|
|
KMGU je sovjetski dispenzer municije sličan britanskom JP-233 i nemačkom MV-1. Sovjetska intervencija u Avganistanu u decembru 1979. i desetogodišnji sukob testirali su načine i sredstva sovjetske vojne industrije, kao što je vojska Sjedinjenih Država ranije radila u Vijetnamu. Avganistan je postao podsticaj za inovacije a Sovjetska taktika se sve više i više oslanjali na vazduhoplovne snage, što je izazivalo potrebu za boljim i drugačijim oružjem. Jedno od najefikasnijih i široko korišćenih oružja bio je dozator municije KMGU. Raspršivač je korišćen za razbacivanje mina ne samo kako bi presreli mudžahedinske linije operacija i snabdevanja, već i da zaštite bokove prijateljskih kopnenih snaga. U stvari, sistem je bio tako široko korišćen da 20 i više godina kasnije u zemlji još uvek postoje neeksplodirane mine. KMGU se može ugraditi u najrazličitije letelice i može da ga nosi većina sovjetskih i ruskih aviona, uključujući MiG-23, MiG-27, MiG-29, MiG-35, Su-17, Su-22, Su-24, Su-25, Su-27, Su-30, Su-34, Su-35 kao i helikopteri Mi-24, Mi-28, Ka-29, Ka-50 i Ka-52.
Unapređena verzija KMGU-2 je razvijena u Rusiji, a namenjena je za smeštaj i razbacivanje kaseta-blokova BKF-AL sa protivoklopnom submunicijom PTAB-2,5....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
 Kaseta grafitne bombe BLU-114/B. Grafitna bomba (poznata i kao zamračujuća bomba (Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)) je nesmrtonosno oružje koje se upotrebljava za onesposobljavanje protivničkog elektro-energetskog sistema.
Grafitna bomba BLU-114/B je jedna od retkih kasetnih bombi koja je izuzeta iz konvencije o zabrani kasetne municije. Kao što se zna konvencija je doneta zbog velikog stradanja civila od kasetnih bombi, dok ova bomba nije opasna po ljudski život, ali može veliku štetu da nanese elekto postrojenjima zašta je i namenjena.
Grafitna bomba funkcioniše tako što iznad električnih vodova raspršuje oblak izuzetno finih grafitnih vlakana koji u dodiru sa naponskim kablovima izazivaju kratak spoj i prekid u snabdevanju električnom energijom. Ona ne uništava elektro-instalacije, već samo privremeno onesposobljava napajanje električnom energijom zbog čega je idelna za vazdušne operacije nakon kojih sledi kopnena kampanja zato što oslobađa okupacione snage složenih radova na rekonstrukciji elektro-energetskog sistema.
Grafitne bombe proizvode dejstvo samo na naponskim kablovima koji nemaju izolaciju.
Ovde treba pomenuti da kasetne bombice BLU-114/B su smeštene u kasetne dispenzere SUU-65/B ili SUU-66/B, i oni ih razbacuju iznad distributivnih postrojenja sistema napajanja. Nakon izbacivanja malih kasetnih BLU-114/B iz kontejnera, gde padaju do određene visine gde odrađuje upaljač sa malim eksplozivnim nabojem, taman tolikim samo da otvori košuljicu ili oplatu male kasetne bombice i onda iz nje ispadaju kalemovi od kojih se fragmenti takvih niti pri kontaktu sa elementima napajanja strujom uzrokuju višestruke kratke spojeve u mreži. Ako su takvi objekti ili uređaji visokog napona, kratki spojevi mogu dovesti do stvaranja električnog (kuršlusa) prekida napajanja, uzrokujući značajnu štetu na opremi i stvarajući požare, požari takođe mogu započeti i zbog pregrevanja opreme ili provodnika. Nakon upotrebe takvih bombi potrebno je posebno čišćenje teritorije, jer se u suprotnom vlakna mogu ponovo podići usled vetra i doneti u energetske objekte.
Ovde još treba pomenuti da sistemi koji imaju grafitne bombe su: CBU-94/B; CBU-102/B; CBU-116/B CBU-118/B; AGM-154A; "Kit-2" Tomahawk i drugi....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
 Потписивање присаједињења Крима Русији - 1229 — Римско-немачки цар Фридрих II крунисао се за краља Јерусалима, током Шестог крсташког рата.
- 1241 — Монголи су бици код Хмељника поразили пољске војске из краковског и сандомјешког војводства и похарали напуштени Краков.
- 1848 — У Милану избила побуна против Аустрије. Аустријски фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки морао да повуче трупе из града.
- 1850 — Кнез Александар Карађорђевић одобрио Пројекат устројења артиљеријске школе, претходнице, Војне академије.
- 1871 — Француски председник Адолф Тјер је наредио евакуацију из Париза након што су избили раднички немири као последица француског пораза у Француско-пруском рату, што је довело до оснивање владе Париске комуне.
- 1921 — Потписивањем мира у Риги између Пољске и Совјетске Русије формално је окончан Пољско-совјетски рат.
- 1921 — Бољшевици су војном интервенцијом окончали побуну морнара у Кронштату, главној бази руске Балтичке флоте.
- 1922 — Британске колонијалне власти осудиле Махатму Гандија, вођу индијског покрета за независност, на шест година затвора због кампање грађанске непослушности.
- 1948 — Совјетска влада опозвала војне стручњаке из Југославије, наредног дана и цивилне, што је био први јавни знак разилажења југословенског комунистичког лидера Јосипа Броза Тита и совјетског Јосифа Стаљина.
- 1962 — Потписан Евијански мировни споразум којим је окончан осмогодишњи рат за независност Алжира од француске колонијалне власти.
- 1965 — Током лета васионског брода "Васход 2" совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је „прошетао“ свемиром.
- 1970 — Генерал Лон Нол извео државни удар у Камбоџи док је шеф државе, принц Нородом Сиханук, био у посети Москви.
- 1992 — Представници све три зараћене стране у рату у Босни и Херцеговини потписали споразум којим прихватају Карингтон-Кутиљеров план.
- 1993 — Српске снаге су у босанском рату блокирале хуманитарне конвоје Уједињених нација за Сребреницу и извршиле један од најтежих артиљеријских напада на опкољено Сарајево.
- 1994 — Босна и Херцеговина и Хрватска у Вашингтону, у присуству председника САД Била Клинтона, потписале споразум о муслиманско-хрватској федерацији у БиХ, која је касније, Дејтонским споразумом, постала један од два ентитета у бившој југословенској републици БиХ.
- 2004 — Хашки трибунал осудио пензионисаног адмирала Југословенске народне армије Миодрага Јокића на седам година затвора због гранатирања Дубровника у децембру 1991.
- 2006 — У Пожаревцу сахрањен Слободан Милошевић.
- 2014 — Парламенти Русије и Крима су потписали споразум о присаједињењу.
17. март | 18. март | 19. март
|
|
