Шаблон:ЦБУ-97 и ЦБУ-105

ЦБУ-97 и ЦБУ-105
Касетна бомба ЦБУ-105 СФW
Врста	Касетна бомба
Држава порекла	Сједињене Америчке Државе
Историја употребе
У употреби у	Сједињених Америчких Држава, Индији, Оману, Саудијској Арабији, Јужној Кореји, Турској и Уједињеним Арапским Емиратима
Историја производње
Пројектант	Теxтрон Дефенсе Сyстемс
Пројектовано	половином 1980-их
Произвођач	Теxтрон Дефенсе Сyстемс
Цена по комаду	360.000 долара
Раздобље производње	1996.
Верзије	ЦБУ-97 и ЦБУ-105
Својства
Дужина	234 цм
Маса	454 кг (1000 фунти)
Промер	40 цм
Муниција	БЛУ-108/Б
Капацитет реденика	10 БЛУ-108/Б

Детаљније:

ЦБУ-97 систем оружја са сензорским активирањем (СФW), развијен је од стране фирме Теxтрон Дефенсе Сyстемс, за потребе америчког РВ за вођеним противтенковским касетним оружјем, намењеним за борбу против тенкова из горње хемисфере. То је прво оружје из нове генерације које може да дејствује истовремено по већем броју тенкова. Још половином 80-их година америчко РВ започело је развој система СФW (Сенсор Фузед Wеапон - оружни систем са сензорским упаљачем), намењеног за лансирање са малих висина (из бришућег лета) при великим брзинама. Развој је завршен 1992. године, а у америчком ваздухопловству је у употреби од априла 1993. године (серијска производња је почела 1996.године).

ЦБУ-97 је скоро идентична касетна са ЦБУ-105 са неким јако малим унапређењима, претворено је у прецизно вођено оружје, јер је пре тога имао само ИЦ сензор, а овде је додат и ласерски сензор, фактички је то било 2 сензора у једном. Генерално су то јако мале разлике, па нема потребе да се одвојено пишу текстови за сваку посебно. Овде ће то све бити објашњено. Само још да напоменем да ново унапређење ове бомбе има ознаку ЦБУ-115, али за сада нема неких информација разликама између тих бомби.

Опис

ЦБУ-97 се састоји од тактичког муницијског диспензера СУУ-66/Б који садржи 10 БЛУ-108 подмуниције. Даље свака од ових 10 подмуниција садржи по четири пројектила са сензорима, који се називају Скеетс. Како се ЦБУ-97 приближава својој одређеној циљној тачки, оплата диспензера се дели на три плоче путем упаљача који је активирао отварање касете. Клизач скида ове оплате и излазе 10 подмуниције БЛУ-108. Ваздушни јастук избацује напред пет БЛУ-108, а затим избацује и других пет са задње стране. Следећи унапријед постављену временску дистанцу, тако да се БЛУ-108 налазе на раздаљини од око 30 стопа (30 м). Затим свака подмуниција ослобађа даље своје 4 подмуниције, где скеет-ови настављају самостално тражећи свој циљ на земљи. Они даље откривају унапред одређена циљна возила, као што су тенкови, оклопни транспортери, камиони и друга возила за подршку, и сензори када открију та возила онда се устремљују на њих и буквално их непогрешиво погађају и уништавају. Изузетно паметна муниција, то јест касетна и јако је тешко сакрити возила од њих, за такву врсту оружја и одбрану од истих армија мора да буде одлично обучена и припремљена за скривање својих покретних добара иначе у супротном следи јој тотално уништење. Један од таквих примера са модерним паметним касетама десио се у Сирији, али нису биле ове у питању него руске касетне. Када је Турска војска упала са својом техником у Сирију ради заштите својих штићеника "терориста". Тада су Руси у једном дану уништили неколико десетина оклопних возила и истог дана је Турска војска морала да се повуче. Јако мали број касетних је испаљен, али те касетне су били из групе паметних бомбица, и свака је имала свој унапред одређени циљ. Интересантно још је да је јако мало грешака било или отказа саме касетне, и скоро су све погодиле свој циљ. Ово нема везе са овим системом о коме се овде говори, али генерално има неке сличности јер је слично оружје са приближно истим карактеристикама као и ово. Ово сам само хтео да вам објасним колико је јако тешко да се бори против тако прецизног оружја. Није да не може да се бори, може али је то јако тешко, а за то је потребна изузетно добро обучена војска.

ЦБУ-97 контејнер је конструисан да буде компатибилан са америчким и НАТО авионима, а тестирања су вршена на авиону Ф-16. Такође је извршена модификација за употребу на А-10, Ф-15 и Ф-111. Током 1995. године извршена је модификација авиона Б-1Б који може понети 30 контејнера у спремишту за бомбе или 24 контејнера у обртном лансеру. Бомбардер Б-52Х Стратофортресс може понети 16 контејнера испод крила и 8 у обртном-ротационом лансеру.

Претходници ЦБУ-97/Б СФW су ЦБУ-89/Б ТМД, који садржи 72 ПТ мине и 22 ПП мине. Комплемент му је ЦБУ-87/Б са субмуницијом комбинованог дејства.

Контејнер ЦБУ-97/Б СФW је цилиндричног облика, танких зидова, са полулоптастим врхом, има реп са четири крилца и предњи упаљач, а пуни се ,,паметном” субмуницијом за напад на оклопљене циљеве.

Саставни делови

ТМД-Тацтицал Мунитион Диспенсер (тактички муницијски диспензер), представља поткрилни контејнер (Суспендед Ундерwинг Унитс, СУУ-66/Б, масе 1000 фунти (454 кг)), тј. цилиндар са танким лименим зидом облика бомбе са полусферним носем и са крстастим отварајућим крилцима на задњем делу.

Субмуниција БЛУ-108/Б се налази у два посебна одељка унутар диспензера у групама од по 5 комада. ТМД је дизајниран да избацује широк спектар субпројектила (бомбица), у коме је смешено 10 комада субмуниције БЛУ-108/Б, а свака БЛУ-108/Б појединачно носи још по 4 мине типа Скеет - ,,паметне” бојеве главе, опремљене са ИЦ сензором за лоцирање и детекцију оклопних циљева. Комбиновани висински и временски упаљач се налази у носном делу авио бомбе.

Субмуниција БЛУ-108/Б је у основи цев цилиндричног облика са 4 мала правоугаона крилца на задњем делу, а опремљена је ракетним мотором и падобранским системом за кочење у задњем делу, као и радио-висиномером на предњем делу. Унутар цеви су смештена 4 кумулативна пројектила ,,Скеет”-а. У контејнеру се налази 10 комада БЛУ-108/Б и ако свака има по 4 кумулативна пројектила, то значи да укупно може да има 40 Скеет-а.

Кумулативни Скеет ,,паметни” пројектил (бојева глава) је облика плочастог цилиндра (паштете), у коме се налази пробојно кумулативно пуњење и ИЦ сензор смештен са спољне стране пројектила који је отпоран на ометање.

Принцип рада ЦБУ-97 или ЦБУ-105

Пре одбацивања ЦБУ-97 посада авиона бира један од два начина рада упаљача на диспензеру ТМД СУУ-66/Б, временски или висински. Након одбацивања, пошто се ЦБУ-97/Б удаљи од авиона, после претходно подешеног времена или на претходно подешеној висини, ТМД се отвара под дејством три линеарна експлозивна пуњења и избацује 10 цилиндричних потпројектила БЛУ-108/Б.

Након избацивања из ТМД-а, подпројектили БЛУ-108/Б, сваки од њих се успорава помоћу стабилизирајућег падобрана и доводи у приближно вертикални положај падања, а затим на претходно одређеној висини, измереној помоћу радио-висиномера стартује се радијално постављени мали ракетни мотор који зауставља пад и заротира цилиндар БЛУ-108/Б.

Скеет пројектили (4 ком) се, под дејством центрифугалне силе, заљуљани и заротирани избацују хоризонтално (радијално) из цилиндра (тела БЛУ-108/Б), лебде изнад зоне циља што омогућава да ИЦ трагачу у виду конуса претражује терен. Пошто детектује циљ долази до активирања експлозивног пуњења Скеет-а у форми кумулативног пуњења (млаза) према извору ИЦ зрачења. Ако се циљ не детектује после извесног времена, долази до аутоматског активирања пројектила. Брзина авиона при одбацивању ЦБУ-97/Б се креће од 370-1300 км/х са висином отварања касете од 60-1200 м.

Скеет - кумулативни паметни пројектил

Пројектили Скеет-а лете по путањи која је слична хоризонталном хицу претражујући терен испод себе помоћу инфрацрвених и ласерских сензора, тражећи циљеве подударности узорака. Када сензор Скеета открије и индентификује циљ даје сигнал упаљачу који активира експлозивно пуњење. Експлозија формира пројектил који пробија циљ својом кинетичком енергијом. Појединачни подпројектил Скеет може самостално да претражи (покрије) зону од приближно 2.800 м², док свих 40 подпројектила, колико их има у једном контејнеру, претражују зону површине 60.000 м², односно површину правоугаоника ширине 150 м и дужине 400 м. Ако Скеет не успе да пронађе мету, он се самоуништава 50 стопа изнад земље; ако то не успе да се активира самоуништење, тада тајмер за бацк-уп онемогућује Скеет да експлодира, то је додатни упаљач за деактивацију бомбице где она постаје безопасна. Ове карактеристике имају за циљ да избегну касније цивилне жртве од неексплодиране муниције и да резултирају стопом неексплодиране експлозије да буде мања од 1%.

Американци су разматрали и даље усавршавање Скеета које би се састојало у следећем:

• -побољшању система самонавођена додавањем ласерског радара који би био допуна постојећем ИЦ сензору ради боље детекције и заштите од ометања као и ради повећања висине на којој сензор постаје оперативан сто ће довести до двоструког повећања зоне коју покрива један пројектил
• -замене бакарног диска који је примењен код садашње варијанте са 25 радијално постављених малих дискова који по активирању експлозива постају пројектили. На тај начин ће се постићи већи степен оштећења циљева осетљивих на дејство парчади као сто су вишецевни бацачи ракета и самоходни системи ПВО.

За коришћење са БЛУ-108 Сyстем Дyнамицс је за потребе америчког ваздухопловства развио МАВ (мицро аир вехицле) мини летелицу која је намењена за процену штете приликом бомбардовања. Потреба за овом летелицом појавила се током дејства на Косову када је НАТО авијација имала велике проблеме при оцени ефекта свог дејства. Летелица која је опремљена минијатурним аутопилотом, ГПС пријемником и падобраном ће моћи да се избацује из авионских касетних система. МАВ има склопива крила захваљујући чему може да стане у субмуницију БЛУ-108. Захтеви који су постављени приликом пројектовања МАВ су били:

• - Сигуран старт и излаз из диспензер
• - Способност аутономне стабилизације после одбацивања
• - Способност самосталног летења око кордината на којима се налази мета
• - Способност емитовања видео слике до летелице

Прелиминарни тестови су били намењени оцени стабилизације и контроле лета. У тим тестовима МАВ је одбациван са 2.7 м великог беспилотног авиона Сиг Расцал. Ови тестови су потврдили да МАВ може постићи стабилност после одбацивања. Прво одбацивање из тактичког диспензера обављено је из БЛУ-108 субмуницијом са које је била уклоњена Скеет бојне главе, Скеет механизам, ракетни мотор и висиномер како би се добила неопходна запремина за смештај летелице МАВ.

Коришћење ЦБУ-97 или ЦБУ-105 у конфликтима

2003-2006: У Ираку су САД и Велика Британија током 3 недеље ратних дејстава бациле око 13.000 касетних бомби, које садрже око 1,8 до 2 милиона бомбица. У једном инциденту 7. априла 2003. године НАТО снаге су гађале Багдад и много бомбица је остало неексплодирано при удару услед кога је дошло до великог броја жртава од касетних бомби. Касетне бомбе су пронађене на многим локацијама а један извештај из 2004. године нам говори да је главни ауто-пут између Кувајта и Басре био мета тешког напада касетним бомбама, а ова муниција интензивно је коришћена и око Басре, Насирииах као и на прилазним путевима Багдаду. Контаминирано је 2.200 локација дуж река Еуфрат и Тигар. Процењује се да је од 1991. године било између 5.500 и 8.000 жртава касетне муниције, укључујући и губитке који су се десили током напада, а четвртину жртава чине деца. Касетне бомбе које су коришћене у овим сукобима су: БЛУ-97, БЛУ-108, БЛУ-63 америчке производње, као и БЛ-755 Британске производње. Овде треба поменути да је у другом заливском рату први пут у историји коришћене паметне касетне бомбе БЛУ-108/Б.

Види још

• Касетна бомба
• Списак касетних бомби
• БЛ-755
• ЈП-233
• БЛГ 66 Белуга
• MV-1
• ЦБУ-24
• ЦБУ-87 ЦЕМ
• ЦБУ-94 и ЦБУ-102
• Графитна бомба
• Лептир бомба
• Термос бомба
• Противпешадијска мина
• Разминирање

Спољне везе

• (језик: ) Сенсор Фузед Wеапон (СФW) - Теxтрон Дефенсе Сyстемс
• (језик: ) ГлобалСецуритy.орг: ЦБУ-97 Сенсор Фузед Wеапон
• (језик: ) ГлобалСецуритy.орг: ЦБУ-105 Wинд Цоррецтед Мунитион Диспенсер (WЦМД)
• (језик: ) ГлобалСецуритy.орг: БЛУ-108/Б Субмунитион
• (језик: ) Систем за исправљања ваздушних струјања ветра WЦДМ
• (језик: ) Аниматед Видео оф СФW Деплоyмент
• (језик: ) Ливе еxерцисе / Фиелд тест оф ЦБУ-97
• (језик: ) Видео приказ дејства касетне БЛУ-108 на сајту YоуТубе