|
|
KMGU je sovjetski dispenzer municije sličan britanskom JP-233 i nemačkom MV-1. Sovjetska intervencija u Avganistanu u decembru 1979. i desetogodišnji sukob testirali su načine i sredstva sovjetske vojne industrije, kao što je vojska Sjedinjenih Država ranije radila u Vijetnamu. Avganistan je postao podsticaj za inovacije a Sovjetska taktika se sve više i više oslanjali na vazduhoplovne snage, što je izazivalo potrebu za boljim i drugačijim oružjem. Jedno od najefikasnijih i široko korišćenih oružja bio je dozator municije KMGU. Raspršivač je korišćen za razbacivanje mina ne samo kako bi presreli mudžahedinske linije operacija i snabdevanja, već i da zaštite bokove prijateljskih kopnenih snaga. U stvari, sistem je bio tako široko korišćen da 20 i više godina kasnije u zemlji još uvek postoje neeksplodirane mine. KMGU se može ugraditi u najrazličitije letelice i može da ga nosi većina sovjetskih i ruskih aviona, uključujući MiG-23, MiG-27, MiG-29, MiG-35, Su-17, Su-22, Su-24, Su-25, Su-27, Su-30, Su-34, Su-35 kao i helikopteri Mi-24, Mi-28, Ka-29, Ka-50 i Ka-52.
Unapređena verzija KMGU-2 je razvijena u Rusiji, a namenjena je za smeštaj i razbacivanje kaseta-blokova BKF-AL sa protivoklopnom submunicijom PTAB-2,5....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
 Južnokorejski vojnici koji pretražuju nagazne mine u Iraku  Američki vojnik tokom obuke čisćenja mina Razminiranje je proces uklanjanja mina, bombi ili nekog drugog eksploziva sa nekog područja. Proces razminiranja je veoma značajan jer se primenom različitih sredstava obezbeđuje normalan život i rad civilnom stanovništvu u miniranim regionima sveta. Sredstva koja se projektuju, proizvode i primenjuju u operacijama razminiranja su raznolika, i po tehničkim karakteristikama i po efikasnosti razminiranja.
Cilj u vojnim operacijama je brzo raščišćavanje puta kroz minsko polje, a to se često radi sa uređajima kao što su detektori i razminiranje putem eksplozivnog hiperbaričnog talasa. To se misli da u neko minsko polje se baci jedna ili više aerosolnih bombi koji stvaraju u trenutku udara ogroman podpritisak što bi verovatno izazvalo da u krugu od 150-200 metara sve do tada neeksplodirane mine bi se aktivirali i time bi to polje postalo čisto za prolaz. Takvu vrstu ispitivanja su radila Japanska vojska početkom 2000-ih godina, ali se pozdano nezna koji su rezultati na kraju sa time postignuti. Proučavane su i druge metode za otkrivanje mina kao što su elektromagnetske metode, od kojih je jedna (radar koji prodire u zemlju) korišćena zajedno sa metalnim detektorima. Akustičke metode mogu osetiti šupljinu koju stvaraju mine. Senzori su razvijeni za otkrivanje isparavanja iz mina. Životinje poput pacova, pasa, svinja koja su dresirana da mogu da otkrivaju mine, a životinje se takođe mogu koristiti za skrining uzoraka vazduha nad potencijalnim minskim poljima. Takođe se koriste i drugi sistemi za pronalaženja mina pa i uništavanje mina a to su: bageri, raonici, udarači i ostala sredstva.
Otkrivanje i uklanjanje mina opasna je aktivnost, a lična zaštitna oprema ne štiti od svih vrsta mina. Jednom kada su pronađene, mine se obično razoružaju i uklone sa minskog polja ili ako postoji sumnja u postavljanje dodatnih skrivenih upaljača onda je najsigurnije da se uklanjaju sa eksplozivima i uništavati ih tu na licu mesta bez pomeranja mine....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
|
|
|
_(2)_(cropped).jpg)
