-Alija, Fočić Mehmed-aga i Mula Jusuf, ubili beogradskog valiju Hadži Mustafa-pašu i zaveli teror u Beogradskom pašaluku. Nasilje je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka 1804.
- 1806 — Francuske trupe pod komandom Napoleona Bonaparte ušle u Varšavu.
- 1840 — Kovčeg s posmrtnim ostacima francuskog cara Napoleona I položen u „Dom invalida“ u Parizu, 19 godina posle njegove smrti u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena.
- 1890 — Ubijen poglavica indijanskog plemena „Sijuks“ Sedeći Bik, koji je predvodio indijanska plemena u bici kod Litl Big Horna 1876. protiv američke Sedme konjičke divizije, pod komandom Džordža Kastera.
- 1914 — Oslobađanjem Beograda u Prvom svetskom ratu završena Kolubarska bitka. Pobeda za koju izuzetne zasluge pripadaju komandantu Prve armije, generalu Živojinu Mišiću, podigla ugled Srbije među saveznicima i učvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.
- 1938 — Isprobavajući nov tip lovačkog aviona, poginuo ruski pilot Valerij Čkalov. 1937. preleteo Severni pol, bez spuštanja od Moskve do Vankuvera, 12.000 km, za 64 časa i 25 minuta, što je priznato kao svetski rekord leta na daljinu.
- 1961 — Bivši nacistički funkcioner Adolf Ajhman, organizator i izvršilac genocida Jevreja u Drugom svetskom ratu, osuđen na smrt u Jerusalimu, a potom obešen. Posle rata pod lažnim imenom živeo u Argentini do 1960, kada su ga otkrili i uhapsili pripadnici izraelske tajne službe.
- 1965 — Američki svemirski brodovi „Džemini 6“ i „Džemini 7“ ostvarili prvi kosmički susret i napravili dve kružne putanje leteći jedan pored drugog.
- 1970 — Sovjetski vasionski brod „Venera 7“ spustio se na planetu Veneru i počeo da šalje signale.
- 1999 — Šef UNMIK-a Bernar Kušner potpisao, u Prištini, sporazum s predstavnicima kosovskih Albanaca o formiranju Prelaznog administrativnog veća Kosova. Srbi sa Kosova odbili da potpišu sporazum, ali su kasnije delegirali svog predstavnika u to telo.
- 2000 — Zatvorena nuklearna centrala u Černobilju u Ukrajini u kojoj je krajem aprila 1986. eksplodirao jedan blok centrale izazvavši najtežu nuklearnu katastrofu od početka upotrebe nuklearnih centrala.
- 2002 — Posmatrači UN zvanično okončali misiju na Prevlaci, početu u martu 1992, i predali vlastima Hrvatske kontrolu nad tim poluostrvom.
14. decembar | 15. decembar | 16. decembar
|
|
