|
|
CB-470 - Južnoafrička kasetna bomba sa fragmentacijom za borbu protiv žive sile. Unutar CB 470 im 40 podmunicijskih kasetnih bombica koje su teške svaka sa po 6,3 kg, gde svaka sadrži 1,4 kg eksploziva (mešavina TNT-a i heksogena). Nakon pada na zemlju, projektili se odbijaju od zemlje i uzdižu se na visinu od 1,6 metara i eksplodiraju na toj visini.
CB 470 kontejner može da sa otvori na visinama od 30 do 300 m, i brzinom aviona od 700 do 1000 km/h. Kada se otvara kontejner na visini od 30 m, brzinom aviona od 1000 km/h, onda se kasetne bombice rasipaju po površini od 70 x 250 m. CB 470 nose avioni Impala Mk II, Cheetah C/D i Miraž F1AZ.
Opis
CB-470 kasetna avio bomba je razvijena u južnoafričkoj republici u firmi Armscor, Pretoria. Interesantno je to da se mala bombica Alfa razvijala u Rodeziji 1970-ih. Kada je Rodezija postala Zimbabve, dizajneri su se preselili u Južnu Afriku i stvorili su kasetnu bombu CB-470 gde sada ona koristi postojeću Alfa bombicu i ona se izvozila u Irak 1980-ih godina, a možda i u druge države.
Telo kasetna avio-bomba CB-470 otvara se kao po šahovskom rasporedu, i podseća na francusku bombu Belugu te je najverovatnije kopija te bombe jer je i sam razvoj ove bombe vezan za istu. U kaseti je smešteno 40 radijalno raspoređenih bombica sfernog oblika, koje se izbacuju 0,8 sek posle odbacivanja bombe iz aviona. Kasetne bombice se izbacuju različitom brzinom od 2-12 m/s. Male sferične bombice imaju vremenski upaljač koji se inicira udarom u tlo i bombice detoniraju 3-5 m iznad zemlje.
Dejstvom fragmenata nanose se gubici živoj sili. Bombica je poznata pod nazivom ALPHA. Posle udara u tlo (nakon 0,65 sek) bombice detoniraju i fragmenti se rasturaju brzinom između 1.200-1.300 m/s. Detonacija varira od 3-5 m visine, zavisno od vrste tla. Dejstvom jednog kontejnera prekriva se površina širine 70 m i dužine 250 m (oko 17.500 m²). Više kontejnera mogu da prekriju veću oblast (npr. 8 CB-470 avio-bombi prekriva oblast od 54.000 m²). Odbacivanje CB-470 vrši se pri brzinama 1.000 km/h na visini od 30 m. Svaka bombica je napravljena od presovanog čelika prekrivena tankim gumenim slojem....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
 SD 2 - Ovda može da se vidi da je osigurač zatvoren, znači da bomba još uvek nije naoružana  SD 2 - Ovde se vidi da su krila otvorena, navoji i vreteno su vidljivi, što znači da je osigurač sada naoružan Ovde će biti opisane 2 vrste kasetnih leptir bombi, prva je SD-2 Nemačke prozvodnje, kao i njena verna kopija M83 Američke proizvodnje. Tako da može u jednom članku da se vidi u čemu su razlike ove dve bombice.
SD 2 (Butterfly) u prevodu leptir bomba, je Nemačke proizvodnje teške 2 kg. To je tip avio kasetne podmunicije koju su koristili Nemački avioni tokom Drugog svetskog rata. Ime je dobila po tome što je spoljna školjka metalna, tankog cilindričnog oblika i kada se aktivira na površini ima izgled velikog leptira. Dizajn je bio vrlo karakterističan i lako prepoznatljiv. SD 2 bombe su pakovane u kontejnere koji sadrže 6 do 108 bombica. Nazivi kontejnera koji nosi ovu podmuniciju su: AB 23 SD 2 i AB 250-3. Ovo je jedna od prvih kasetnih bombi sa eksplozivnim punjenjem koja je ikada korišćena u nekoj borbi i pokazalo se da predstavlja veoma efikasno oružje. Kontejneri koji su nosili bombe SD 2 dobili su nadimak (Devil's Eggs), što bi u slobodnom prevodu značilo Đavolova jaja.
M83 je kasetna bombica ili podmunicija kasetnog kontejnera M28 i M29,, Američke proizvodnje napravljena još 1943. godine, a to je verna kopija Nemačke kasetne bombe SD-2 (Butterfly Bomb). Sa spoljne strane izgleda potpuno isto kao i Nemačka bomba, ali mala razlika je u načinu dejstva upaljača. Pre ove kasetne 1942. godine, napravljena je kasetna M28, a to je opet verna kopija Nemačke kasetne bombe SD-1, koja je bila teška 4,5 kg, a M29 ili njena verna kopija SD-2 je bila teška oko 2 kg. Da bi se razumelo kontejneri M28 i M29, nose bombicu tipa M83, samo je razlika u kilogramima bombice. Kontejner za kasetne M28 je bio težak oko 100 kg, a kontejner M29 je bio težak oko 230 kg. Prilikom mnogih testiranja ovih bombi dolazilo je do mnogih grešaka, otkaza pa čak i gubitaka aviona, zbog lošeg rešenja pri samom odbacivanju kasetnih bombi sa aviona. Neke slične probleme su imali i Nemci sa svojim bombama, naročito je to bilo izraženo u početnom stadijumu invazije na Sovjetski Savez, kada su u prvom napadu od 30 aviona izgubili 15, znači tačno polovinu svoje udarne grupe. Treba napomenuti, da ni jedan od tih aviona nije oboren, već su pali isključivo zbog nekih nedostataka i nekih grešaka pri ispuštanju kasetne bombe. Opis ove M83 je apsolutno isti kao i kod Nemačke kopije SD-2, jedina je razlika u dejstvu upaljača, gde će kasnije bite detaljnije objašnjeno.
Jedno razjašnjenje: pošto u mnogim časopisima da kažem nestručnim časopisima piše da je M82 kopija nemačke kasetne bombe SD-1, a da je M83 kopija od SD-2, što je i istina za ovu zadnju M83 bombicu. Bombica M82 jeste stvarno kasetna bomba smeštena u kontejner M27 koji nosi do 6 kasetnih bombi ovog tipe. Možda se malo meša zbog sličnog kontejnera M27 koji je težak blizu 240 kg., približno kao i M29, sa time što ovaj M27 kontejner nosi samo 6 kasetnih teških od po 40 kg. Takođi i ova bomba ima upaljač sa usporivačem vremena koji aktivira bombice 5 do 92 sekunde nakon ispuštanja iz aviona. A minimalna visina je 305 metara (1.000 stopa) kako bi se upaljači bombica aktivirali. Da konačno razjasnimo i pored nekih blagih sličnosti ova bombica nikako nije kopija nemačkih bombi, niti liči na leptir bombu....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
- 597. п. н. е. — Вавилонци су заузели Јерусалим и уместо Јоахина за краља су поставили Зедекију.
- 1244 — Након успешне опсаде Монтсегура, војска француских ројалиста је спалила око 210 катара.
- 1521 — Португалски морепловац Фердинанд Магелан стигао на Филипине, где је крајем априла погинуо у сукобу с домороцима. После три године пловидбе око света, у Шпанију се 1522. од пет бродова његове експедиције вратила само „Викторија“ са 18 чланова посаде. Тим путовањем је први пут опловљена Земља.
- 1792 — Шведски краљ Густав III смртно рањен током маскенбала у „Ројал опери“ у Стокхолму. Преминуо је 29. марта. Тај атентат био је инспирација Вердију за оперу „Бал под маскама“.
- 1926 — Амерички физичар Роберт Годард извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво, која је достигла 56 m удаљености за 2,5 секунде.
- 1934 — У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски протокол којим је формиран Дунавски блок против Мале антанте Чехословачке, Румуније и Југославије.
- 1935 — Адолф Хитлер издао декрет којим је немачкој армији осигурао 500.000 наоружаних војника. Тиме је потпуно одбацио Версајски уговор склопљен после Првог светског рата којим је Немачкој дозвољено само 100.000 људи под оружјем.
- 1968 — Током Вијетнамског рата амерички војници масакрирали су најмање 347 цивила у селу Ми Лај.
- 1978 — Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму истакнутог италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора, захтевајући да се пусте на слободу ухапшени чланови њихове организације. Терористи су Мора држали у заточеништву до маја 1978, а потом су га убили.
- 1985 — У Бејруту отет амерички новинар Тери Андерсон. Он је пуштен на слободу 4. децембра 1991, након готово седам година заточеништва.
- 1988 — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље. Током те године армија ирачког председника Садама Хусеина извела је осам војних операција у том делу Ирака.
- 1991 — Председник Србије, Слободан Милошевић, у телевизијском обраћању грађанима поручио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је оно одбило предлог генералског врха ЈНА о увођењу ванредног стања у Југославији.
- 1993 — У експлозији подметнуте бомбе у индијском граду Калкута погинуло је 69 људи.
- 1998 — Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди понашање тадашњег папе Пија XII.
- 2002 — У експлозији у селу Лучане, крај Бујановца, настањеним већинским албанским становништвом, уништена је последња српска кућа.
- 2004 — Хрватски премијер Иво Санадер посетио је Јасеновац. Он је положио венац на обновљени споменик и одао пошту жртвама усташког концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске (НДХ), који је ту био од 1941. до 1945. године.
- 2006 — Председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио да је преузео врховну команду над свим родовима Војске Србије и Црне Горе на територији Црне Горе. Тадић и Станковић оспорили овај потез, Влада Србије затражила објашњење од Маровића. више информација...
15. март | 16. март | 17. март
|
|
